Едвард Коцбек
Едвард Коцбек (Свети Јуриј, код Шчавнице, 27. септембар 1904 — Љубљана, 3. новембар 1981) је био словеначки књижевник, есејиста, учесник Народноослободилачке борбе и политички радник.
| ЕДВАРД КОЦБЕК | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 | |||||
| Датум рођења | 27. септембар 1904. | ||||
| Место рођења | Свети Јуриј, код Шчавнице Аустроугарска | ||||
| Датум смрти | 3. новембар 1981. (77 год.) | ||||
| Место смрти | Љубљана СФРЈ | ||||
| Професија | књижевник и политичар | ||||
| Члан КПЈ од | 1941. | ||||
| Одликовања |
| ||||
Садржај
БиографијаУреди
Рођен је 27. септембра 1904. године у Св. Јурију код Шчавнице. Испрва је студирао теологију у Марибору од 1925. до 1927, а после тога је уписао романистику у Љубљани, Берлину, Лиону и Паризу. Након завршетка студија, био је средњошколски професор у Бјеловару, Вараждину и Љубљани од 1931. до 1941. године.
По окупацији Југославије априла 1941. године, као представник хришћанских социјалиста, придружио се Освободилној фронти и ушао у њено вођство. За време рата био је члан Извршног одбора Освободилне фронте, члан АВНОЈ-а, повереник за просвету у НКОЈ-у од 1943, министар за Словенију у влади ДФ Југославије од марта 1945, потпредседник Президијума Народне скупштине НР Словеније и члан Главног одбора Ослободилачког фронта Словеније.
Због објављивања књиге „Strah in pogum“, која се бавила ликвидацијом политичких противника током рата у Словенији, био је од 1952. године политички изолован. Поново је почео да објављује радове од 1961, а три године касније био је добитник Прешернове награде за дело „Groza“.
Умро је 3. новембра 1981. године у Љубљани. Сахрањен је на љубљанском гробљу Жале.
Песник и писацУреди
Био је уредник и сарадник часописа „Stražni ognji“, „Križ“, „Beseda“, „Dom in svet“ и „Dejanje“ (1928–1941). Чланком Premišljevanje o Španiji 1937, изазвао је расцеп у католичким редовима, те основао сопствени часопис „Dejanje“.
Песме које је објавио између 1925. и 1933. и скупио у књизи „Zemlja“ (1934), показују стилско скретање од експресионистичког заноса у продуховљену дескрипцију.
Коцбекова есејистика, која је тежила ка филозофској синтези хришћанског активизма и персоналистичке етике, рађала се из динамичког односа између појединаца и друштва. Од персоналистичке филозофије преузео је тезу о револуцији у човеку, после које затим, без насиља, долази промена друштвених односа. По томе, револуција у човеку треба да се изврши у оквиру хришћанског духовног и етичког система. Зато Коцбек није могао да усвоји марксизам, а ни доследну праксу на марксистичкој основи.
У периоду изолације 1952-1961, углавном се бавио превођењем дела са француског и немачког језика.
ДелаУреди
| Поезија (песничке збирке): | Проза: | Драматика: |
|---|---|---|
|
ОдликовањаУреди
ЛитератураУреди
- Енциклопедија Југославије (књига пета). „Лексикографски завод ФНРЈ“, Загреб 1962. година.
- Бјелош, Ненад. "Odlikovani Slovenci 1944-1950". Vojnozgodovinski zbornik št. 9 (2002). 90-97.
- Инкрет, Андреј. In stoletje bo zardelo: Kocbek, življenje in delo. Љубљана. 2011. ISBN 978-961-241-503-7.
- Омерза, Игор. Edvard Kocbek: Osebni dosje št. 584, Љубљана. 2010. ISBN 978-961-226-979-1.
- Погачник, Јоже [et al.]. Slovenska književnost III. Љубљана, 2001. 54-59 in 150-152.
- Хрибар, Тине, Ena je groza, 2010. COBISS.SR 250907648