5. јул
датум
5. јул (5.7.) је 186. дан године по грегоријанском календару (187. у преступној години). До краја године има још 179 дана.
Догађаји
уредијул | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 | 31 | ||||
- 1413 — Битка код села Чаморлу: Мехмед I, уз помоћ помоћних одреда из Србије, Босне и Угарске, потукао свог брата Мусу и наметнуо се за јединог владара читавог Османског царства чиме је завршен рат око престола међу синовима Бајазита I.
- 1596 — Енглески поморци опустошили су шпанску обалу и опљачкали Кадиз, поморску луку која је открићем Америке добила прворазредан значај.
- 1809 — Вођена битка код Ваграма у оквиру Наполеонових ратова.
- 1811 — Венецуела је постала прва јужноамеричка држава која је прогласила независност од Шпаније.
- 1830 — У походу на Алжир Французи су заузели град Алжир. Алжир је остао под француском управом до 1962, када је та северноафричка земља стекла независност.
- 1865 — Вилијам Бут основао је у Лондону „Хришћанску мисију“ која је касније добила назив „Војска спаса“ и бавила се углавном хуманитарним радом. Била је врло активна у периоду после Другог светског рата.
- 1865 — У Великој Британији је донет први у свету закон о ограничењу брзине - две миље на сат.
- 1875 — Нападом чете хајдучког харамбаше Пера Тунгуза на турски караван на Ћетној пољани, на путу Мостар—Невесиње почела је Невесињска пушка устанак против османске власти у Херцеговини.
- 1932 — Антонио де Оливеира Салазар је постао премијер Португалије.
- 1943 — Немачком офанзивом из правца Орела и Харкова на совјетске положаје почела је Курска битка.
- 1946 — Луј Реар, у Паризу представио бикини.
- 1951 — Основан Веслачки клуб Партизан
- 1959 — Председник Индонезије Сукарно распустио је парламент, суспендовао Устав из 1950. и завео диктаторски режим.
- 1975 —
- Амерички тенисер Артур Еш постао је први црнац победник турнира у Вимблдону.
- Зеленортска острва су добила независност након 500 година португалске власти.
- 1977 — У Пакистану је извршен војни удар којим је генерал Мохамад Зија ул Хак збацио с власти премијера Зулфикара Али Бута.
- 1980 — Шведски тенисер Бјерн Борг победио је пети пут узастопно на турниру у Вимблдону.
- 1990 — Скупштина СР Србије усвојила "Закон о престанку рада Скупштине Социјалистичке Аутономне Покрајине Косово и Извршног већа Скупштине Социјалистичке Аутономне Покрајине Косово" (Службени гласник СРС, бр. 33/90).
- 1994 — Палестински вођа Јасер Арафат, који је допутовао на Западну обалу након 27 година избеглиштва, најавио је стварање државе Палестине на територији под палестинском самоуправом, са главним градом у источном Јерусалиму.
- 1996 — Овца Доли је постала први сисар клониран из одрасле ћелије.
- 2001 —
- Македонске власти и албански побуњеници постигли су договор о примирју. Мировни споразум којим су окончани вишемесечни сукоби у Македонији, потисан је 13. августа у Охриду.
- Хенелоре Кол, супруга бившег немачког канцелара Хелмута Кола извршила је самоубиство. Она је дуго година боловала од ретке болести која је изазвала алергију на светло.
Рођења
уреди- 1717 — Педро III од Португалије, краљ Португалије (1777—1786). (прем. 1786)[1]
- 1857 — Клара Цеткин, немачка социјалистичка политичарка и борац за женска права. (прем. 1933)[2]
- 1879 — Двајт Дејвис, амерички тенисер и политичар, оснивач Дејвис купа. (прем. 1945)[3]
- 1880 — Јан Кубелик, чешки виолиниста и композитор. (прем. 1940)
- 1885 — Андре Лот, француски сликар, представник кубизма. (прем. 1962)[4]
- 1889 — Жан Кокто, француски песник, писац, драматург, сликар, дизајнер и редитељ. (прем. 1963)[5]
- 1891 — Тин Ујевић, хрватски песник. (прем. 1955)[6]
- 1911 — Жорж Помпиду, француски политичар, председник Француске (1969—1974). (прем. 1974)[7]
- 1928 — Стеван Раичковић, српски песник, писац и преводилац. (прем. 1992)[8]
- 1929 — Јован Рашковић, српски психијатар и политичар, оснивач СДС-а у Хрватској. (прем. 1992)[9]
- 1939 — Павел Морозенко, совјетски и руски глумац. (прем. 1991)[10]
- 1946 — Герард 'т Хофт, холандски теоријски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1999).[11]
- 1948 — Алојз Петерле, словеначки политичар и дипломата, премијер Словеније (1990—1992).[12]
- 1949 — Ед О’Рос, амерички глумац.[13]
- 1953 — Никола Матијашевић, српски одбојкаш и одбојкашки тренер.
- 1960 — Пруит Тејлор Винс, амерички глумац.[14]
- 1961 — Златко Сарачевић, хрватски рукометаш и рукометни тренер. (прем. 2021)[15]
- 1963 — Иди Фалко, америчка глумица.[16]
- 1964 — Миодраг Стојковић, српски генетичар.
- 1966 — Ђанфранко Зола, италијански фудбалер и фудбалски тренер.[17]
- 1968 — Мајкл Сталбарг, амерички глумац.[18]
- 1968 — Алекс Циле, швајцарски бициклиста.[19]
- 1969 — РЗА, амерички хип-хоп музичар, музички продуцент и глумац.[20]
- 1973 — Исидора Минић, српска глумица.[21]
- 1975 — Ернан Креспо, аргентински фудбалер и фудбалски тренер.[22][23][24]
- 1975 — Ај Сугијама, јапанска тенисерка.[25]
- 1976 — Нуно Гомеш, португалски фудбалер.[26]
- 1977 — Никола Кифер, немачки тенисер.[27]
- 1979 — Амели Моресмо, француска тенисерка.[28]
- 1982 — Алберто Ђилардино, италијански фудбалер и фудбалски тренер.[29]
- 1982 — Бено Удрих, словеначки кошаркаш.[30]
- 1987 — Андрија Калуђеровић, српски фудбалер.[31]
- 1989 — Дејан Ловрен, хрватски фудбалер.[32]
- 1992 — Алберто Морено, шпански фудбалер.[33]
- 1992 — Мирна Радуловић, српска певачица.[34]
- 1996 — Овца Доли, први клонирани сисар. (прем. 2003)
Смрти
уреди- 1793 — Александер Рослин, шведски сликар (рођ. 1718).
- 1833 — Жозеф Ниепс, француски хемичар (рођ. 1765)[35]
- 1889 — Јаков Игњатовић, зачетник реализма у српској књижевности (рођ. 1822).[36]
- 1958 — српски патријарх Викентије Проданов (рођ. 1890).
- 1969 — Валтер Гропијус, немачки архитекта, оснивач Баухауса (рођ. 1883).[37]
- 2017 — Миливоје Мића Марковић, српски композитор, кларинетиста и саксофониста (рођ. 1939).
Празници и дани сећања
уреди- Српска православна црква слави:
- Свештеномученика Јевсевија - епископа самосатског
- Свете мученике Зинона и Зину
- Преподобну Анастасију - жену светог Симеона мироточивог и мајку Светог Саве
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Sousa, António Caetano de. História genealógica da Casa Real portuguesa (на језику: португалски). VIII. Lisbon: Silviana. стр. 369—70.
- ^ „Clara Zetkin | German socialist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Dwight F. Davis | American politician and athlete”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „André Lhote | French artist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Jean Cocteau | French poet and artist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Ujević, Tin - Hrvatska enciklopedija”. enciklopedija.hr. Приступљено 2024-02-05.
- ^ „Georges Pompidou | president of France”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Члан САНУ”. web.archive.org. 2016-03-05. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 2024-02-05.
- ^ „Члан САНУ”. web.archive.org. 2012-03-18. Архивирано из оригинала 18. 03. 2012. г. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Павел Морозенко”. Кино-Театр.РУ. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „The Nobel Prize in Physics 1999”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-05.
- ^ „8th parliamentary term | Alojz PETERLE | MEPs | European Parliament”. www.europarl.europa.eu (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Ed O'Ross Biography (1949-)”. www.filmreference.com. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Pruitt Taylor Vince | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-05.
- ^ „Olympedia – Zlatan Saračević”. www.olympedia.org. Приступљено 2024-02-05.
- ^ „Edie Falco | Biography, TV Shows, Movies, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Gianfranco Zola - Player profile”. _ (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Michael Stuhlbarg – Broadway Cast & Staff | IBDB”. www.ibdb.com. Приступљено 2021-02-05.
- ^ Archives, Cycling. „Alex Zülle”. www.cyclingarchives.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „The Rza”. The Rza. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Isidora Minić « Pozorište "Atelje 212"”. web.archive.org. 2012-10-20. Архивирано из оригинала 20. 10. 2012. г. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Hernan Crespo | Football Stats | No Club | Age 45 | 1993-2012 | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Tournaments, latest news, latest video, futsal, beach soccer”. web.archive.org. 2015-09-06. Архивирано из оригинала 06. 09. 2015. г. Приступљено 2021-02-05.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Hernán Crespo”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Billie Jean King Cup- Players”. www.billiejeankingcup.com. Архивирано из оригинала 05. 12. 2020. г. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Nuno Gomes - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-05.
- ^ „Davis Cup - Players”. www.daviscup.com. Приступљено 2024-02-05.
- ^ „Olympedia – Amélie Mauresmo”. www.olympedia.org. Приступљено 2024-02-05.
- ^ „Tournaments, latest news, latest video, futsal, beach soccer”. web.archive.org. 2015-09-06. Архивирано из оригинала 04. 05. 2017. г. Приступљено 2024-02-05.
- ^ „Beno Udrih Stats, Height, Weight, Position, Draft Status and more”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-05.
- ^ „Andrija Kaludjerovic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-05.
- ^ „Dejan Lovren | Football Stats | Lyon | Age 34 | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 2024-02-05.
- ^ „Alberto Moreno Perez | Football Stats | Villarreal | Age 31 | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 2024-02-05.
- ^ „Prva Srpska Televizija :: Mirna Radulović - POBEDNICA”. web.archive.org. 2013-03-01. Архивирано из оригинала 01. 03. 2013. г. Приступљено 2024-02-05.
- ^ „Nicephore Niepce | Biography, Inventions, Heliography, Contributions to Photography, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-05.
- ^ „Ignjatovic Jakov Jasa”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 2024-02-05.
- ^ „Walter Gropius | Bauhaus Founder, German-American Architect | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-05.