Отворите главни мени

Курт Валдхајм (нем. Kurt Waldheim; Санкт Андре-Вердерн, близу Беча, Аустрија, 21. децембар 1918Беч, 14. јун 2007) је био аустријски политичар и дипломата, четврти генерални секретар УН. Његов избор за председника Аустрије 1986. године био је засењен открићима да је припадао јединици Хитлеровог Вермахта која је нa Сјењаку у Пљевљима,починила ратне злочине над српским цивилима током Другог светског рата. Државна комисија за ратне злочине ФНРЈ га је осудила за ратне злочине 17. децембра 1947.[1] Један је од 25 њемачких официра које је поглавник Независне Државе Хрватске Анте Павелић одликовао за учешће на Козари 1942.[2]

Курт Валдхајм
Bundesarchiv Bild 183-M0921-014, Beglaubigungsschreiben DDR-Vertreter in UNO new.png
Четврти по реду генерални секретар Уједињених нација
Биографија
Датум рођења(1918-12-21)21. децембар 1918.
Место рођењаСанкт Андре-Вердерн
Аустрија
Датум смрти14. јун 2007.(2007-06-14) (88 год.)
Место смртиБеч
Аустрија
РелигијаКатолик
Деца3
УниверзитетУниверзитет у Бечу
Политичка
партија
Аустријска народна странка
ПотписKurt Waldheim Signature.svg
1. јануар 1972 — 31. децембар 1981.
ПретходникУ Тант
НаследникХавијер Перез де Куељар
Председник Аустрије
8. јул 1986 — 8. јул 1992.
ПретходникРудолф Киршлагер
НаследникТомас Клестил

Садржај

БиографијаУреди

У Бечу је завршио Дипломатско конзуларну академију. Био је доктор правних наука и у дипломатској служби у Министарству спољних послова од 1945. Члан је аустријских делегација на међународним преговорима у Паризу, Лондону и Москви. После је био посланик у парламенту, а затим амбасадор Аустрије у Канади 1958-60. Министар спољњих послова Аустрије је од 19681972.

Био је четврти генерални секретар Уједињених нација од 1972. до 1981. године и на тој функцији провео је два мандата. Надгледао је пружање помоћи Бангладешу, Никарагви и Гватемали и мировне мисије на Кипру, Блиском истоку, у Анголи и Гвинеји. Након што је одбио трећи мандат вратио се у Аустрију и кандидовао се за председника 1986. Био је девети председник Аустрије од 1986. до 1992. године.

Током предизборне кампање за председника Аустрије 1986, у јавност је избила његова нацистичка прошлост. Сазнало се да је лагао о природи своје војне службе и чланства у Нацистичкој партији. Валдхајм је за време Другог светског рата био официр Вермахта на различитим фронтовима. Југословенска државна комисија га је прогласила за ратног злочинца а на основу југословенског досијеа Ф-25572 од 17. новембра 1947. године Валдхајм је увршћен на листу ратних злочинаца УН.[3] Према овом досијеу, Валдхајм је као обавештајни официр био члан штаба генерала Александра Лера, команданта Хитлерове армије која је покривала југоисток Европе. Валдхајм је учествовао у борбама на Козари у лето 1942. године, када је око 68 хиљада српских мушкараца, жена и деце отерано у хрватски концентрациони логор Јасеновац. Валдахјма је због заслуга у бици на Козари одликовао хрватски поглавник Анте Павелић. Тек после избијања афере о његовој мрачној нацистичкој прошлости, коју су прве у свету објавиле београдске новине Вечерње Новости, Валдхајм је на све начине покушавао да докаже да је био само војник и да није одговоран за ратне злочине над српским цивилима. Вашингтон и Лондон су га, међутим, ставили на листу особa persona non grata којима је забрањен улазак у САД и Уједињено Краљевство. Та одлука никада није промењена. Случај Валдхајм је једна од највећих енигми 20. века. Иако је његово име било на листи ратних злочинаца УН, и мада су за његову ратну прошлост знали и СССР, и Америка и Британија и Југославија, оснивачи Уједињених нација, он је ипак у два мандата био цењени генерални секретар светске организације. Валдхајм је и поред свега био изабран за председника Аустрије, али и дипломатски изолован током целог свог председничког мандата 1986—92. године.

Умро је у Бечу 14. јуна 2007. након срчаног удара.

Објавио је књиге: Аустријски пут и Јединствени позив на свету.

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди