Иван Цанкар

Иван Цанкар
Иван Цанкар
	Иван Цанкар
Лични подаци
Датум рођења	10. мај 1876.
Место рођења	Врхника, Аустроугарска
Датум смрти	11. децембар 1918. (42 год.)
Место смрти	Љубљана, Краљевство СХС

Иван Цанкар (Врхника, 10. мај 1876 — Љубљана, 11. децембар 1918) је био словеначки књижевник.^[1]^[2]

Живот и рад

Завршио је реалку у Љубљани (1888-1889) као осредњи ђак.^[3] Студирао је у Бечу технику, али је није завршио и потпуно се посветио књижевности. У словеначкој књижевности јавио се песмама и збирком "Еротика" (1899)^[3], која је озлоједила конзервативне кругове те је љубљански бискуп Јеглич откупио целу збирку и запалио је. Један је од твораца словеначке модерне књижевности, у савременом политичком животу био је ангажован као социјалдемократа, а његове политичке идеје нашле су одраза у свим његовим делима.^[4] Тематски је обухватио све слојеве словеначког друштва: од сељака до интелигенције, а стилом варира од неоромантичког до натуралистичког. Главне су карактеристике његових проза и драма оштра психолошка и социолошка анализа. Његова дела су делимично преведена на многе језике, чак и на кинески и индијски.

Цанкар се 1913. у предавању Словенци и Југословени недвосмислено опредељује за југословенско заједништво.^[5]Цанкар бива осуђен на седам дана затвора који је одслужио од 12. до 19. септембра 1913. године.^[5] Због тога је и у јесен 1914. био неколико недеља затворен у љубљанском Граду.

Умро је 11. децембра 1918. године услед компликација приликом упале плућа и сахрањен на гробљу Жале у Љубљани.^[2]

Дела

Поезија

Еротика (1899, 2. издање 1902)

Проза

Вињете (1899)
Књига за лакомислене људе (1901)
Странци (1901)
На кланцу (роман) (1902)
Об зори (1903)
Живот и смрт Петра Новљана (1903)
Госпођа Јудит (1904)
Кућа Марије Помоћнице (1904)
Крст на гори (1904)
Потепух Марко ин краљ Матјаж (1905)
В месечини (1905)
Мартин Качур (роман) (1906)
Нина (роман) (1906)
Смрт н погреб Јакоба Несрече (1906)
Алеш из Разора (1907)
Слуга Јернеј и његово право (1907)
Нови живот (роман) (1908)
Згодбе из долине шентфлорјенске (1908)
Курент (1909)
Комшија Лука (1909)
За крижем(1909)
Три драме (1911)
Воља и моч (1911)
Милан и Милена (роман) (1913)
Подобе из сањ (1920)
Мимо живљења (1920)
Мој живот (1920)
Грешник Ленарт (1921)

Драме

Јакоб Руда (1901)
За добро народа (1901)
Краљ Бетајнове (1902)
Похујшање в долини шентфлорјенски (1908)
Слуге (1910)
Лепа Вида (1912)
Романтичне душе (1922)

Есеји

Крпанова кобила (1907)
Бела хризантема (1910)

Његова најзначајнија дела су Хлапци, За народов благор и На кланцу.

Референце

^ „Ivan Cankar”.
^ ^а ^б „Ivan Cankar”. biografija.org. Приступљено 19. 1. 2022.
^ ^а ^б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 93.
^ Цанкар, Иван (1998). Цртице и приповетке : избор. Београд : Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 99. ISBN 978-86-17-06325-0.
^ ^а ^б Trifunović, Aleksandar. „CANKAR I JUGOSLAVIJA” (PDF). doi.fil.bg.ac.rs. Приступљено 19. 1. 2022.

[1] „Ivan Cankar”.

[biografija.org-2] а ^б „Ivan Cankar”. biografija.org. Приступљено 19. 1. 2022.

[лексикон-3] а ^б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 93.

[4] Цанкар, Иван (1998). Цртице и приповетке : избор. Београд : Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 99. ISBN 978-86-17-06325-0.

[doi.fil.bg.ac.rs-5] а ^б Trifunović, Aleksandar. „CANKAR I JUGOSLAVIJA” (PDF). doi.fil.bg.ac.rs. Приступљено 19. 1. 2022.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]