Отворите главни мени

Аустријска народна партија

Аустријска народна партија (нем. Österreichische Volkspartei или ÖVP) је хришћанско демократска и конзервативна политичка партија у Аустрији. Она је наследник аустријске Хришћанско социјалне партије која је постојала од 1893. до 1933. године. По идеологији је слична Хришћанско-демократској унији из Немачке. Странка је основана одмах по успостављању Савезне Републике Аустрије 1945. и од тада, па до данас је једна од две водеће политичке партије у Аустрији. Данас, чланство у овој партији има око 700.000 грађана Аустрије.[1]

Аустријска народна партија
Österreichische Volkspartei
Logo neue VP tuerkis.png
ВођаСебастијан Курц
Генерални
секретар
Карл Нехамер
Парламентарни лидерАугуст Вогингер
Основана17. април 1945.
ПретходникХришћанска социјална партија
СедиштеБеч
 Аустрија
Млади огранакМлади народњаци
Идеологијаконзервативизам,
хришћанска демократија.
Политичка позицијаДесни центар
Међународно чланствоМеђународна демократска унија
Европска странкаЕвропска народна партија
Група у Европском парламентуГрупа Европске народне партије
Бојецрна
Државно веће Аустрије
62 / 183
Савезно веће Аустрије
22 / 61
Европски парламент
5 / 18
Веб-сајт
www.oevp.at

ИдеологијаУреди

Аустријска народна партија заступа конзервативизам, који представља поштовање традиције и стабилност друштвеног поретка. У суштини, није изричито заинтересована за јачање аустријске непотпуне одвојености цркве од државе и изгледа по мало скептична по питању афирмативне акције, права сексуалних мањина и остале облике постојећег или доживљеног социјалног инжињеринга. Током већине свог постојања, ÖVP се експлицитно дефинисала као католична, антисоцијална; идеал субсидијарности као што је дефинисано у енциклики Пија XI Quadragesimo Anno се генерално сматра једним од историјскох стубова страначке агенде.

На првим изборима после Другог светског рата, народна партија је себе представљала као аустријску партију, антимарксистичку странку. ÖVP је држала власт у апсолутној већини или у црно-црвеној коалицији са Социјалдемократском партијом Аустрије (SPÖ) све до 1970, када је SPÖ створила своју владу са Слободарском партијом Аустрије (FPÖ).

Данас, у вези са економском политиком ÖVP се залаже за либерализацију привреде, прихватајући смањење аустријског прилично великог јавног сектора, социјалне реформе и опште дерегуалције. Што се тиче спољне политике, она снажно подржава европске интеграције. Током задње две деценије, народна странка је усвојила више енвиронменталистички став у односу на друге, сличне конзерватнивне странке.

ИсторијаУреди

Аустријска народна странка је наследник Хришћанско социјалне странке, чврсто конзервативне партије коју је 1893. основао Карл Луегер, тадашњи градоначелник Беча, који је био контроверзни десничарски подржавалац популизма. Многи чланови народне партије приликом њеног оснивања су били чланови Патриотског фронта, коју је водио Енгелберт Долфус, такође члан Хришћанско социјалне партије пре Аншлуса. У садашњој форми народна партија је основана одмах по успостављању Савезне Републике Аустрије 1945. Од тада је члан оба дома парламента Аустрије. Увек је била странка која има највише или друга по броју места у парламенту, па је због тога увек владала или била партнер у већини аустријских савезних кабинета.

ДемографијаУреди

РаднициУреди

Аустријска народна странка је била веома популарна код радника белог оковратника, власника великих и малих предузећа и фармера. Конкретно, била је подржана од стране већине државних службеника у Аустрији, изузетно велике и утицајне групе узимајући у обзир величину и обим владине бирократије у Аустрији. Аустријски радници плавог оковратника, су с друге стране, подржавали социјалдемократску партију и слободарску партију Аустрије.

ПровинцијеУреди

Народна партија константно конторлише владе католичких провинција и провинција са сеасоким срединама као што су Доње аустрије, Горње Аустрије, Салцбурга, Штајерске, Тирола и Форарлберга. Мање је популарна у градским државама као што је Беча и у сеоским, али мање католичким провинцијама попут Бургенланда и Корушке. 2004. је изгубила већину у Салцбургу, где је задржала исти број места у скупштини (14) и 2009. 2005. је изгубила већину по први пут и у Штајерској. Народна партија би била веома доминантна у аустријској политици да нема веома густо насељене и великом већином социјалдемократско оријентисане провинције Беча.

Федерална владаУреди

 
Садашњи председник ÖVP Рајнхолд Митерленер.

На парламентарним изборима 1999. Народна партија је створила коалицију са десничарском слободарском партијом Аустрије и њеним тадашњим лидером Јергом Хајдером. Ово је изазвало општи бес у Европи и 14 чланова Европске уније је наметнуло неформалне дипломатске санкције против савезне администрације у Аустрији. Неколико месеци касније неке од ових санкција су укинуте. у новембру 2002. на парламентарним изборима Наордна партија је са 40,3% [2] гласова изборила победу са великом већином под вођством канцелара Волфганга Шисела. Хајдерова слободарска партија, која је 1999. била јача од Шуселова је имала 16,7% мање гласова на изборима 2002. и имала је свега 10,1% гласова.[2] На парламентарним изборима 2006. народна партија је поражена и после много преговора сложила се да постане део коалиције са социјалдемократском партијом, са новим председником странке Вилхелмом Молтерером који је постављен за министра финансија и вицеканцеларом Алфредом Гузенбауером чланом SPÖ, који је касније постао канцелар.

Садашњи председник странке Јозеф Прел је изабран на ту функцију 28. новембра 2008. са 89,6% гласова на састанку Народне странке.[3] Прошлих година Народна странка се морала суочити с све већим критикама у јавности због своје упорности да на полититичке теме гледају само из сопствене перспективе и користи (у случајевима реформи аустријског школског система). Ова очигледна неспремност странке да преговара и прави компромисе унутар коалиције је изазвао политичке сатире међу новинарима и политичким противницима.

Избор за европски парламент 2009Уреди

Аустријска народна странка је победила на изборима за европски парламент у Аустрији 2009.. Имала је 846.709 гласова (+28.993) што је чинило 30% (−2,7%) гласова и шест места у парламенту, исти број који су и имали.[4]

Председници странке од 1945.Уреди

Кристијан КернРајнхолд МитерленерВернер ФајманАлфред ГузенбауерВолфганг ШиселВолфганг ШиселВиктор КлимаФранц ВраницкиФранц ВраницкиФранц ВраницкиФранц ВраницкиФранц ВраницкиФред СиновацБруно КрајскиБруно КрајскиБруно КрајскиБруно КрајскиЈозеф КлаусЈозеф КлаусАлфонс ГорбачАлфонс ГорбачЈулијус РабЈулијус РабЈулијус РабЈулијус РабЛеополд ФиглЛеополд ФиглЛеополд ФиглКарл РенерРајнхолд МитерленерЈозеф ПрелВилхелм МолтерерВолфганг ШиселЕрхард БусекЈозеф РиглерАлојз МокЈозеф ТаусКарл ШлајнцерХерман ВитхалмЈозеф КлаусАлфонс ГорбачЈулијус РабЛеополд ФиглЛеополд Куншак 

Са леве стране су председници странке, а са десне канцелари Аустрије.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ (на језику: немачки) Колико чалнова имају аустријске странке?, Приступљено 5. 5. 2010.
  2. 2,0 2,1 (на језику: немачки) Резултати избора у Аустрији 2002. године, Приступљено 7. 5. 2010.
  3. ^ (на језику: немачки) „Јозеф Прол са 89,6% нови председник странке", Oe24, 28. 11. 2008., Приступљено 5. 5. 2010.
  4. ^ (на језику: енглески) Резултати избора за европски парламент у Аустрији, Приступљено 5. 5. 2010.

Спољашње везеУреди