Децембар

дванаести месец у години по јулијанском и грегоријанском календару
децембар
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31

Децембар је последњи или дванаести месец у години и има 31 дан. Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара. По Црквеном рачунању циклуса времена је четврти месец.

Децембар је добио име по латинској речи decem (што значи десет) јер је првобитно био десети месец у години у календару Ромула[1][2] око 750. п. н. е. који је почињао у марту. Зимски дани након децембра нису били укључени ни у један месец. Касније су од безмесечног периода створени месеци јануар и фебруар и додати на почетак календара, али је децембар задржао име.[3]

У Старом Риму,[4] као једна од четири Агоналије, дан у част Сол Индигеса одржаvaн је 11. децембра, као и Септимонцијум.[5][6][7][8] Dies natalis (рођендан) одржаван је у храму Тере 13. децембра, Консуалија је одржана 15. децембра, Сатурналија је одржавана 17–23. децембра, Опиконсивија је одржавана 19. децембра, Дивалија је одржавана 21. децембра, Ларенталија је одржана 1. децембра. 23, а рођендан Сол Инвиктуса је одржаван 25. децембра. Ови датуми не одговарају савременом грегоријанском календару.

Англосаксонци су децембар–јануар називали Ġēolamonaþ (савремени енглески: „Yule месец“). Француски републикански календар[9][10][11] садржао је децембар унутар месеци Фример и Ниво.

Порекло речи или етимологија уреди

Децембар је добио име од латинског (December). Месец је назван по „децем” (десети месец) римског календара.[12]

Децембар се код Срба, као и код неких словенских народа се назива још и божићни месец, просинац и коледар као и у старосрпском. На староруском студениј, слично старословенском и српском студен. На словеначком и украјинском груден слично пољском груџиен. Код Хрвата и Срба се назива просинац, слично чешком просинец. На белоруском снежань.

Астрономија уреди

 
Месец децембар приказан у делу Emblematica Evangelica Ханса Бола и Адријана Колара.

Децембар садржи зимски солстициј на северној хемисфери, дан са најмање дневних сати, и летњи солстициј на јужној хемисфери, дан са највише дневних сати (искључујући поларне регионе у оба случаја). Децембар на северној хемисфери је сезонски еквивалент јуну на јужној хемисфери и обрнуто. На северној хемисфери, почетак астрономске зиме је традиционално 21. децембар или дан солстиција.

Кише метеора које се јављају у децембру су Андромедиди (25. септембар – 6. децембар, врхунац око 9. новембра), Канис-Минориди (4. децембар – 15. децембар, врхунац око 10–11. децембра), Кома Беренисиди (12. децембар – 23. децембар, са врхунцем око 16. децембра), Делта Канцериди (14. децембра до 14. фебруара, главни пљусак од 1. јануара до 24. јануара, врхунац 17. јануара), Геминиди (13–14. децембар), Моноцеротиди (7. децембра до 20. децембра, врхунац 9. децембра. Овај пљусак такође може да почне у новембру), Фенициди (од 29. новембра до 9. децембра, са врхунцем око 5/6. децембра), Квадрантиди (обично јануарски пљусак, али може почети и у децембру), Сигма хидриди (4–15. децембар) и Урсиди (17. до 25/26. децембра, са врхунцем око 22. децембра).

Астрологија уреди

Верски календари уреди

Хришћански празници уреди

Историјски догађаји уреди

Референце уреди

  1. ^ Macrobius, Saturnalia 
  2. ^ Macrobius (2011), Kaster, Robert A., ур., Saturnalia, Vol. I, Loeb Classical Library, No. 510, Cambridge: Harvard University Press, ISBN 9780674996496 
  3. ^ Macrobius, Saturnalia, tr. Percival Vaughan Davies (New York: Columbia University Press, 1969), book I, chapters 12–13, pp. 89–95.
  4. ^ Livy (1905), Roberts, Canon; et al., ур., The History of Rome, Vol. I, Everyman's Library, London: J.M. Dent & Sons, Архивирано из оригинала 2017-04-29. г., Приступљено 2017-03-23 .
  5. ^ Classical Philology. University of Chicago Press. 1906. стр. 71–. 
  6. ^ Varro, De lingua latina 6.24.
  7. ^ Robert E.A. Palmer, The Archaic Community of the Romans (Cambridge University Press, 2009), pp. 122–123.
  8. ^ Francesca Fulminante (10. 2. 2014). The Urbanisation of Rome and Latium Vetus: From the Bronze Age to the Archaic Era. Cambridge University Press. стр. 75—. ISBN 978-1-107-03035-0. 
  9. ^ Le calendrier républicain: de sa création à sa disparition. Bureau des longitudes. 1994. стр. 19. ISBN 978-2-910015-09-1. 
  10. ^ „Concordat de 1801 Napoleon Bonaparte religion en france Concordat de 1801”. Roi-president.com. 21. 11. 2007. Архивирано из оригинала 10. 9. 2012. г. Приступљено 30. 1. 2009. 
  11. ^ Réimpression du Journal Officiel de la République française sous la Commune du 19 mars au 24 mai 1871. V. Bunel. 1871. стр. 477—. 
  12. ^ Beck, Charles (1838), „Of the Roman Calendar”, Latin Syntax, Chiefly from the German of C.G. Zumpt, Boston: Charles C. Little & James Brown 
  13. ^ The Earth passes the junction of the signs at 10:02 UT/GMT December 21, 2020, and will pass it again at 15:59 UT/GMT December 21, 2021.
  14. ^ „Astrology Calendar”, yourzodiacsign . Signs in UT/GMT for 1950–2030.

Литература уреди

Спољашње везе уреди