Гвинеја
Гвинеја (франц. Guinée), званично Република Гвинеја (франц. République de Guinée), је држава у западној Африци.[2] Главни град Гвинеје је Конакри. Док је раније је била позната као Француска Гвинеја (франц. Guinée française), модерна држава се понекад назива Гвинеја-Конакри да би се нагласила разлика од других земаља са речју „Гвинеја” у њиховом имену и од истоименог региона, као што су Гвинеја Бисао и Екваторијална Гвинеја.[3][4][5][6] Гвинеја има популацију од 12.4 милиона и површину од 245.860 km².[7]
| Република Гвинеја République de Guinée (француски) | |
|---|---|
Крилатица: Рад, правда, солидарност (франц. Travail, Justice, Solidarité) | |
.svg) | |
| Главни град | Конакри |
| Службени језик | француски |
| Владавина | |
| Председник | Алфа Конде |
| Председник Владе | Ибрахима Касори Фофана |
| Историја | |
| Независност | Од Француске 2. октобар 1958. |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 245.857 km2 (75) |
| — вода (%) | 0 |
| Становништво | |
| — 2010.[1] | 10.824.200 (78) |
| — густина | 44,03 ст./km2 |
| Економија | |
| Валута | гвинејски франак |
| — стоти део валуте | 100 сентима |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC 0 |
| Интернет домен | .gn |
| Позивни број | +224 |
Гвинеја се налази уз обалу Атлантског океана, одакле се у луку спушта на југоисток. Граничи се са Гвинејом-Бисао, Сенегалом, Малијем, Обалом Слоноваче, Либеријом и Сијера Леонеом.
Суверена држава Гвинеја је република са председником којег директно бира народ; та позиција је истовремено шеф државе и шеф владе. Једнодомна Гвинејска народна скупштина је законодавна власт земље, и њене чланове народ исто тако директно бира. Судску грану предводи Врховни суд Гвинеје, највиши и коначни суд у земљи.[8]
ИмеУреди
О настанку имена земље постоји легенда. По легенди, француски дошљаци су упитали групу жена које су прале рубље на обали реке за име земље. Оне су у страху одговориле: „Гине наи мора“, што на локалном језику значи: „Ми смо жене“.
ИсторијаУреди
Зна се да је Гвинеја око 900. припадала царству Гана. Од 13. до 16. века на територији данашње Гвинеје су владала царства Мали, па затим Сонгаи. Португалски истраживачи су стигли до обала Гвинеје између 1460. и 1470. Европљани су користили Гвинеју као извор робова и слоноваче. Француска је колонизовала Гвинеју 1890. и укључила је у Француску западну Африку. Гвинеја је била једина француска колонија која је 1958. гласала за независност на референдуму којим је Француска својим колонијама понудила аутономију у Француској уз финансијску помоћ, или независност. Формалан дан проглашења независности је 2. октобар 1958. Први председник, Ахмед Секу Туре (председавао 1957-1984), земљом је управљао као диктатор близак идејама панафричког социјализма. Оваква политика није допринела развоју земље на дужи рок, тако да је Гвинеја и данас једна од сиромашнијих земаља Африке. Од 1984, до смрти 2008, на власти је био Лансана Конте. На председничку функцију је дошао пучем, али ју је легализовао на изборима 1993. Последњих деценија у Гвинеју је стигао велики број избеглица из грађанским ратом захваћених суседних земаља, Либерије и Сијера Леонеа.
ГеографијаУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Административна поделаУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
ПоложајУреди
Државе са којима се Гвинеја граничи су: Обала Слоноваче, Гвинеја Бисао, Либерија, Мали, Сенегал и Сијера Леоне. Површина државе износи 245.857 km².
Геологија и рељефУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
ВодеУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Флора и фаунаУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
КлимаУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
ПривредаУреди
У Гвинеји се налазе највеће светске резерве боксита (25 милијарди метричких тона), а поред њих руде гвожђа, урана, налазишта злата и дијаманата. Трговина бокситом и алуминијумом чини 80% спољне трговине. Око 80% становништва ради у пољопривреди (банане, ананас, кафа, кикирики).
СтановништвоУреди
У држави живи око 9,5 милиона становника од којих су око 40% припадника племена Фулани, 25% племена Малинке и око 10% племена Сусу. Становништво Гвинеје је претежно исламске вероисповести (око 85%), али има и хришћана (око 8%).
РеференцеУреди
- ^ Национална агенција за статистику [1]
- ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 5. 2. 2009. Приступљено 11. 2. 2009.
- ^ „Music Videos of Guinea Conakry”. Web.archive.org. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2007. Приступљено 12. 4. 2018.
- ^ „The Anglican Diocese of Ghana”. Netministries.org. Архивирано из оригинала на датум 7. 1. 2009. Приступљено 23. 7. 2017.
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 11. 5. 2011. Приступљено 11. 2. 2009.
- ^ „Nations Online: Guinea – Republic of Guinea – West Africa”. Nations Online. Архивирано из оригинала на датум 3. 5. 2003. Приступљено 25. 8. 2014.
- ^ „Guinea's Supreme Court rejects election challenges”. Reuters.com. Архивирано из оригинала на датум 24. 9. 2015. Приступљено 23. 7. 2017.
Спољашње везеУреди
- Званични веб-сајт (на језику: француски)
- Guinea на сајту The World Factbook (на језику: енглески)
- Guinea from UCB Libraries GovPubs
- Гвинеја на сајту DMOZ (на језику: енглески)
- Guinea profile from the BBC News
Гвинеја (Викиатлас)- Guinea 2008 Summary Trade Statistics
