Зеленортска Острва
Зеленортска Острва, званично Република Зеленортска Острва (порт. República de Cabo Verde), у дипломатској преписци се користи непреведено име Република Кабо Верде (краће Кабо Верде (порт. Cabo Verde)[5][6][7][3]), позната и као Зеленортска Република, је мала острвска држава смештена на архипелагу у северном делу Атлантског океана у региону западне Африке [8]. Португалци су ненасељена острва пронашли и колонизовали у 15. веку, када су острва постала главни центар трговине робовима.
Република Зеленортска Острва República de Cabo Verde (португалски)[1] | |
---|---|
Крилатица: Јединство, рад, напредак (порт. Unidade, Trabalho, Progresso) | |
![]() | |
Главни град | Праја |
Службени језик | португалски.[2] |
Владавина | |
— Председник | Жорже Карлос Фонсека |
— Премијер | Улизе Кореја е Силва |
Историја | |
Независност | 5. јул 1975. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 4.033[3] km2 (172) |
Становништво | |
— 2010.[4] | 491.875 (173) |
— густина | 125,5 ст./km2 |
Економија | |
Валута | зеленортски ескудо |
Остале информације | |
Временска зона | UTC -1 |
Интернет домен | .cv |
Позивни број | +238 |
Португалски назив "Cabo Verde" је име за Зелени рт који се данас налази у Сенегалу, најзападнијој тачки Африке.
ИсторијаУреди
Зеленортска острва су била ненасељена када су их Португалци открили 1456. године. Острва су постала саставни део Португалског царства и захваљујући свом положају и главна афричка лука и центар трговине робовима.
Године 1975. острва су добила независност захваљујући напорима Афричке партије за независност Гвинеје Бисао и Зеленортских острва (АПНГЗ). После стицања независности АПНГЗ је покушала да уједини Зеленортска острва и Гвинеју Бисао контролишући владе обе државе. Планови су пропали 1980. У Зеленортској Републици тренутно је на власти Афричка партија за независност Зеленортских острва (АПНЗО)
ПолитикаУреди
Политички систем Зеленортских Острва функционише на темељима Устава из 1980. Избори се одржавају и за место премијера и за место председника, који су на власти 5 година. Чланови Генералне Скупштине се такође бирају непосредно на изборима. Скупштина, заједно са премијером и председником, бира судије Врховнога суда.
ГеографијаУреди
ПоложајУреди
Зеленортска острва се налазе на архипелагу Африке. Архипелаг се састоји од 10 већих и 8 мањих острва. Површина државе износи 4.033,0 km². Већа острва су:
- Острваска група Барлавенто (северна острвска група)
- Острвска група Сотавенто (јужна острвска група)
Једино ненасељено острво је Санта Луција. Данас, то је природни резерват. Сва острва су вулканског порекла. Једини активни вулкан се налази на острву Фого. Видети: Планина Фого.
Важнија мања острва су: острво Бранко и острво Рацо.
Геологија и рељефУреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
ВодеУреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Флора и фаунаУреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
КлимаУреди
Клима Зеленортских Острва: Сао Виченте Vicente, Сал и Сантијаго, 1981–2010 нормале, 1931–1960 екстреми | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 32,0 (89,6) |
33,1 (91,6) |
34,2 (93,6) |
33,4 (92,1) |
33,3 (91,9) |
34,1 (93,4) |
33,6 (92,5) |
38,0 (100,4) |
34,8 (94,6) |
33,0 (91,4) |
33,0 (91,4) |
31,0 (87,8) |
38 (100,4) |
Максимум, °C (°F) | 24,9 (76,8) |
25,1 (77,2) |
25,8 (78,4) |
25,9 (78,6) |
26,6 (79,9) |
27,3 (81,1) |
28,2 (82,8) |
29,4 (84,9) |
29,9 (85,8) |
29,5 (85,1) |
28,2 (82,8) |
26,3 (79,3) |
27,26 (81,06) |
Просек, °C (°F) | 22,1 (71,8) |
21,9 (71,4) |
22,4 (72,3) |
22,7 (72,9) |
23,4 (74,1) |
24,3 (75,7) |
25,3 (77,5) |
26,5 (79,7) |
26,9 (80,4) |
26,4 (79,5) |
25,2 (77,4) |
23,4 (74,1) |
24,21 (75,57) |
Минимум, °C (°F) | 19,4 (66,9) |
19,1 (66,4) |
19,3 (66,7) |
19,8 (67,6) |
20,6 (69,1) |
21,6 (70,9) |
22,7 (72,9) |
23,9 (75) |
24,5 (76,1) |
23,8 (74,8) |
22,6 (72,7) |
20,9 (69,6) |
21,52 (70,73) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | 12,0 (53,6) |
10,0 (50) |
12,0 (53,6) |
15,0 (59) |
15,0 (59) |
15,0 (59) |
17,0 (62,6) |
14,5 (58,1) |
19,0 (66,2) |
18,5 (65,3) |
17,0 (62,6) |
16,0 (60,8) |
10,0 (50) |
Количина падавина, mm (in) | 4,9 (0,193) |
1,5 (0,059) |
0,7 (0,028) |
0,4 (0,016) |
0,3 (0,012) |
0,0 (0) |
3,9 (0,154) |
30,2 (1,189) |
41,7 (1,642) |
18,8 (0,74) |
3,7 (0,146) |
3,1 (0,122) |
109,2 (4,301) |
Релативна влажност, % | 66,9 | 67,3 | 66,9 | 67,8 | 69,5 | 72,3 | 73,8 | 75,3 | 76,0 | 73,5 | 70,7 | 69,5 | 70,79 |
Сунчани сати — месечни просек | 213,4 | 184,9 | 197,1 | 199,0 | 195,4 | 175,1 | 165,4 | 160,7 | 165,1 | 185,3 | 186,2 | 202,9 | 2.230,5 |
Извор #1: Instituto Nacional de Meteorologia e Geofísica[9] | |||||||||||||
Извор #2: Deutscher Wetterdienst (extremes)[10][11][12] |
Административна поделаУреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Република Зеленорска је подељена на 17 општина:
- Острво Санто Антао:
- Острва Сао Висенте:
- Острво Санта Луција (included in S. Vicente concelho)
- Острво Сао Николау:
- Острва Сал:
- Острва Боа Виста:
- Острва Маио:
- Острво Сантијаго:
- Острво Фого:
- Острво Брава:
ПривредаУреди
Република Зеленортска је мала земља која оскудева са ресурсима. Често се дешавају суше, тако да је недостатак воде један од главних проблема. Пољопривредом се бави становништво на само четири острва, али је слабо развијена управо због воде и мале количине падавина. Друштвени бруто доходак се углавном базира на услужним и угоститељским пословима. Зеленортска острва имају велику сарадњу са Португалом на сваком нивоу привреде. Бивши португалски премијер Жозе Мануел Дурао Барозо обећао је у име Португалије знатну помоћ и подстицање сарадње са Европском унијом. Од '90. их година Зеленортска острва су доживела значајан економски напредак.
СтановништвоУреди
Већина становника Зеленортских острва су досељеници из Португалије и афрички робови. Велики број људи који су пореклом са острва живе у другим земљама: САД (264.900), Португалији (80.000), Анголи (45.000), Сао Томеу и Принципу, Сенегалу, Француској и Холандији.
КултураУреди
Култура на Зеленортским острвима вуче португалске и афричке корене. Пре свега, познате су форме музике као што су Морна, Зеленортски Фадо. Плес Фунана је мешавина португалских и афричких стилова.
Новине и часописиУреди
Новине и часописи:
- А Семана (Праиа,1991-), Експресо дас Илхас, Журнал О Сидадао (Сао Висенте), Жорнал Хоризонте (Праиа, 1988-), Тера Нова (С. Висенте, 1975-), Артилетра (С. Висенте, 1991-)
РеференцеУреди
- ^ John Kerry (8. 7. 2014). „On the Occasion of the Republic of Cabo Verde's National Day”. U.S. Department of State. Приступљено 11. 7. 2014. »On behalf of President Obama and the people of the United States, I send best wishes to Cabo Verdeans as you celebrate 39 years of independence on July 5.«
- ^ „Constituição da República de Cabo Verde” (PDF). ICRC databases on international humanitarian law. Article 9. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 12. 3. 2017. Приступљено 11. 3. 2017.
- ^ а б Basu, Tanya (12. 12. 2013). „Cape Verde Gets New Name: 5 Things to Know About How Maps Change”. National Geographic. Приступљено 12. 12. 2013.
- ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2013)
- ^ [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (8. мај 2014) Министарство спољних послова Републике Србије, Билатерални односи са страним државама
- ^ „Институт за српски језик”. Архивирано из оригинала на датум 21. 10. 2016. Приступљено 10. 1. 2017.
- ^ Политика Online - Српска политика и српска филологија
- ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
- ^ „Normais Climatológicas”. www.inmg.gov.cv (на језику: португалски). Приступљено 28. 5. 2021.
- ^ „Klimatafel von Santa Maria / Sal (Int.Flugh.) / Kapverden (Rep. Kap Verde)” (PDF). DwD. Приступљено 28. 5. 2021.
- ^ „Klimatafel von Praia / Sao Tiago / Kapverden (Rep. Kap Verde)” (PDF). DwD. Приступљено 28. 5. 2021.
- ^ „Klimatafel von Mindelo / Sao Vicente / Kapverden (Rep. Kap Verde)” (PDF). DwD. Приступљено 28. 5. 2021.
ЛитератураУреди
- Pim, J.; Pierce, C.; Watts, A. B.; Grevemeyer, I.; Krabbenhoeft, A. (5. 5. 2008). „Crustal structure and origin of the Cape Verde Rise” (PDF). Earth and Planetary Science Letters. 272 (1–2): 422—428. Bibcode:2008E&PSL.272..422P. doi:10.1016/j.epsl.2008.05.012. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 6. 1. 2011.
- Carling, Jorgen (2004). „Emigration, Return and Development in Cape Verde: The Impact of Closing Borders”. Population, Space and Place. 55 (10): 113—132. PMID 10100838. doi:10.1002/(SICI)1097-4679(199901)55:1<117::AID-JCLP12>3.0.CO;2-A.
- Ramalho, R.; Helffrich, G.; Schmidt, D.; Vance, D. (2010). „Tracers of Uplift and Subsidence in the Cape Verde Archipelago”. Journal of the Geological Society. 167 (3): 519—538. Bibcode:2010JGSoc.167..519R. CiteSeerX 10.1.1.173.3419 . S2CID 140566236. doi:10.1144/0016-76492009-056.
- „GINI index”. World Bank. Архивирано из оригинала на датум 20. 12. 2013. Приступљено 16. 6. 2021.
- Human Development Report 2020 The Next Frontier: Human Development and the Anthropocene (PDF). United Nations Development Programme. 15. 12. 2020. стр. 343—346. ISBN 978-92-1-126442-5. Приступљено 16. 12. 2020.
Спољашње везеУреди
- Cape Verde Overview Архивирано на сајту Wayback Machine (11. август 2006)
- Фото галерија Зеленортских острва
- Зеленортски портал (1)
- Зеленортски портал (2)
- Зеленортска културна интернет презентација
- Cape Verde - Morabeza
- Official website of the Government of Cape Verde
- Зеленортска Острва на сајту DMOZ (језик: енглески)
- Cape Verde. The World Factbook. Central Intelligence Agency.
- Cape Verde from State.gov
- Country Profile from BBC News
- Cape Verde entry on Encyclopædia Britannica
- Cape Verde from UCB Libraries GovPubs
- Key Development Forecasts for Cape Verde from International Futures
- Cape Verde 2016