Орден народног ослобођења
Орден народног ослобођења (словен. Red ljudske osvoboditve; мкд. Орден на народното ослободување) било је одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, пето у важносном реду југословенских одликовања.
ОРДЕН НАРОДНОГ ОСЛОБОЂЕЊА | |
---|---|
![]() Орден народног ослобођења на изложби „Одликовања из архива“ у Историјском архиву Београда | |
Додељује ![]() | |
Тип | |
Додељује се | југословенским држављанима |
Додељује се за | истакнуте заслуге у организовању и руковођењу Устанком и стварању и развијању Социјалистичке Федеративне Републике Југославије |
Ратни период | Народноослободилачка борба |
Статус | недодељује се више |
Установљен | 15. августа 1943. |
Прво одликовање | 24. јула 1944. |
Задње одликовање | ? |
Укупно одликованих | 262 |
Важносни ред одликовања | |
Следеће (више) | Орден јунака социјалистичког рада |
Следеће (ниже) | Орден ратне заставе |
Установио га је Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито, 15. августа 1943. године Указом о одликовањима у Народноослободилачкој војсци Југославије.
Орден је био одликовање за грађанске заслуге, а додељивало се за „истакнуте заслуге у организовању и руковођењу Устанком и стварању и развијању Социјалистичке Федеративне Републике Југославије“. Орден је дизајнирао вајар Антун Аугустинчић 1945. године. Као и сва прва одликовања СФРЈ и ово одликовање се најпре израђивано у Совјетском Савезу, а касније у загребачкој фабрици „ИКОМ“. Орден се носио на левој страни груди, окачен на одећу помоћу шрафа с матицом, пошто није имао имао врпцу (прва руска одликовања су имала врпцу).
Овим одликовањем одликовано је 262 особа. Револуционар Никола Груловић је био једина особа, два пута одликована овим орденом. Међу носиоцима одликовања налази се и 21 страни држављанин, којима је ово одликовање додељивано у периоду од 1945. до 1947. године.
Видите јошУреди
ЛитератураУреди
- Војна енциклопедија, Београд 1975. година.
- Опћа енциклопедија ЈЛЗ. Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1980. година.
- Борис Пристер, Одликовања збирке др. Вељка Малинара. Загреб 2000. година.