8. јун
датум
8. јун (8.6.) је 159. дан године по грегоријанском календару (160. у преступној години). До краја године има још 206 дана.
Садржај
ДогађајиУреди
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
- 1775. — Британске снаге су поразиле Континенталну војску у бици код Троа Ривјера, последњој великој бици вођеној на територији Квебека, која је била део инвазије америчких колониста на Квебек.
- 1871. — Аустроугарски цар Франц Јозеф I објавио одлуку о укидању Војне крајине. Одлука спроведена 1873. Крајина била аустријски гранични појас према Турској, по успостављању Аустроугарске монархије. По увођењу опште војне обавезе изгубила војни значај.
- 1883. — Француска успоставила контролу над Тунисом, својим протекторатом од 1881. Тунис стекао независност 1956.
- 1922. — Принцеза Марија Хоенцолерн-Зигмаринген се удала за краља Александара I Карађорђевића.
- 1929. — Маргарет Бондфилд постављена за министра рада, као прва жена у влади у историји Уједињеног Краљевства.
- 1940. — Немачке крстарице Шарнхорст и Гнајзенау у Другом светском рату потопиле британски носач авиона Глоријус и разараче Ардент и Акаста. Погинуло више од 1.500 људи.
- 1941. — Британске снаге и јединице Слободне Француске у Другом светском рату извршиле инвазију на Сирију да би спречиле оснивање база Сила Осовине.
- 1942. — Јапанске подморнице у Другом светском рату бомбардовале највећи аустралијски град Сиднеј.
- 1965. — Армија САД у Јужном Вијетнаму добила овлашћење да предузима офанзивне операције.
- 1972. — Фотограф Асошијетед преса Ник Ут је снимио слику награђену Пулицеровом награду на којој гола деветогодишња Фан Ти Ким Фук трчи по путу након што је изгорела после напада напалмом.
- 1986. — Упркос оптужбама да је као нацистички официр у Другом светском рату одговоран за злочине у Југославији и Грчкој, бивши генерални секретар УН Курт Валдхајм изабран за председника Аустрије. Бојкотовао га готово цео свет.
- 1989. — Поморски арехолог др Роберт Балард лоцирао је олупину немачког бојног брода Бизмарк.
- 1995. — Група америчких маринаца успешно окончала акцију спасавања капетана Скота О'Грејдија, чији је авион F-16 шест дана раније у северозападној Босни успешно оборила Војска Републике Српске.
- 2001. —
- Бриселски суд прогласио кривим и затражио доживотну робију за четири особе, међу њима две опатице, због злочина у Руанди. Савет министара Руанде у децембру саопштио да је у тој земљи 1994. убијено више од милион људи.
- У једној школи у Икеди, у Јапану, душевно поремећен човек ножем усмртио осам ученика, а 15 наставника и ученика ранио.
- 2004. — Председник Кине Ху Ђинтао допутовао у посету Пољској, прву посету неког шефа кинеске државе Варшави после 55 година.
РођењаУреди
- 1810. — Роберт Шуман, немачки композитор († 1856.)
- 1867. — Френк Лојд Рајт, амерички архитекта. († 1959.)
- 1908. — Лео Лемешић фудбалски репрезентативац и истакнути фудбалски судија. († 1978.)
- 1916. — Франсис Крик, енглески биохемичар, добитик Нобелове награде за медицину 1962. († 2004.)
- 1921. — Сухарто, индонежански генерал и диктатор. († 2008.)
- 1925. — Барбара Буш, прва дама САД (1989—1993) († 2018.)
- 1931. — Иван В. Лалић, српски песник, есејиста и преводилац († 1996.)
- 1953. — Иво Санадер, председник ХДЗ-а и премијер Републике Хрватске
- 1955. — Тим Бернерс-Ли, енглески пионир интернета.
- 1976. — Линдзи Девенпорт, америчка тенисерка.
- 1977. — Хрвоје Вејић, хрватски фудбалер.
- 1982. — Нађа Петрова, руска тенисерка.
- 1983. — Ким Клајстерс, белгијска тенисерка.
- 1984. — Хавијер Маскерано, аргентински фудбалски репрезентативац.
- 1997. — Јелена Остапенко, летонска тенисерка.
СмртиУреди
- 518. — Анастасије I, источноримски (византијски) цар, велики реформатор византијског новчаног и фискалног система.
- 632. — Мухамед, оснивач ислама.
- 1695. — Кристијан Хајгенс, холандски астроном, математичар и физичар.
- 1809. — Томас Пејн, енглески политичар и писац.
- 1876. — Жорж Санд, француска књижевница.
- 1943. — Михаило Петровић Алас, професор математике на Београдском универзитету. (*1868.)
- 1944. — Милица Павловић Дара, народни херој Југославије (* 1915).
- 1946. — Герхарт Хауптман, немачки писац, добитник Нобелове награде за књижевност 1912.
- 1973. — Георг Бохман, SS-Oberführer (еквивалент бригадни генерал) и командант 18. СС добровољачке оклопногренадирске дивизије „Хорст Весел“ и 17. СС оклопногренадирске дивизије „Гоц фон Берлишинген“. Бохман је био брат SS-Brigadeführera Хуга Краса.
- 1993. — Рене Буске, шеф француске полиције за време нацизма.
- 1998. — Сани Абача, нигеријски генерал.
- 2008. — Шабан Бајрамовић, најславнији српски ромски певач и композитор. Написао је и компоновао око 700 песама, снимио 20 албума и педесетак синглова. (*1936.)
- 2018. — Јунис Гејсон, британска глумица (*1928.)