Антон Корошец

Антон Корошец
Антон Корошец
	Антон Корошец
Биографија
Датум рођења	12. мај 1872.
Место рођења	Бисерјан; Аустроугарска
Датум смрти	14. децембар 1940. (68 год.)
Место смрти	Београд; Краљевина Југославија
Универзитет	Карл-Франценс Универзитет Грац
Политичка; странка	Словенска народна странка,; Југословенска радикална заједница
Мандати
Председник Министарског савета Краљевине СХС
	28. јул 1928 — 7. јануар 1929.
Претходник	Велимир Вукићевић
Наследник	Петар Живковић
Председник Народног вијећа СХС
	29. октобар 1918 — 1. децембар 1918.

Антон Корошец (Бисерјане, 12. мај 1872 — Београд, 14. децембар 1940) је био словеначки језуит, конзервативни политичар, и вођа Словеначке народне странке.

Гимназију је похађао у Птују и Марибору. Студирао је теологију, а за римокатоличког свештеника је заређен 1895. године. Студије је завршио докторатом из теологије на Универзитету у Грацу 1905.

Дана 30. маја 1917. године постао је председник Југословенског клуба у бечком парламенту. Био је први потпредседник владе Краљевине СХС и једини председник владе Краљевине СХС који није био Србин.

БиографијаУреди

На Изборима за Уставотворну скупштину 28. новембра 1920. године, а Словеначка народна странка освојила је 11.274 гласова и 27 мандата.^[1] Корошец је био потпредседник прве владе Краљевине СХС састављене 1918. Корошец се противио усвајању Видовданског устава. Захтевао је да се у устав унесу одредбе о покрајинским аутономијама и противио се ограничавању веза са Светом столицом.^[2] После усвајања устава водио је кампању за већу аутономију за Словенце у Краљевини СХС све док се СНС није прихватила понуду Народне радикалне странке да се образује коалициона влада, после чега је овај циљ занемарен. Након атентата у Народној скупштини и смрти Стјепана Радића, да би смирио напетости међу народима у краљевини, краљ Александар Карађорђевић је понудио Корошецу да образује прву владу Краљевине СХС у којој премијер не би био Србин. Међутим, краљ је убрзо сменио Корошеца након увођења Шестојануарске диктатуре. Корошец је такође био министар у влади Петра Живковића.

Заступао је конзервативна политичка гледишта о разним друштвеним питањима. Као римокатолички свештеник и предводник словеначких конзервативаца био је изразити клерикалац и словеначки клеронационалиста. Током последњих година живота испољавао је антисемитизам и антијудаизам.Такође био је и противник слободног зидарства.

Одликован је Орденом Карађорђеве звезде првог степена 26. децембра 1938.^[3]