Гвинеја Бисао

држава у западној Африци
За друге употребе, погледајте Гвинеја (вишезначна одредница).

Гвинеја Бисао (порт. Guiné-Bissau), званично Република Гвинеја Бисао (порт. República da Guiné-Bissau), позната и као Гвинеја Бисау, је држава на западу Африке.[2] Површина Гвинеје Бисао је 36.125 km². По површини Гвинеја Бисао је 133. држава у свету. Граничи се са Сенегалом и Гвинејом, а на западу излази на Атлантски океан. По процени из 2010. Гвинеја Бисао је имала 1.647.000 становника.[3] Главни и највећи град Гвинеје Бисао је Бисао, у ком живи око четвртинa становништва.

Република Гвинеја Бисао
República da Guiné-Bissau  (португалски)
Крилатица: Јединство, борба, напредак
(порт. Unidade, Luta, Progresso)
Химна: Ово је наша вољена земља
(порт. Esta é a Nossa Pátria Bem Amada)
Положај Гвинеје Бисао
Главни градБисао
Службени језикпортугалски
Владавина
ПредседникЖозе Мариу Ваз
Председник ВладеАристидез Гомез
Историја
НезависностОд Португалије
10. септембар 1974.
Географија
Површина‍
 — укупно36.125 km2 (133)
 — вода (%)22.4
Становништво‍
 — 2013.[1]1.704.000 (151)
 — густина47,17 ст./km2
Економија
ВалутаЦФА франак
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC 0
Интернет домен‍.gw‍
Позивни број+245

ИсторијаУреди

 
Напуштени тенк из времена грађанског рата 1998-1999.

Територија Гвинеје Бисао некада је била позната под називом Краљевина Габу, која је била део великог Мали царства. После 1546. Габу је добио већу аутономију, а као део Мали царства остала је до 1876. Први Европљани који су заузели Гвинеју Бисао били су Португалци. Колонијалисти из Зеленортских острва добили су права на ову територију и она је убрзо постала португалски центар трговине робовима.

Афричка партија за независност Гвинеје и Зеленортских Острва основана је 1956. После више неуспелих антиколонијалних устанака, борба за независност почела је 1963. године. Током 1974. побуњеници су контролисали већи део земље. Основали су своју владу коју је убрзо признао већи број земаља. У априлу 1974. Лисабон је потписао споразум по ком пружа потпуну независност овој земљи. Од тада званични назив државе постаје Гвинеја Бисао. Одмах по стицању независности Гвинеја Бисао је ступила у просовјетски блок и једно време развијала социјалистичко друштвено уређење. Први председник независне државе био је Луис Кабрал, председник Афричке партије за независност Гвинеје и Зеленортских острва (Partido Africano da Independência da Guiné e Cabo Verde - PAIGC) формиране 1956. године. У новембру 1980. године извршен је војни удар, Кабрал је свргнут с власти, а на његово место је дошао дотадашњи премијер Жоао Бернардо Вијеира. Први вишепартијски избори одржани су 1994. године, на којима је Вијеира избран за председника. Након грађанског рата 1998-1999. вођа опозиције Кумба Јала из Партије за друштвену обнову (Partido para a Renovaçao Social - PRS) је изабран за председника. Јала је свргнут 2003. године с власти, до 2005. године је вршилац дужности председника био Хенрике Роса. На изборима 2005. године је Вијеира поново изабран за председника и на овој функцији је био до убиства у марту 2009. године. Од септембра 2009. године председник Гвинеје Бисао је Малам Бакаи Сања из PAIGC партије, који је у јуну са 63,3% наспрам 36,6% победио противкандидата, некадашњег председника Кумба Јала из PRS партије. Нови председник је рекао да ће се заложити да се расветле околности под којима је убијен његов претходник Жоао Бернардо Вијеира.

ГеографијаУреди

ПоложајУреди

Државе са којима се Гвинеја Бисао граничи су Гвинеја и Сенегал. Површина државе износи 36.125 km².

Геологија и рељефУреди

Гвинеја Бисао је низијска земља која само према крајњем истоку прелази у брдовит терен надморске висине до 250 m. Линија обале је дуга 350 км и веома разуђена. Углавном је ниска, пешчана, мочварна и обрасла мангровом. Острвски део Гвинеје Бисао чине острво Болама и архипелаг Бијагос који се састоји од 15 острва (Бубаку, Каравела, Формоза, Оранжо, Рока, Уно итд.).

Природна богатства ове земље су: нафта, боксит, фосфати, дрво, море и реке богате рибом.

ВодеУреди

Веће реке су Геба, Корубал и Качеа.

Флора и фаунаУреди

КлимаУреди

Клима је тропска са једним кишним и једним сушним годишњим добом. Температура ваздуха је висока и стабилна: средња јануарска је око 24, а средња јулска око 26°C. Падавине опадају од запада (3000 мм) до истока (1500 мм).

ПривредаУреди

Према индексу хуманог развоја Гвинеја Бисао спада у најнеразвијеније државе света. Најзаступљенија привредна активност је пољопривреда, затим терцијарне делатности, а најмање је заступљена индустрија.

Обрадиво земљиште чини 11,9% државне територије. Кикирики је најважнија култура намењена тржишту, а уз њега и кокосов орах и уљана палма. За исхрану становништва се гаје пиринач, кукуруз, просо, сирак и разно поврће. Пашњаци и ливаде прекривају 43% територије, највише се гаје говеда, козе, свиње и кокошке. Шуме захватају 38% државне територије. Велики је годишњи улов рибе и ракова.

Иако је утврђено присуство нафте, боксита и фосфата, ова природна богатства се не експлоатишу. Постоје одређени индустријски капацитети за прераду дрвета. Туризам није развијен, мада постоје потенцијали за његов развој.

Гвинеја Бисао извози рибу, ракове (посебно шкампе), кикирики, дрво и уље, а увози велики број прехрамбених намирница, гориво, возила, машине итд.

Најразвијенији вид саобраћаја је поморска и речна пловидба. Главна лука је главни град Бисао. Друмска мрежа је лошег квалитета и мале укупне дужине, док железнички саобраћај не постоји. Међународни аеродром у Бисау нема већи међународни значај.

ПолитикаУреди

СтановништвоУреди

Популација Гвинеје Бисао етнички је подељена према језицима, обичајима и социјалним структурама. Језик који се највише говори је португалски креолски (44%). Поред португалског креолског већина становништва се служи језицима етничких група међу којима су најзначајније: Баланте 27%, Фулани 23%, Мандинке 12%, Манђако 11% и Пепел 10%. Већина становништва верује у традиционални анимизам 54%, остатак чине муслимани 38% и хришћани 8%.

Старосна структура становништва:

  • од 0-14 година: 42%
  • од 15-64: 55%
  • од 64 године: 3%

Стопа наталитета: 39.63 рођених/1000 становника

Стопа морталитета: 15.62 умрлих/1000 становника

Просечан животни век: 49.09 година

Проценат писмених: 53%

Главни и највећи град је Бисао са око 400 хиљада становника[4], док су сви остали градови далеко мањи: Бафата 25 хиљада, Габу 15 хиљада, Катио 11 хиљада итд.

Административна поделаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. стр. 51–55. Приступљено 11 August 2013. [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2014)
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ Department of Economic and Social Affairs Population Division (2009). „World Population Prospects, Table A.1” (PDF). 2008 revision. United Nations. Приступљено 12. 03. 2009.  line feed character у |author= на позицији 42 (помоћ) NB: The preliminary results of the National population census in Guinea-Bissau put the figure at 1,449,230, according to email information by the Instituto Nacional de Estudos e Pesquisa, Bissau.
  4. ^ http://www.stat-guinebissau.com Архивирано на сајту Wayback Machine (3. фебруар 2011) Национални институт за статистику и попис Гвинеје Бисао (Instituto Nacional de Estatística e Censos)

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гвинеја_Бисао&oldid=23989932”