Капетан је у српском језику историјски означавао главног управника неке заједнице или посланика док му траје мандат. У једној општини су постојала најмање два капетана, војни капетан и општински капетан. Док је у општинама које су имале приступ мору или рекама постојао и поморски капетан. Само поморски капетан је доживотно носио титуларно звање капетан, за разлику од општинског и војног капетана који су имали временски ограничен мандат. Примера ради, Михољски збор (сабор) Српских капетана је основан пре 13. века и трајао је до краја првог светског рата, са тиме што је после 17. века дошло до поделе Михољског збора на три капетаније. Титула капетан постаје харамбаша често у српским епским песмама од 18. века. Али у сачуваним званичним документима из периода које српска епика описује, стоји да је искључиво титула капетана била коришћена, док титула харамбаше није. Данас је назив капетан остао присутан у државним службама војске, полиције, ватрогасних јединица и специјалних снага, где имамо чинове капетан прве класе, војни капетан, капетан фрегате, капетан корвете, капетан бојног брода, капетан генерал као и спортски капитен...[1]

Етимологија

уреди

Капетан је реч која је настала од грчке речи катепан (κατεπάνω: буквално значи „једини на врху”, или „на зачељу”). У Византији се катепан користио за означавање војног или неких других службених чинова, који су по дужностима једнаки српском капетану или латинском капитану. Реч катепан се у српском језику најраније појављује током 971. године, кад је постојао Катепанат Рас.

Списак историјских капетана са ограниченим мандатом

уреди

Списак историјских капетана са неограниченим мандатом

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди