Корушка

једна од 9 савезних покрајина Републике Аустрије

Корушка (нем. Kärnten, словен. Koroška) је једна од 9 савезних покрајина Републике Аустрије, у њеном јужном делу. Главни град Корушке је Клагенфурт (словен. Celovec).

Корушка
Kärnten
Положај Корушке
Држава Аустрија
Админ. центарКлагенфурт
ПредседникПетер Кајзер
Површина9.535,97 km2
Становништво2011.
 — број ст.558.085
 — густина ст.58,52 ст./km2
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Географија

уреди

Корушка заузима јужни део Аустрије. Покрајина се граничи:

 
Село у Корушкој, са врхом Гросглокнером у позадини, највишим у Аустрији
 
Седиште покрајине, град Клагенфурт
 
Управна подела Корушке
 
Река Драва код града Филаха
 
Госпосветско поље, крунидбено место корушких владара кроз векове
 
Подручја са словеначком мањином по попису из 2001. године

Са површином од 9.535,97 km² Корушка је по величини пета покрајина у држави.

Рељеф: Корушка је планинско подручје, у срцу Алпа. Средишњи део је у склопу простране Клагенфуртске котлине, која је местимично испресецана побрежјима и брдима. Надморска висина је око 350-600 метара. Остали део је изразито планински, састављен од низа планина у оквиру Алпа. На југу се пружају Караванке, на истоку Корски Алпи, на северу Гурк Алпи, на западу Крашки Алпи. На крајњем северозападу налазе Тауерн Алпи, са највишим врхом Аустрије, Гросглокнером (3.798 m).

Клима: Због значајне надморске висине и планинског тла Корушка има оштрију континенталну климу, која само у највишим деловима прелази у планинску.

Воде: Средишњим делом Корушке протиче река Драва, који се данас сматра саставним делом покрајинског идентитета. Она у покрајини прима неколико притока; леве притоке су Лизер, Гурк, Глан и Лавант, а десна је Гејл. Долине датих река су главне везе средишњег дела покрајине са окружењем. Поред водотока, у Корушкој постоји и низ ледничких језера, од који су позната: Вортер, Милштат, Осијах и Факер.

Историја

уреди

Корушка је древна област у историји Европе, позната под датим називом још у раном средњем веку. Она је била средиште древне кнежевине Карантаније и некадашње војводство Светог римског царства. Данашња покрајина настала је од Војводства Корушке по образовању Републике Аустрије после Првог светског рата. Претходно је од дотадашњег војводства одвојен мањи, југоисточни део, већински насељен Словенцима, који данас чини Корушку област у склопу Словеније. Области на југу и југоистоку где је словеначко и немачко становништво било значајно измешано на основу народног плебисцита (који многи оспоравају) припојено је аустријској Корушкој. Поред тога, сасвим мали део покрајине око града Тарвизија на југозападу, у сливу Јадрана, је припојен Италији. Дати део је такође имао (и има и данас) мешовито италијанско, немачко и словеначко становништво.

Становништво

уреди

По последњим подацима из 2011. године Корушка има преко 550 хиљада становника, па је шеста аустријска покрајина по броју становника. Последњих деценија број становника стагнира.

Густина насељености је око 60 ст./км², што значајно ниже од државног просека. Делови уз веће градове и у низинама су много боље насељени (>100 ст./км²), док су планински крајеви на ободу много мање густине насељености (<30 ст./км²).

Етнички састав: Корушка је традиционално насељена аустријским Немцима и Словенцима. Последњих деценија значајан број досељеника (посебно Југословена и Турака) се населио у већим градовима.

За Словенце и Словенију Корушка има већи значај спрам бројности њене мањине, пошто се ту налази Госпосветско поље на коме су преци данашњих Словенаца, Карантанци бирали своје кнезове и на коме су касније устоличаване корушке војводе. Током векова преовладало је становништво немачког порекла, старије словенско становништво је значајним делом потиснуто или германизовано што је у новије време довело до тзв. Корушког питања. Доласком десничара Јерга Хајдера на власт у Аустрији поново постаје важно. По попису из 2001. године у Корушкој је живело 14.010 Словенаца, махом на крајњем југу и југоистоку покрајине.

Привреда

уреди

Корушка је високо развијена покрајина, посебно околина Клагенфурта. Ту је смештена и најгушћа мрежа саобраћајница.

Пољопривреда: Иако је последњих деценија са бржом индустријализацијом дошло до смањења значаја пољопривреде она је и даље развијена, посебно сточарство.

Индустрија: Преовлађује високо развијена индустрија везана за подручја Клагенфурта и Филаха.

Туризам: Постоји неколико развијених туристичких грана у Корушкој. Посебно је развијен зимски и скијашки туризам на Алпима, али и туризам на води, везан за бројна језера.

Управна подела

уреди

Покрајина се дели на 10 подручних јединица - округа (Bezirk) - 2 градска округа (тзв. статутарни градови) и 8 „уобичајених“ округа. Даље се окрузи деле на општине - укупно њих 132.

Бр. Статутарни град
/градски округ
Матични назив Површина
(у km²)
Број ст.
(2010)
скр.
1. Клагенфурт Klagenfurt 120,11 93.949 K
2. Филах Villach 134,89 59.089 VI
Бр. Округ Матични назив Град - седиште Површина
(у km²)
Број ст.
(2010)
скр.
1. Волфсберг (округ) Bezirk Wolfsberg Волфсберг 973,79 54.695 WO
2. Клагенфурт-Ланд (округ) Bezirk Klagenfurt-Land Клагенфурт 765,59 58.365 KL
3. Санкт Фајт (округ) Bezirk Sankt Veit Санкт Фајт ан дер Глан 1.493,67 56.798 SV
4. Фелдкирхен (округ) Bezirk Feldkirchen Фелдкирхен 558,56 30.510 FE
5. Фелкермаркт (округ) Bezirk Völkermarkt Фелкермаркт 907,49 42.734 VK
6. Филах-Ланд (округ) Bezirk Villach-Land Филах 1.009,33 64.885 VL
7. Хермагор (округ) Bezirk Hermagor Хермагор 808,02 19.019 НЕ
8. Шпитал (округ) Bezirk Spittal Шпитал ан дер Драу 2.763,99 79.271 SP

Збирка слика важнијих градова покрајине

уреди

Види још

уреди

Спољашње везе

уреди