Јун

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

Јун или јуни је шести месец у години и има 30 дана. Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14. дана грегоријанског календара. Јун је трећи од пет месеци који имају дужину краћу од 31 дана. Јун садржи летњи солстициј на северној хемисфери, дан са највише дневних сати, и зимски солстициј на јужној хемисфери, дан са најмање дневних сати (искључујући поларне регионе у оба случаја). Јун на северној хемисфери је сезонски еквивалент децембра на јужној хемисфери и обрнуто. На северној хемисфери, почетак традиционалног астрономског лета је 21. јун (метеоролошко лето почиње 1. јуна). На јужној хемисфери метеоролошка зима почиње 1. јуна.

Почетком јуна, сунце излази у сазвежђу Бика; крајем јуна сунце излази у сазвежђу Близанаца. Међутим, услед прецесије равнодневица, јун почиње сунцем у астролошком знаку Близанаца, а завршава се сунцем у астролошком знаку Рака.

По црквеном рачунању циклуса времена је десети месец.

Етимологија

Ватрени јун (1895), слика Лорда Лејтона

Јун је добио име од грчког (Ιούνιος), и латинског (Iunius). Тим именом су га назвали по римској богињи и краљици неба, те заштитници венчања - Јунони (Junon), жени Јупитера.

У српскохрватском књижевном језику је било дозвољено коришћење два облика именица „ЈУН“ и „ЈУЛ": „јун“ и „јул“, те „јуни“ и „јули“. Одвајањем држава и језика, те формирањем нових правописа, у Хрватској је стандардизовано коришћење речи „липањ“ за „јун“, те „српањ“ за „јул“. Јун се код Срба, као и код неких словенских народа се назива још и ПЕТРОВСКИ МЕСЕЦ, ЦРВЕНИК и ЧЕРЕШЊАР, а у старосрпском и ТРЕШЊАР. Преко цркве су у српски народ ушли латински називи за месеце, а њихови гласовни ликови показују да су прошли кроз грчко посредство. Код Словенаца и Рожник, а код Бугара и Жетвар. На старословенском и староруском ИЗОК, а код Чеха, Белоруса и Украјинаца ЧЕРВЕН, слично пољском ЧЕРВИЕЦ (пољ. CZERWIEC). Код Хрвата се назива ЛИПАЊ.

Латински назив за јун је Junius. Овидије нуди вишеструке етимологије за име у Фастима, песми о римском календару. Прва је да је месец назван по римској богињи Јунони, богињи брака и жени врховног божанства Јупитера; друга је да име потиче од латинске речи iuniores, што значи „млађи“, за разлику од maiores („старешине“) по коме се претходни месец може назвати мај (Maius). Други извор тврди да је јун назван по Луцију Јунију Бруту, оснивачу Римске републике и претку римског рода Јунија.

У старом Риму, период од средине маја до средине јуна сматран је неповољним за брак. Овидије каже да је консултовао Фламинику Дијалис, Јупитерову врховну свештеницу, о одређивању датума венчања своје ћерке, и да му је саветовано да сачека до 15. јуна. Плутарх, међутим, имплицира да је цео јун био повољнији за венчања од маја.

Одређене кише метеора се дешавају у јуну. Ариетиди се догађају од 22. маја до 2. јула сваке године, а врхунац достижу 7. јуна. Бета Тауриди од 5. јуна до 18. јула. Јунски Боотиди се јављају отприлике између 26. јуна и 2. јула сваке године.

Староримски обичаји

По календару старог Рима, фестивал Луди Фабаричи одржавао се 29. маја – 1. јуна, Календе Фабаје је одржаван 1. јуна, Фестивал у Белона је одржаван 3. јуна, Луди Пискатори је одржаван 7. јуна, а Весталија од 7. до 15. јуна. Розалија је одржавана 20. јуна. Световне игре су се одржавале отприлике сваких 100 година у мају или јуну. Ови датуми не одговарају савременом грегоријанском календару.

Верски календари

Хришћански празници

• Велики празници или црвено слово
• Свети цар Константин и царица Јелена
• Свети великомученик цар Лазар и српски мученици - Видовдан
• Србљак

• Житије Светих за јуни

Историјски догађаји

• 1921. — Краљевина Срба, Хрвата, и Словенаца добила први Устав, познатији као Видовдански устав.
• 1928. — Убиство у Скупштини Краљевине СХС, када је посланик Пуниша Рачић убио Стјепана Радића, вођу Хрватске сељачке странке.
• 1941. — Нацистичка Немачка напала Совјетски Савез.
• 1943. — Партизанске снаге у Југославији победоносно завршиле битку на Сутјесци.
• 1944. — Потписан споразум Тито-Шубашић.
• 1948. — КПЈ искључена из Информбироа.
• 1950. — У Југославији уведено самоуправљање.
• 1968. — Велики протести студената по земљама западне Европе.
• 1989. — На Газиместану одржана велика прослава 600 година од Косовске битке, говор Слободана Милошевића.
• 1991. — Хрватска и Словенија проглашавају независност.
• 1999. — Окончано бомбардовање СРЈ и почело повлачење војске и полиције са Косова.
• 2001. — Слободан Милошевић изручен Хашком трибуналу.
• 2004. — Борис Тадић изабран за председника Србије.

Јунски симболи

• 

  Низови бисера

  Јунско камење рођења су бисери, александрит и месечев камен.
• Цветови рођења су ружа и козокрвина.
• Знаци зодијака за месец јун су Близанци (до 20. јуна) и Рак (од 21. јуна па надаље). Оба ова датума су за источно летње време Сједињених Држава. За светски UT/GMT датуми су 19–20.

• 

  Делимично фасетирани александрит

• 

  Заобљено месечево камење

• 

  Ружа Гаујард

• 

  Козокрвина

Литература

• Логос, Александар А. (2017). Путовање мисли : увод у потрагу за истином. Београд. 
• Dershowitz, Nachum; Reingold, Edward M. (1997). Calendrical Calculations. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56474-8. Архивирано из оригинала 17. 10. 2002. г. Приступљено 07. 07. 2017.  with Online Calculator
• Dershowitz, Nachum; Reingold, Edward M. (2008). Calendrical Calculations. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521885409. 
• Birashk, Ahmad (1993). A comparative Calendar of the Iranian, Muslim Lunar, and Christian Eras for Three Thousand Years. Mazda Publishers. ISBN 978-0-939214-95-2. 
• Richards, EG (1998). Mapping Time, the calendar and its history. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850413-9. 
• Doggett, LE (1992). „Calendars”. Ур.: Seidelmann, P. Kenneth. Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac. University Science Books. ISBN 978-0-935702-68-2. Архивирано из оригинала 1. 4. 2004. г. 
• Aveni, Anthony F. (2000). Empires of Time: Calendars, Clocks, and Cultures (reprint of 1990 original изд.). London: Tauris Parke. ISBN 978-1-86064-602-7. OCLC 45144264. 
• „calendar”, American Heritage Dictionary (5th изд.), 2017 
• Björnsson, Árni (1995) [1977]. High Days and Holidays in Iceland. Reykjavík: Mál og menning. ISBN 978-9979-3-0802-7. OCLC 186511596. 
• Rose, Lynn E. (1999). Sun, Moon, and Sothis. Kronos Press. ISBN 978-0-917994-15-9. 
• Schuh, Dieter (1973). Untersuchungen zur Geschichte der Tibetischen Kalenderrechnung. Wiesbaden: Franz Steiner Verlag. OCLC 1150484. 
• Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar. Feldheim Publishers. ISBN 978-0-87306-398-2. 
• Zerubavel, Eviatar (1985). The Seven Day Circle: The History and Meaning of the Week. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-98165-9. 
• Fraser, Julius Thomas (1987). Time, the Familiar Stranger (illustrated изд.). Amherst: University of Massachusetts Press. ISBN 978-0-87023-576-4. OCLC 15790499. 
• Whitrow, Gerald James (2003). What is Time?. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860781-6. OCLC 265440481. 
• C.K, Raju (2003). The Eleven Pictures of Time. SAGE Publications Pvt. Ltd. ISBN 978-0-7619-9624-8. 
• C.K, Raju (1994). Time: Towards a Consistent Theory. Springer. ISBN 978-0-7923-3103-2. 
• al-Biruni (1879). The Chronology of Ancient Nations, Chapter VII. C. Edward Sachau. London. 
• Belenkiy, Ari (2002). „A Unique Feature of the Jewish Calendar – Dehiyot”. Culture and Cosmos. 6: 3—22. 
• Jonathan Ben-Dov (2008). Head of All Years: Astronomy and Calendars at Qumran in their Ancient Context. Leiden: Brill. 
• Blackburn, Bonnie; Leofranc Holford-Strevens (2000). The Oxford Companion to the Year: An Exploration of Calendar Customs and Time-reckoning. USA: Oxford University Press. 
• Burnaby, Sherrard Beaumont (1901). Elements of the Jewish and Muhammadan Calendars. London: George Bell and Sons. 
• Bushwick, Nathan (1989). Understanding the Jewish Calendar. New York/Jerusalem: Moznaim. ISBN 978-0-940118-17-1. 
• Feldman, William Moses (1978). Rabbinical Mathematics and Astronomy (3rd изд.). New York: Sepher-Hermon Press. 
• Poznanski, Samuel (1910). „Calendar (Jewish), Encyclopædia of Religion and Ethics”. 3. Edinburgh: T. & T. Clark: 117—124. 
• Reingold, Edward M.; Dershowitz, Nachum (2001). Calendrical Calculations: The Millennium Edition (2 изд.). Cambridge University Press. стр. 723–730. ISBN 978-0-521-77752-0. 
• Resnikoff, Louis A. (1943). Jewish Calendar Calculations. Scripta Mathematica. 9. стр. 191—195,274—277. 
• Schwartz, Eduard (1905). Christliche und jüdische Ostertafeln (Abhandlungen der königlichen Gesellschaft der Wissenschaften zu Göttingen. Philologisch-Historische Klasse. Neue Folge, Band viii). Berlin. 
• Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar: Twentieth to the Twenty-Second Century 5660–5860/1900–2100. Jerusalem/New York: Feldheim Publishers. 
• Stern, Sacha (2001). Calendar and Community: A History of the Jewish Calendar 2nd Century BCE to 10th Century CE. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-827034-8.