Орден јунака социјалистичког рада

Орден јунака социјалистичког рада (мкд. Орден јунак на социјалистичкиот труд; словен. Red junaka socialističnega dela) био је одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, четврто у важносном реду, које се додељивало од 1948. до 1992. године.

ОРДЕН ЈУНАКА СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ РАДА
Orden junaka socijalistickog rada.jpg
Орден јунака социјалистичког рада на изложби „Одликовања из архива“ у Историјском архиву Београда.
Додељује  СФР Југославија
Типпочасни назив
Додељује се заособите заслуге у области привредног, друштвеног, научног и културног развитка земље
Статусне додељује се више
ТракаOrder of the Hero of socialist labour Rib.png
Установљен8. децембра 1948.
Прво одликовање31. децембар 1949.
Задње одликовање1987.
Укупно одликованих124+2+2
Важносни ред одликовања
Следеће (више)Орден народног хероја
Следеће (ниже)Орден народног ослобођења

ИсторијаУреди

Орден се израђивао од злата, сребра и рубина, с тиме да је у првим издањима било уграђивано право камење, а касније је уграђивано вештачко. Одликовани је са добијањем Ордена јунака социјалистичког рада стицао и почасни назив — јунак социјалистичког рада (словен. Junak socialističnega dela; мкд. Јунак на социјалистичкиот труд).[1]

Ово одликовање установљено је по угледу на совјетско одликовање Хероја социјалистичког рада (рус. Геро́й Социалисти́ческого Труда́), установљено 1938. године.

Прва особа одликована овим орденом био је тадашњи потпредседник Президијума Народне скупштине ФНРЈ Моша Пијаде, 31. децембра 1949. године. Само две особе су два пута одликоване овим одликовањем — Едвард Кардељ и Ђуро Пуцар, а међу одликованима се налази и пет жена — Спасенија Цана Бабовић, Анка Берус, Лидија Шентјурц, Вида Томшич и Ида Сабо. Постхумно одликовани орденом су — Милентије Поповић, Џемал Биједић, Ђуро Пуцар (други пут) и Едвард Кардељ (други пут).

Једини страни држављанин који је добио ово одликовање био је председник Социјалистичке Републике Румуније и генерални секретар Комунистичке партије Румуније Николае Чаушеску, коме је орден додељен у јануару 1978. године.

Носиоци одликовањаУреди

Списак носилаца Ордена јунака социјалистичког рада:

  1. Виктор Авбељ (1914—1993) одликован 1984. године
  2. Иво Андрић (1892—1975) одликован 30. јуна 1972. године[2]
  3. Љупчо Арсов (1910—1986) одликован 6. мајa 1970. године[3]
  4. Спасенија Цана Бабовић (1907—1977) одликована 3. јула 1963. године
  5. Владимир Бакарић (1912—1983) одликован 1961. године
  6. Милутин Балтић (1920—2013) одликован 1980. године
  7. Влајко Беговић (1905—1989) одликован 1965. године
  8. Марко Белинић (1911—2004) одликован 1981. године
  9. Јован Бељански (1901—1982) одликован 4. октобра 1971. године
  10. Анка Берус (1903—1991) одликована 1963. године
  11. Антун Бибер (1910—1995) одликован 1980. године
  12. Џемал Биједић (1917—1977) одликован 1977. године (постхумно)
  13. Јаков Блажевић (1912—1996) одликован 1972. године
  14. Емерик Блум (1911—1984) одликован 27. јуна 1984. године[4]
  15. Иван Божичевић (1909—) одликован 20. септембра 1979. године[5]
  16. Томо Брејц (1904—1964) одликован 1963. године
  17. Богдан Брецељ (1906—1986) одликован 1981. године
  18. Маријан Брецељ Миха (1910—1989) одликован 27. маја 1980. године
  19. Саво Брковић (1906—1991) одликован 1981. године
  20. Јосип Броз Тито (1892—1980) одликован 29. априла 1950. године[6][7]
  21. Јован Веселинов (1906—1982) одликован 1961. године
  22. Добривоје Видић (1918—1992) одликован 20. децембра 1978. године
  23. Јосип Видмар (1895—1992) одликован 1960. године
  24. Радован Влајковић (1924—2001) одликован 1982. године
  25. Вељко Влаховић (1914—1975) одликован 1961. године
  26. Михаило Вранеш (1900—) одликован 1981. године
  27. Тодор Вујасиновић (1904—1988) одликован 1979. године
  28. Светозар Вукмановић Темпо (1912—2000) одликован 1961. године
  29. Страхил Гигов (1909—1999) одликован 3. септембра 1969. године[8]
  30. Драго Гиздић (1912—1983) одликован 1981. године
  31. Иван Гошњак (1909—1980) одликован 1961. године
  32. Павле Грегорић (1892—1989) одликован 1957. године
  33. Радивој Давидовић Кепа (1909—1991) одликован 1. јуна 1979. године
  34. Оскар Давичо (1909—1989) одликован 20. децембра 1978. године
  35. Угљеша Даниловић (1913—2003) одликован 1973. године
  36. Пеко Дапчевић (1913—1999) одликован 19. маја 1981. године[9]
  37. Стане Доланц (1925—1999) одликован 1979. године
  38. Стеван Дороњски (1919—1981) одликован 20. септембра 1979. године[5]
  39. Ратко Дугоњић (1916—1987) одликован 1976. године
  40. Веселин Ђурановић (1925—1997) одликован 25. јуна 1985. године[10]
  41. Видоје Жарковић (1927—2000) одликован 1987. године
  42. Вељко Зековић (1906—1985) одликован 1976. године
  43. Борис Зихерл (1910—1979) одликован 1. септембра 1970. године[11]
  44. Драгиша Ивановић (1914—2001) одликован 25. јуна 1985. године[10]
  45. Владо Јанић Цапо (1904—1991) одликован 1974. године
  46. Блажо Јовановић (1907—1976) одликован 1961. године
  47. Божин Јовановић (1920—2011)
  48. Иса Јовановић (1906—1983) одликован 20. марта 1974. године
  49. Павле Јовићевић (1910—1985) одликован 1980. године
  50. Анте Јурјевић (1915—2001) одликован 7. новембра 1986. године[12]
  51. Иван Караиванов (1899—1960) одликован 1959. године
  52. Едвард Кардељ (1910—1979) први пут одликован 1955, а други пут 1979. године (постхумно)
  53. Данило Кекић (1918—1999) одликован 1987. године
  54. Борис Кидрич (1912—1953) одликован 28. априла 1950. године[7]
  55. Никола Ковачевић (1890—1964) одликован 1955. године
  56. Руди Колак (1918—2004) одликован 25. маја 1978. године
  57. Лазар Колишевски (1914—2000) одликован 1961. године
  58. Славко Комар (1918—2012) одликован 25. маја 1978. године
  59. Драгутин Косовац (1924—2012) одликован 1983. године
  60. Иван Стево Крајачић (1906—1986) одликован 1976. године
  61. Сергеј Крајгер (1914—2001) одликован 14. марта 1974. године
  62. Мирослав Крлежа (1893—1981) одликован 1953. године
  63. Вицко Крстуловић (1905—1988) одликован 3. јула 1972. године[2]
  64. Михаило Лалић (1914—2002) одликован 1979. године
  65. Франц Лескошек (1897—1983) одликован 1957. године
  66. Никола Љубичић (1916—2005) одликован 4. марта 1976. године
  67. Шефкет Маглајлић (1912—1983) одликован 1974. године
  68. Бранко Мамула (1921—) одликован 22. децембра 1985. године
  69. Миха Маринко (1900—1983) одликован 1960. године
  70. Драгослав Марковић (1920—2005) одликован 26. јуна 1980. године
  71. Мома Марковић (1912—1992) одликован 1979. године
  72. Крсте Марковски (1925—) одликован 20. септембра 1985. године[13]
  73. Божидар Масларић (1895—1963) одликован 1955. године
  74. Иван Мачек (1908—1993) одликован 15. маја 1968. године[14]
  75. Цвијетин Мијатовић (1913—1993) одликован 1973. године
  76. Вељко Милатовић (1921—2004) одликован 1981. године
  77. Милош Минић (1914—2003) одликован 1979. године
  78. Карло Мразовић (1902—1987) одликован 1963. године
  79. Андрија Мугоша (1910—2006) одликован 1975. године
  80. Коста Нађ (1911—1986) одликован 25. маја 1971. године
  81. Драган Николић (1926—2012) одликован 14. јула 1986. године[15]
  82. Џавид Нимани (1919—2000) одликован 20. децембра 1978. године
  83. Франц Оман (1920—1987) одликован 7. новембра 1986. године[12]
  84. Ђоко Пајковић (1917—1980) одликован 31. октобра 1972. године[16]
  85. Душан Петровић Шане (1919—2000) одликован 24. јуна 1974. године
  86. Бранко Пешић (1922—1986) одликован 24. јануара 1986. године[17]
  87. Моша Пијаде (1890—1957) одликован 31. децембра 1949. године[7]
  88. Хамдија Поздерац (1924—1988) одликован 1983. године
  89. Крсто Попивода (1910—1988) одликован 1975. године
  90. Франце Попит (1921—2013) одликован 1981. године
  91. Коча Поповић (1908—1992) одликован 13. марта 1968. године[18]
  92. Милентије Поповић (1913—1971) одликован 10. маја 1971. године (постхумно)
  93. Миле Почуча (1899—1980) одликован одликован 3. септембра 1969. године[8]
  94. Ђуро Пуцар Стари (1899—1979) први пут одликован 1959, а други пут 14. априла 1979. године (постхумно)[19]
  95. Добривоје Радосављевић (1915—1984) одликован 1980. године
  96. Александар Ранковић (1909—1983) одликован 1954. године
  97. Иван Регент (1884—1967) одликован 1954. године
  98. Иван Рибар (1881—1968) одликован 1961. године
  99. Митја Рибичич (1919—2013) одликован 5. априла 1979. године
  100. Ида Сабо (1915—2016) одликована 17. априла 1986. године[20]
  101. Павле Савић (1909—1994) одликован 20. децембра 1978. године
  102. Ђуро Салај (1889—1958) одликован 4. априла 1956. године
  103. Никола Секулић (1911—2002) одликован 1981. године
  104. Владимир Симић (1894—1974) одликован 1959. године
  105. Алија Сиротановић (1914—1990)
  106. Видоје Смилевски (1915—1979) одликован 1975. године
  107. Петар Стамболић (1912—2007) одликован 1961. године
  108. Благоје Талески (1924—2001) одликован 12. јануара 1984. године
  109. Борко Темелковски (1919—2001) одликован 20. септембра 1979. године[5]
  110. Мијалко Тодоровић (1913—1999) одликован 21. априла 1961. године
  111. Вида Томшич (1913—1998) одликованa 1973. године
  112. Фрањо Херљевић (1915—1998) одликован 1980. године
  113. Фадиљ Хоџа (1916—2001) одликован 31. децембра 1975. године[21]
  114. Јосип Хрнчевић (1901—1984) одликован 1976. године
  115. Јосип Цази (1907—1977) одликован 1977. године
  116. Маријан Цветковић (1920—1990) одликован 1980. године
  117. Крсте Црвенковски (1921—2001) одликован 22. јула 1969. године<ref name="Сл. лист 44/70" >
  118. Николаје Чаушеску (1918—1989) одликован 25. јануара 1978. године
  119. Ангел Чемерски (1923—2005) одликован 17. мартa 1983. године
  120. Родољуб Чолаковић (1900—1983) одликован 1960. године
  121. Владо Шегрт (1907—1991) одликован 7. новембра 1986. године[12]
  122. Лидија Шентјурц (1911—2000) одликована 1971. године
  123. Мика Шпиљак (1916—2007) одликован 1976. године
  124. Али Шукрија (1919—2005) одликован 20. септембра 1985. године[13]

Организације и местаУреди

Организације и места у СФРЈ одликоване овим одликовањем су:

  1. Народна омладина Југославије — одликованa 1953. године
  2. Скопље — одликованo 1973. године

РеференцеУреди

  1. ^ „Сл. лист ФНРЈ 10/61” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 15. 3. 1961. стр. 240. 
  2. 2,0 2,1 „Сл. лист СФРЈ 12/73” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 8. 3. 1973. 
  3. ^ „Сл. лист СФРЈ 19/71” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 8. 4. 1971. 
  4. ^ „Сл. лист СФРЈ 45/85” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 30. 8. 1985. 
  5. 5,0 5,1 5,2 „Сл. лист СФРЈ 26/80” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 16. 5. 1980. 
  6. ^ „Сл. лист СФРЈ 33/50” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 3. 5. 1950. 
  7. 7,0 7,1 7,2 „Службени весник Президијума Народне скупштине ФНРЈ 1” (PDF). www.sistory.si. 1. 7. 1950. 
  8. 8,0 8,1 „Сл. лист СФРЈ 44/70” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 8. 10. 1970. 
  9. ^ „Сл. лист СФРЈ 61/81” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 13. 11. 1981. 
  10. 10,0 10,1 „Сл. лист СФРЈ 66/86” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 12. 12. 1986. 
  11. ^ „Сл. лист СФРЈ 36/71” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 19. 8. 1971. 
  12. 12,0 12,1 12,2 „Сл. лист СФРЈ 87/87” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 31. 12. 1987. 
  13. 13,0 13,1 „Сл. лист СФРЈ 7/87” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 9. 2. 1987. 
  14. ^ „Сл. лист СФРЈ 23/70” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 28. 5. 1970. 
  15. ^ „Сл. лист СФРЈ 65/87” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 5. 10. 1987. 
  16. ^ „Сл. лист СФРЈ 32/73” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 8. 6. 1973. 
  17. ^ „Сл. лист СФРЈ 60/87” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 15. 9. 1987. 
  18. ^ „Сл. лист СФРЈ 33/69” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 7.8.196. 
  19. ^ „Сл. лист СФРЈ 58/79” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 16. 11. 1979. 
  20. ^ „Сл. лист СФРЈ 67/87” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 16. 10. 1987. 
  21. ^ „Сл. лист СФРЈ 32/76” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 19. 7. 1976. 

ЛитератураУреди