Зеленортска Острва
Зеленортска Острва, званично Република Зеленортска Острва (порт. República de Cabo Verde), у дипломатској преписци се користи непреведено име Република Кабо Верде (краће Кабо Верде (порт. Cabo Verde)[5][6][7][3]), позната и као Зеленортска Република, је мала острвска држава смештена на архипелагу у северном делу Атлантског океана у региону западне Африке.[8] Португалци су ненасељена острва пронашли и колонизовали у 15. веку, када су острва постала главни центар трговине робовима.
| Република Зеленортска Острва | |
|---|---|
 | |
| Главни град | Праја |
| Службени језик | португалски.[2] |
| Владавина | |
| — Председник | Жорже Карлос Фонсека |
| — Премијер | Улизе Кореја е Силва |
| Историја | |
| Независност | 5. јул 1975. |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 4.033[3] km2 (172) |
| Становништво | |
| — 2010.[4] | 491.875 (173) |
| — густина | 125,5 ст./km2 |
| Привреда | |
| Валута | зеленортски ескудо |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC -1 |
| Интернет домен | .cv |
| Позивни број | +238 |
Португалски назив "Cabo Verde" је име за Зелени рт који се данас налази у Сенегалу, најзападнијој тачки Африке.
Историја
уредиЗеленортска острва су била ненасељена када су их Португалци открили 1456. године. Острва су постала саставни део Португалског царства и захваљујући свом положају и главна афричка лука и центар трговине робовима.
Године 1975. острва су добила независност захваљујући напорима Афричке партије за независност Гвинеје Бисао и Зеленортских острва (АПНГЗ). После стицања независности АПНГЗ је покушала да уједини Зеленортска острва и Гвинеју Бисао контролишући владе обе државе. Планови су пропали 1980. У Зеленортској Републици тренутно је на власти Афричка партија за независност Зеленортских острва (АПНЗО)
Политика
уредиПолитички систем Зеленортских Острва функционише на темељима Устава из 1980. Избори се одржавају и за место премијера и за место председника, који су на власти 5 година. Чланови Генералне Скупштине се такође бирају непосредно на изборима. Скупштина, заједно са премијером и председником, бира судије Врховнога суда.
Географија
уредиПоложај
уредиЗеленортска острва се налазе на архипелагу Африке. Архипелаг се састоји од 10 већих и 8 мањих острва. Површина државе износи 4.033,0 km². Већа острва су:
- Острваска група Барлавенто (северна острвска група)
- Острвска група Сотавенто (јужна острвска група)
Једино ненасељено острво је Санта Луција. Данас, то је природни резерват. Сва острва су вулканског порекла. Једини активни вулкан се налази на острву Фого. Видети: Планина Фого.
Важнија мања острва су: острво Бранко и острво Рацо.
Геологија и рељеф
уредиГеолошки гледано, острва, која покривају комбиновану површину од нешто више од 4.033 квадратна километра, углавном се састоје од магматских стена, са вулканским структурама и пирокластичним остацима који чине већину укупне запремине архипелага. Вулканске и плутонске стене су изразито основне; архипелаг је сода-алкална петрографска провинција, са петролошком сукцесијом сличном оној која се налази на другим макаронезијским острвима.
Магнетне аномалије идентификоване у близини архипелага указују на то да структуре које формирају острва датирају 125–150 милиона година: сама острва датирају од 8 милиона (на западу) до 20 милиона година (на истоку). Најстарије откривене стене су се појавиле на Мајоу и северном полуострву Сантијаго и представљају јастучасте лаве старе 128–131 милион година. Прва фаза вулканизма на острвима почела је у раном миоцену, а врхунац је достигла на крају овог периода када су острва достигла своје максималне величине. Историјски вулканизам (унутар људског насеља) био је ограничен на острво Фого.[9]
Пико до Фого, највећи активни вулкан у региону, еруптирао је 2014. Има калдеру пречника осам километара (пет миља), чији је обод на надморској висини од 1.600 метара и унутрашњи конус која се уздиже на 2.829 метара изнад нивоа мора. Калдера је настала слијегањем, након делимичне евакуације (ерупције) коморе магме, дуж цилиндричног стуба унутар коморе магме (на дубини од 8 километара).
На Сал и Маио се налазе велике слане површине.[10] На Сантијагу, Санто Антау и Сао Николау, сушне падине понегде уступају место пољима шећерне трске или плантажама банана које се простиру дуж подножја високих планина.[10] Океанске литице су настале услед катастрофалних клизишта.[11]
Воде
уредиЗбог општих услова сличних суши на острвима, на Зеленортским Острвима нема значајнијих река. Након обилнијих падавина може се формирати неколико мањих привремених потока. Постоје четири острва која имају токове током целе године, али они садрже врло мало воде.
Острва су у потпуности окружена водама северног Атлантског океана. Хладна Канарска струја пролази поред острва, пружајући идеално окружење за рибарску индустрију. Канарска струја је тако названа јер тече југозападно од Шпаније кроз Канарска острва. Воде око Зеленортских Острва подржавају живахне колоније воденог живота, укључујући рибу папагаја, баракуду, мурену, неколико врста китова, делфине, плискавице и корњаче.[12]
Флора и фауна
уредиФауна Зеленортских Острва је релативно сиромашна и састоји се углавном од домаћих животиња као што су пси, мачке, птице, мали гмизавци, као и бубе и ендемски инсекти. Друге животиње у архипелагу, као што су коњи, магарци, краве или козе, могу се наћи на скоро сваком острву. Исто важи и за зеленог мајмуна, присутан у неким областима Сантијага и Браве, који долази са афричког континента, и жабу крастачу.
Међу главним врстама фауне посебно су значајне птице, а то су Пасариња, врана и крем боје. У погледу фауне, постоји 755 биљних врста, од којих су 83 ендемске, а 224 аутохтоне. Змајево дрво је посебно важно јер је то дрво чије присуство претходи откривању самог архипелага.[13]
Конкретно, Зеленортска Острва су препознати као глобално жариште морског биодиверзитета и подржава велику разноликост амблематичних и јединствених морских животиња, укључујући преко 20 врста китова, делфина и морских плискавица. Плаже на бројним острвима пружају глобално важна подручја за гнежђење главатих корњача, а свих пет угрожених врста морских корњача се хране у приобалним водама Зеленортских Острва. Више од 60 врста ајкула и ража такође посећује ове воде заједно са безброј риба блиставих боја.[14]
Клима
уредиКлима Зеленортских Острва је блажа од климе афричког копна јер околно море умирује температуре на острвима и хладне атлантске струје стварају сушну атмосферу око архипелага. Насупрот томе, острва не примају уздизање (хладне токове) које утичу на обалу западне Африке, па је температура ваздуха хладнија него у Сенегалу, али је море топлије. Због рељефа неких острва, као што је Сантијаго са својим стрмим планинама, острва могу имати орографски изазване падавине, омогућавајући да расту богате шуме и бујна вегетација где се влажни ваздух кондензује натапајући биљке, стене, земљу, трупце, маховину итд. На вишим острвима и нешто влажнијим острвима, искључиво у планинским пределима, као што је острво Санто Антао, клима је погодна за развој сувих монсунских шума и ловорових шума.[10]
На неким острвима, попут Сантијага, влажнија клима унутрашњости и источне обале је у супротности са сушњом на јужној/југозападној обали. Праја, на југоисточној обали, највећи је град на острву и највећи град и главни град земље.
Док већи део Зеленортских острва има мало падавина током целе године, североисточне падине високих планина имају значајне падавине због орографског подизања, посебно у областима удаљеним од мора. У неким таквим областима ове падавине су довољне да подрже станиште кишних шума, иако оно на које значајно утиче људско присуство острва. Ове области умбрије су идентификоване као хладне и влажне. Зеленортска острва се налазе у екорегији сувих шума Зеленортских острва.[15]
| Клима Зеленортских Острва: Сао Виченте Vicente, Сал и Сантијаго, 1981–2010 нормале, 1931–1960 екстреми | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 32,0 (89,6) |
33,1 (91,6) |
34,2 (93,6) |
33,4 (92,1) |
33,3 (91,9) |
34,1 (93,4) |
33,6 (92,5) |
38,0 (100,4) |
34,8 (94,6) |
33,0 (91,4) |
33,0 (91,4) |
31,0 (87,8) |
38 (100,4) |
| Максимум, °C (°F) | 24,9 (76,8) |
25,1 (77,2) |
25,8 (78,4) |
25,9 (78,6) |
26,6 (79,9) |
27,3 (81,1) |
28,2 (82,8) |
29,4 (84,9) |
29,9 (85,8) |
29,5 (85,1) |
28,2 (82,8) |
26,3 (79,3) |
27,26 (81,06) |
| Просек, °C (°F) | 22,1 (71,8) |
21,9 (71,4) |
22,4 (72,3) |
22,7 (72,9) |
23,4 (74,1) |
24,3 (75,7) |
25,3 (77,5) |
26,5 (79,7) |
26,9 (80,4) |
26,4 (79,5) |
25,2 (77,4) |
23,4 (74,1) |
24,21 (75,57) |
| Минимум, °C (°F) | 19,4 (66,9) |
19,1 (66,4) |
19,3 (66,7) |
19,8 (67,6) |
20,6 (69,1) |
21,6 (70,9) |
22,7 (72,9) |
23,9 (75) |
24,5 (76,1) |
23,8 (74,8) |
22,6 (72,7) |
20,9 (69,6) |
21,52 (70,73) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 12,0 (53,6) |
10,0 (50) |
12,0 (53,6) |
15,0 (59) |
15,0 (59) |
15,0 (59) |
17,0 (62,6) |
14,5 (58,1) |
19,0 (66,2) |
18,5 (65,3) |
17,0 (62,6) |
16,0 (60,8) |
10,0 (50) |
| Количина падавина, mm (in) | 4,9 (0,193) |
1,5 (0,059) |
0,7 (0,028) |
0,4 (0,016) |
0,3 (0,012) |
0,0 (0) |
3,9 (0,154) |
30,2 (1,189) |
41,7 (1,642) |
18,8 (0,74) |
3,7 (0,146) |
3,1 (0,122) |
109,2 (4,301) |
| Релативна влажност, % | 66,9 | 67,3 | 66,9 | 67,8 | 69,5 | 72,3 | 73,8 | 75,3 | 76,0 | 73,5 | 70,7 | 69,5 | 70,79 |
| Сунчани сати — месечни просек | 213,4 | 184,9 | 197,1 | 199,0 | 195,4 | 175,1 | 165,4 | 160,7 | 165,1 | 185,3 | 186,2 | 202,9 | 2.230,5 |
| Извор #1: Instituto Nacional de Meteorologia e Geofísica[16] | |||||||||||||
| Извор #2: Deutscher Wetterdienst (extremes)[17][18][19] | |||||||||||||
Административна подела
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Република Зеленорска је подељена на 17 општина:
- Острво Санто Антао:
- Острва Сао Висенте:
- Острво Санта Луција (included in S. Vicente concelho)
- Острво Сао Николау:
- Острва Сал:
- Острва Боа Виста:
- Острва Маио:
- Острво Сантијаго:
- Острво Фого:
- Острво Брава:
Привреда
уредиРепублика Зеленортска је мала земља која оскудева са ресурсима. Често се дешавају суше, тако да је недостатак воде један од главних проблема. Пољопривредом се бави становништво на само четири острва, али је слабо развијена управо због воде и мале количине падавина. Друштвени бруто доходак се углавном базира на услужним и угоститељским пословима. Зеленортска острва имају велику сарадњу са Португалом на сваком нивоу привреде. Бивши португалски премијер Жозе Мануел Дурао Барозо обећао је у име Португалије знатну помоћ и подстицање сарадње са Европском унијом. Од '90. их година Зеленортска острва су доживела значајан економски напредак.
Становништво
уредиВећина становника Зеленортских острва су досељеници из Португалије и афрички робови. Велики број људи који су пореклом са острва живе у другим земљама: САД (264.900), Португалији (80.000), Анголи (45.000), Сао Томеу и Принципу, Сенегалу, Француској и Холандији.
Култура
уредиКултура на Зеленортским острвима вуче португалске и афричке корене. Пре свега, познате су форме музике као што су Морна, Зеленортски Фадо. Плес Фунана је мешавина португалских и афричких стилова.
Новине и часописи
уредиНовине и часописи:
- А Семана (Праиа,1991-), Експресо дас Илхас, Журнал О Сидадао (Сао Висенте), Жорнал Хоризонте (Праиа, 1988-), Тера Нова (С. Висенте, 1975-), Артилетра (С. Висенте, 1991-)
Референце
уреди- ^ John Kerry (8. 7. 2014). „On the Occasion of the Republic of Cabo Verde's National Day”. U.S. Department of State. Приступљено 11. 7. 2014. „On behalf of President Obama and the people of the United States, I send best wishes to Cabo Verdeans as you celebrate 39 years of independence on July 5.”
- ^ „Constituição da República de Cabo Verde” (PDF). ICRC databases on international humanitarian law. Article 9. Архивирано (PDF) из оригинала 12. 3. 2017. г. Приступљено 11. 3. 2017.
- ^ а б Basu, Tanya (12. 12. 2013). „Cape Verde Gets New Name: 5 Things to Know About How Maps Change”. National Geographic. Приступљено 12. 12. 2013.
- ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2013)
- ^ [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (8. мај 2014) Министарство спољних послова Републике Србије, Билатерални односи са страним државама
- ^ „Институт за српски језик”. Архивирано из оригинала 21. 10. 2016. г. Приступљено 10. 1. 2017.
- ^ Политика Online - Српска политика и српска филологија
- ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 09. 04. 2014.
- ^ Scott A. Elias, David Alderton (2021). Encyclopedia of geology (Second изд.). Amsterdam. ISBN 978-0-08-102909-1. OCLC 1203054865.
- ^ а б в Peace Corps (04-2006). „The Peace Corps Welcomes You to Cape Verde” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2017-04-20. г. Приступљено 2023-02-24. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Vasilis Lykousis, Jacques Locat, Dimitris Sakellariou (2007). Submarine mass movements and their consequences : 3rd international symposium. Dordrecht: Springer Verlag. ISBN 978-1-4020-6512-5. OCLC 213092361.
- ^ „Cape Verde”. www.nationsencyclopedia.com. Приступљено 2023-02-25.
- ^ stefano (2017-05-04). „Fauna - Boa Vista - Cabo Verde” (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-25.
- ^ „Cabo Verde”. Fauna & Flora International (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-25.
- ^ Dinerstein, Eric; Olson, David; Joshi, Anup; Vynne, Carly; Burgess, Neil D.; Wikramanayake, Eric; Hahn, Nathan; Palminteri, Suzanne; Hedao, Prashant (јун 2017). „An Ecoregion-Based Approach to Protecting Half the Terrestrial Realm”. BioScience (на језику: енглески). 67 (6): 534—545. ISSN 0006-3568. PMC 5451287
. PMID 28608869. doi:10.1093/biosci/bix014.
- ^ „Normais Climatológicas”. www.inmg.gov.cv (на језику: португалски). Приступљено 28. 5. 2021.
- ^ „Klimatafel von Santa Maria / Sal (Int.Flugh.) / Kapverden (Rep. Kap Verde)” (PDF). DwD. Приступљено 28. 5. 2021.
- ^ „Klimatafel von Praia / Sao Tiago / Kapverden (Rep. Kap Verde)” (PDF). DwD. Приступљено 28. 5. 2021.
- ^ „Klimatafel von Mindelo / Sao Vicente / Kapverden (Rep. Kap Verde)” (PDF). DwD. Приступљено 28. 5. 2021.
Литература
уреди- Pim, J.; Pierce, C.; Watts, A. B.; Grevemeyer, I.; Krabbenhoeft, A. (5. 5. 2008). „Crustal structure and origin of the Cape Verde Rise” (PDF). Earth and Planetary Science Letters. 272 (1–2): 422—428. Bibcode:2008E&PSL.272..422P. doi:10.1016/j.epsl.2008.05.012. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 1. 2011. г.
- Carling, Jorgen (2004). „Emigration, Return and Development in Cape Verde: The Impact of Closing Borders”. Population, Space and Place. 55 (10): 113—132. PMID 10100838. doi:10.1002/(SICI)1097-4679(199901)55:1<117::AID-JCLP12>3.0.CO;2-A.
- Ramalho, R.; Helffrich, G.; Schmidt, D.; Vance, D. (2010). „Tracers of Uplift and Subsidence in the Cape Verde Archipelago”. Journal of the Geological Society. 167 (3): 519—538. Bibcode:2010JGSoc.167..519R. CiteSeerX 10.1.1.173.3419 . S2CID 140566236. doi:10.1144/0016-76492009-056.
- „GINI index”. World Bank. Архивирано из оригинала 20. 12. 2013. г. Приступљено 16. 6. 2021.
- Human Development Report 2020 The Next Frontier: Human Development and the Anthropocene (PDF). United Nations Development Programme. 15. 12. 2020. стр. 343—346. ISBN 978-92-1-126442-5. Приступљено 16. 12. 2020.
Спољашње везе
уреди- Cape Verde Overview Архивирано на сајту Wayback Machine (11. август 2006)
- Фото галерија Зеленортских острва
- Зеленортски портал (1)
- Зеленортски портал (2) Архивирано на сајту Wayback Machine (22. август 2005)
- Зеленортска културна интернет презентација
- Cape Verde - Morabeza
- Official website of the Government of Cape Verde
- Зеленортска Острва на сајту Curlie (језик: енглески)
- Cape Verde. The World Factbook. Central Intelligence Agency.
- Cape Verde from State.gov
- Country Profile from BBC News
- Cape Verde entry on Encyclopædia Britannica
- Cape Verde from UCB Libraries GovPubs
- Key Development Forecasts for Cape Verde from International Futures
- Cape Verde 2016
