Словенци

јужнословенски народ

Словенци су јужнословенски народ који углавном живи у Словенији, где чини приближно 92% становништва. Иако су велики део историје провели под аустријском влашћу, успели су очувати свој језик и националну свест.

Словенци
Укупна популација
2 милиона[1]
Региони са значајном популацијом
 Словенија1.500.000[2]
 САД178.415[3][4]
 Италија83.000–100.000[1][5]
 Немачка50.000[6]
 Канада35.940[7]
 Аргентина30.000[1][5]
 Аустрија20.000–25.000[8]
 Аустралија24.855[9]
 Хрватска10.517[10]
 Србија4.033[11]
 Француска4.000[6]
 Шведска4.000[6]
 Мађарска3.025[12]
 Швајцарска2.433[13]
 Уругвај2.000–3.000[6]
 Белгија1.500[6]
 Бразил1.500[6]
 Холандија1.000–2.000[тражи се извор]
 Венецуела1.000[6]
 Босна и Херцеговина937[14]
*  Република Српска504[15]
Језици
словеначки језик
Религија
доминира хришћанство (католицизам) и атеизам
Сродне етничке групе
Јужни Словени

Словенци су 1918. створили заједничку државу са Србима и Хрватима, а од 1991. године имају сопствену независну државу. Већином су католичке вероисповести, а говоре словеначким језиком, који припада словенској групи индоевропске породице језика. Словенаца има отприлике 2,2 милиона, од тога у Словенији 1.631.636.[16]

Припадница словеначког народа назива се Словенка,[17] а тај термин се употребљава и за женске особе словенске етнолингвистичке групе. Ради разликовања двају споменутих значења често се у литератури сусреће појам Словенкиња.[18]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в Zupančič, Jernej (2004). „Ethnic Structure of Slovenia and Slovenes in Neighbouring Countries” (PDF). Slovenia: a geographical overview. Association of the Geographic Societies of Slovenia. Приступљено 10. 4. 2008. 
  2. ^ „Statistični urad RS - Popis 2002”. Архивирано из оригинала 01. 06. 2017. г. Приступљено 26. 10. 2014. 
  3. ^ „Community Survey”. 2002. Архивирано из оригинала 12. 02. 2020. г. Приступљено 13. 10. 2013. 
  4. ^ „Slovenska skupnost v ZDA”. Приступљено 13. 10. 2013. 
  5. ^ а б Zupančič, Jernej (author), Orožen Adamič, Milan (photographer), Filipič, Hanzi (photographer): Slovenci po svetu. In publication: Nacionalni atlas Slovenije (Kartografsko gradivo) / Inštitut za geografijo, Geografski inštitut Antona Melika. Ljubljana: Rokus, 2001.COBISS.SR 18593837(језик: словеначки)
  6. ^ а б в г д ђ е [„Présentation de la Slovénie – Données générales -Ministère des Affaires étrangères”. Архивирано из оригинала 26. 10. 2014. г. Приступљено 26. 10. 2014.  Présentation de la Slovénie – Données générales -Ministère des Affaires étrangères]
  7. ^ [„Ethnic Origin (247), Single and Multiple Ethnic Origin Responses (3) and Sex (3) for the Population of Canada, Provinces, Territories, Census Metropolitan Areas and Census Agglomerations, 2006 Census – 20% Sample Data”. Архивирано из оригинала 25. 06. 2009. г. Приступљено 26. 10. 2014.  Ethnic Origin (247), Single and Multiple Ethnic Origin Responses (3) and Sex (3) for the Population of Canada, Provinces, Territories, Census Metropolitan Areas and Census Agglomerations, 2006 Census – 20% Sample Data]
  8. ^ Horvat, Lucija (6. 2. 2008). „Zavest o slovenskih koreninah”. Spletna Demokracija (на језику: Slovene). Приступљено 10. 4. 2008. 
  9. ^ „Tabelle 5: Bevölkerung nach Umgangssprache und Staatsangehörigkeit” (PDF). Volkszählung 2001: Hauptergebnisse I – Österreich (на језику: German). Statistik Austria. 2002. Приступљено 2. 6. 2008. [мртва веза]
  10. ^ Republika Hrvatska - Državni Zavod Za Statistiku
  11. ^ „Population by ethnicity”. Republic Statistical Office of Serbia. Архивирано из оригинала 29. 03. 2020. г. Приступљено 24. 2. 2013. 
  12. ^ „Population by mother tongue and main age groups, 1910–1941, 1970–2001”. Population Census 2001. Hungarian Central Statistical Office. 2004. Архивирано из оригинала 27. 09. 2007. г. Приступљено 1. 6. 2008. 
  13. ^ „Bericht 2006” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 3. 3. 2016. г. Приступљено 26. 10. 2014. 
  14. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Агенција за статистику БиХ. Приступљено 26. 11. 2017. 
  15. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 22. 3. 2017. 
  16. ^ „Попис становништва 2002. године” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 04. 2008. г. Приступљено 25. 4. 2013. 
  17. ^ Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010). Правопис српскога језика (измењено и допуњено изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 454. ISBN 978-86-7946-079-0. OCLC 722298730. 
  18. ^ Споменица са I конгреса жена Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, Београд: Народни женски савез Српкиња, Хрватица и Словенкиња, 1920.

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Словенци на Викимедијиној остави