Андрија Мугоша (Доња Горица, код Подгорице, 22. децембар 1910Подгорица, 8. април 2006) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Црне Горе и народни херој Југославије.

андрија мугоша
Андрија Мугоша
Лични подаци
Датум рођења(1910-12-22)22. децембар 1910.
Место рођењаДоња Горица, код Подгорице, Краљевина Црна Гора
Датум смрти8. април 2006.(2006-04-08) (95 год.)
Место смртиПодгорица, Црна Гора, Србија и Црна Гора
Професијадруштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од1933.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
председник Скупштине СР Црне Горе
Период5. мај 19635. мај 1967.
ПретходникФилип Бајковић
НаследникВељко Милатовић
Херој
Народни херој од27. новембра 1953.

Одликовања
Орден народног хероја
Орден народног ослобођења Орден југословенске заставе с лентом Орден братства и јединства са златним венцем
Орден партизанске звезде са сребрним венцем Орден за храброст Партизанска споменица 1941.

Биографија уреди

Андрија Мугоша рођен је 22. децембра 1910. године у Доњој Горици код Подгорице. Потиче из сиромашне сеоске породице, која није имала средства да га школује, па он врло рано почиње да ради као грађевински радник.

Ускоро постаје активан члан омладинског и револуционарног радничког покрета. Године 1933. постаје члан Комунистичке партије Југославије. Партија му поверава одговорне задатке у Савезу комунистичке омладине Југославије и КПЈ. Године 1935. изабран је за члана Окружног комитета СКОЈ-а, а 1936. за члана Окружног комитета КПЈ за подгорички округ. Члан Привременог покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору постаје 1939. године.

Због револуционарне активности често је хапшен и прогањан. Крајем 1940. године ухапшен је и интерниран у концентрациони логор у Смедеревској Паланци, где остаје све до пуча 27. марта 1941. године. Затим се враћа у Црну Гору и заједно са друговима врши припреме за оружану борбу, односно Тринаестојулски устанак.

Народноослободилачки рат уреди

Од самог почетка Народноослободилачког рата налазио се у првим борбеним редовима. Истицао се вршећи многе одговорне војне и политичке функције. Као партијски и војно-политички руководилац истакао се у више борби, које су водиле јединице у којима је био. Као заменик комесара батаљона истакао се у борбама на тромеђи Црне Горе, Босне и Херцеговине јула 1942. године, а у марш-пробоју Пете пролетерске бригаде и Херцеговачког одреда јула и августа 1942. у борбама на Зеленгори, Трескавици и Забрђу, показао је велику храброст и чврстину. Као заменик комесара и партијски руководилац Пете пролетерске бригаде истакао се у многим њеним подухватима, нарочито у централној Босни и за време Четврте непријатељске офанзиве. Истакао се и у борбама на Неретви.

У току Народноослободилачке борбе налазио се на дужности помоћника комесара Пете црногорске пролетерске бригаде, а затим помоћника комесара Главног штаба НОВ и ПО за Црну Гору. Средином 1943. године изабран је за члана Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, Боку и Санџак.

Послератна каријера уреди

После ослобођења земље, наставља своју активност у изградњи социјалистичке Југославије. На оснивачком конгресу Комунистичке партије Црне Горе 1948. године, изабран је за организационог секретара Централног комитета. Члан Централног комитета Комунистичке партије Југославије постао је исте године, на Петом конгресу КПЈ.

Вршио је многе друштвено-политичке функције:

  • потпредседник Президијума Народне скупштине Црне Горе
  • потпредседник Владе НР Црне Горе
  • потпредседник, а од 5. маја 1963. до 5. маја 1967. године председник Скупштине Црне Горе

Био је савезни и републички посланик у више сазива. Био је члан Савета федерације од 1967. године.

Умро је 8. априла 2006. године у Подгорици.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других високих признања и одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Литература уреди