22. децембар
датум
22. децембар (22.12.) је 356. дан године по грегоријанском календару (357. у преступној години). До краја године има још 9 дана.
Догађаји
уреди| децембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- 640 — Арапи муслимани заузели Александрију, две године после почетка инвазије на византијски Египат.
- 1790 — Руске трупе под командом Александра Суворова од Турака преузеле град Исмаил, важну луку у делти Дунава.
- 1894 — Француски артиљеријски капетан Алфред Драјфус осуђен на доживотну робију на основу лажне оптужбе да је Немцима продавао војне тајне и послат у затвор на Ђаволска острва у Француској Гијани. Под притиском јавног мњења рехабилитован 1906.
- 1917 — У Брест-Литовску у Првом светском рату почели мировни преговори сила Осовине и нове руске владе, успостављене Октобарском револуцијом.
- 1942 — Амерички бомбардери напали главни град Бурме Рангун, који су у Другом светском рату окупирали Јапанци.
- 1956 — Последњи британски и француски војници напустили египатски лучки град Порт Саид по завршетку Суецког рата.
- 1968 — Северна Кореја, после 11 месеци заробљеништва, ослободила 82 члана посаде америчког шпијунског брода „Пуебло“.
- 1975 — После двадесеточасовне опсаде седишта ОПЕЦ у Бечу, палестински терористи с таоцима одлетели авионом, који им је уступила Влада Аустрије, у правцу Блиског истока.
- 1988 — Јужна Африка, Куба и Ангола у Уједињеним нацијама потписали споразум којим је Намибија, последња колонија у Африци, добила независност. Та бивша немачка колонија од Првог светског рата била под управом Јужне Африке.
- 1989 — У страху од побуњеног народа, председник Румуније Николае Чаушеску са супругом Еленом хеликоптером побегао из Букурешта, чиме је окончана његова 24-годишња диктаторска владавина. Брачни пар ухваћен и три дана касније стрељан у месту Трговиште.
- 1990 —
- Лидер синдикалног покрета „Солидарност“ Лех Валенса преузео, после изборне победе, дужност председника Пољске.
- Сабор Хрватске усвојио нови Устав којим је Република Хрватска проглашена за националну државу хрватског народа, док су Срби сврстани у групу "inih naroda i manjina".
- 1993 —
- Јужноафрички парламент састављен од белаца окончао еру апартхејда, изгласавши већином од 237 према 45 Прелазни устав земље, што је омогућило одржавање првих сверасних избора у Јужној Африци.
- Алина Фернандес Ревуелта, кћерка председника Кубе Фидела Кастра, напустила Кубу и добила политички азил у САД.
- 1994 — Премијер Италије Силвио Берлускони, због оптужби за корупцију, поднео оставку седам месеци пошто је дошао на чело коалиционе конзервативне владе, 53. од Другог светског рата.
- 1996 — Герилци перуанског левичарског покрета „Тупак Амару“ ослободили 225 талаца у јапанској амбасади у Лими, а задржали 140.
- 2000 — Светска здравствена организација упозорила на могућност ширења болести „лудих крава“ ван Европе. Болест која се сматра вероватним узроком нове варијанте смртоносне Кројцфелт-Јакобове болести мозга код људи, откривена 1986. у Великој Британији.
- 2002 — На неуспелим председничким изборима у Црној Гори највише гласова, преко 80 одсто, освојио кандидат Демократске партије социјалиста Филип Вујановић.
- 2009 — Србија је поднела кандидатуру за чланство у Европској унији.
- 2016 — Завршена Битка за Алеп након 4 године,5 месеци и 3 дана.
Рођења
уреди- 1639 — Жан Расин, француски песник и драматург. (прем. 1699)[1]
- 1858 — Ђакомо Пучини, италијански композитор. (прем. 1924)[2]
- 1885 — Боривоје Ж. Милојевић, српски географ. (прем. 1967)[3]
- 1907 — Пеги Ешкрофт, енглеска глумица. (прем. 1991)[4]
- 1908 — Коста Рацин, македонски књижевник и револуционар. (прем. 1943)[5]
- 1925 — Ирена Колесар, хрватска глумица. (прем. 2002)[6]
- 1933 — Лучано Мартино, италијански продуцент, редитељ и сценариста. (прем. 2013)
- 1935 — Семка Соколовић Берток, босанскохерцеговачка глумица и шахисткиња. (прем. 2008)[7]
- 1936 — Хектор Елизондо, амерички глумац.[8]
- 1936 — Бранислав Михајловић, српски фудбалер. (прем. 1991)[9]
- 1945 — Дајана Сојер, америчка новинарка.[10]
- 1950 — Зијах Соколовић, босанскохерцеговачки глумац и редитељ.[11]
- 1959 — Бернд Шустер, немачки фудбалер и фудбалски тренер.[12][13][14]
- 1960 — Зоран Живковић, српски политичар, 7. премијер Србије (2003—2004).[15]
- 1962 — Рејф Фајнс, енглески глумац, редитељ и продуцент.[16]
- 1963 — Ђузепе Бергоми, италијански фудбалер.[17]
- 1965 — Сержи Лопез, шпански глумац.[18]
- 1966 — Зоран Маринковић, српски музичар и уметник, најпознатији као члан групе Бјесови.[19]
- 1967 — Александар Миленковић Шуки, српски бициклиста.[20]
- 1968 — Луис Ернандез, мексички фудбалер.
- 1968 — Дајна Мајер, америчка глумица.[21]
- 1972 — Ванеса Паради, француска музичарка, глумица и модел.[22]
- 1974 — Горан Караџић, српски кошаркаш.[23]
- 1976 — Јована Типшин, српска певачица.[24]
- 1977 — Ненад Лалатовић, српски фудбалер и фудбалски тренер.[25][26]
- 1978 — Едо Маајка, босанскохерцеговачки хип хоп музичар.[27]
- 1978 — Анина Укатис, немачка ТВ водитељка, порнографска глумица и модел.[28]
- 1981 — Момир Илић, српски рукометаш.[29][30]
- 1983 — Жозе Фонте, португалски фудбалер.
- 1984 — Бејсхантер, шведски певач, музички продуцент и ди-џеј.
- 1986 — Тијана Печенчић, српска глумица.[31]
- 1987 — Едер, португалски фудбалер.
- 1990 — Марко Ивовић, српски одбојкаш.
- 1991 — Бојан Матић, српски фудбалер.[32]
- 1991 — DaBaby, амерички хип хоп музичар.[33]
- 1993 — Рафаел Гереиро, португалски фудбалер.
- 1993 — Меган Трејнор, америчка музичарка.[34]
- 1998 — Каспер Руд, норвешки тенисер.
- 2000 — Џошуа Басет, амерички глумац и певач.
Смрти
уреди- 1666 — Гверчино, италијански сликар. (рођ. 1591)
- 1801 — Јован Рајић, историчар и књижевник. (рођ. 1726)
- 1880 — Џорџ Елиот, енглеска књижевница. (рођ. 1819)[35]
- 1923 — Петар Добриновић, позоришни глумац и редитељ. (рођ. 1853)[36]
- 1936 — Николај Островски, совјетски књижевник социјалистичког реализма (рођ. 1904)
- 1952 — Милица Јаковљевић Мир-Јам, српска књижевница. (рођ. 1887)
- 1969 — Џозеф фон Штернберг, амерички филмски режисер. (рођ. 1894)
- 1976 — Слободан Ђурић, позоришни, филмски и ТВ глумац и редитељ. (рођ. 1944)[37]
- 1979 — Дарил Франсис Занук, амерички филмски продуцент. (рођ. 1902)[38]
- 1980 — Богдан Бабић, српски диригент и руководилац хора АКУД „Бранко Крсмановић“. (рођ. 1921)[39]
- 1989 — Семјуел Бекет, ирски писац. (рођ. 1906)[40]
- 1993 — Ото Бихали Мерин, југословенски писац и ликовни критичар. (рођ. 1904)[41]
- 1996 — Мића Поповић, српски сликар (рођ. 1923)[42]
- 2002 — Џо Страмер, британски музичар и глумац, најпознатији као суоснивач, гитариста и певач групе The Clash. (рођ. 1952)[43]
- 2014 — Џо Кокер, британски музичар (рођ. 1944)[44]
- 2018 — Педи Ешдаун, британски политичар (рођ. 1941)[45]
Празници и дани сећања
уреди- Српска православна црква данас прославља
- Зачеће Свете Ане
- Света Ана, матер пророка Самуила
- Преподобни Стефан Новосијатељ
- Преподобни Амон
- Свети Софроније, архиепископ кипарски
- Свети мученик Еасије
- Света Васа
- Свети мученик Соситеј
- Свети мученик Нарсис
- Свети мученик Исак
- Дан Југословенске народне армије (ЈНА)
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Jean Racine | French dramatist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.
- ^ „Giacomo Puccini | Biography, Operas, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.
- ^ „Borivoje Ž. Milojević | Основна школа”. www.krupanj.edu.rs. Приступљено 2021-01-31.
- ^ „Peggy Ashcroft | Biography, Movies, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.
- ^ „Kosta Racin – Poezija by Jovica Letić” (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 21. 01. 2021. г. Приступљено 2021-02-05.
- ^ admin. „IRENA KOLESAR, JUGOSLOVENSKA GLUMICA NEPRAVEDNO ZABORAVLJENA” (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-01-31.
- ^ „Semka Sokolović”. Dobrodošli! (на језику: енглески). 2020-03-06. Приступљено 2021-01-31.
- ^ „Hector Elizondo Biography (1936-)”. www.filmreference.com. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Branislav Mihajlović - Player profile”. _ (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Diane Sawyer”. geni_family_tree (на језику: српски). Приступљено 2021-01-31.
- ^ Радошевић, Мирјана. „„Покојник” уз крике брионских галебова”. Politika Online. Приступљено 2021-02-05.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Bernd Schuster”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Bernd Schuster”. worldfootball.net (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Schuster, Bernhard Schuster - Footballer”. www.bdfutbol.com. Приступљено 2021-02-05.
- ^ https://www.juznevesti.com. „Zoran Živković”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2021-01-31.
- ^ „Ralph Fiennes | Biography, Movies, & Credits”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Giuseppe Bergomi”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Sergi López i Ayats”. Academic Dictionaries and Encyclopedias (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.
- ^ „Bjesovi - Zoran Marinković”. www.bjesovi.rs. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Aleksandar Šuki Milenković: biciklista, biatlonac, nordijski smučar, alpinista…”. PressLider.rs (на језику: српски). 2016-08-07. Архивирано из оригинала 05. 02. 2021. г. Приступљено 2021-01-31.
- ^ „Dina Meyer”. Rotten Tomatoes.
- ^ Stan Jeffries (2003). Encyclopedia of World Pop Music, 1980-2001. Greenwood Press. стр. 151. ISBN 978-0-313-31547-3.
- ^ „Basketball News, Scores, Stats, Analysis, Standings - eurobasket”. Eurobasket LLC. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Јована Типшин”. Biografija.Org. Приступљено 23. 1. 2018.
- ^ „Nenad Lalatovic - Manager profile”. _ (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.
- ^ „FK Crvena zvezda - Staffs”. FC Crvena Zvezda. Приступљено 2021-01-31.
- ^ „Biografija ..::.. Edo Maajka”. www.edomaajka.com. Архивирано из оригинала 19. 02. 2020. г. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Internet Adult Film Database”. www.iafd.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Olympedia – Momir Ilić”. www.olympedia.org. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „European Handball Federation - Momir Ilic / Player”. history.eurohandball.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „biografija Tijane Pecencic ( Zimce)”. vojnaakademija.blogspot.com. Приступљено 2021-01-31.
- ^ „Bojan Matic - Player profile 20/21”. _ (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.
- ^ „DaBaby | Biography & History”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ Robehmed, Natalie (5. 1. 2015). „30 Under 30: Eight Questions With Meghan Trainor”. Forbes. Архивирано из оригинала 31. 10. 2018. г. Приступљено 31. 10. 2018.
- ^ Josephine McDonagh (1997). George Eliot. Oxford University Press. стр. 95. ISBN 978-0-7463-0799-1.
- ^ „ДОБРИНОВИЋ Петар-Пера | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Četiri decenije od prerane smrti Slobodana Đurića: Kratka slava za večno sećanje”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-01-31.
- ^ „Darryl F. Zanuck | American executive”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.
- ^ „БАБИЋ Богдан”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Приступљено 22. 1. 2024.
- ^ „Samuel Beckett | Irish author”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.
- ^ „Biblioteka i Legat”. web.archive.org. 2014-12-01. Архивирано из оригинала 01. 12. 2014. г. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Mica Popovic slikar, galerija slika Beli Andjeo Art Exclusive”. Galerija prodaja slika Beli Andjeo Beograd GLAVNI SAJT slike slikar cena (на језику: српски). Приступљено 2021-01-31.
- ^ „Joe Strummer | Biography, Music, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.
- ^ Hannah Ellis-Petersen (22. 12. 2014). „Joe Cocker, Grammy-winning singer, dies at age of 70”. The Guardian. Приступљено 8. 9. 2020.
- ^ „Paddy Ashdown | British politician”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.
