1. јул
датум
1. јул (1.7.) је 182. дан године по грегоријанском календару (183. у преступној години). До краја године има још 183 дана.
Догађаји уреди
| јул | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- 69 — Трупе у Египту прогласиле Веспазијана за деветог римског цара.
- 1097 — Крсташи предвођени Боемундом Тарентским су у бици код Дорилеја поразили селџучку војску предвођену Килиџ Арсланом.
- 1569 — Закључена је Лублинска унија којом су се ујединиле Литванија и Пољска у Државна заједница Пољске и Литваније. Деобом Пољске 1795. већи део Литваније припао је Русији.
- 1835 — У Пешти је штампан први број „Сербског народног листа“, илустрованог књижевног недељника Срба у Мађарској, који је покренуо публициста и уредник „Летописа“ Матице српске Теодор Павловић. Лист је с краћим прекидима излазио до 1848.
- 1866 — Штампане Прве српске поштанске марке
- 1867 — Онтарио, Квебек, Нова Шкотска и Њу Брансвик прогласиле су федералну унију Канада, која је Актом о Британској Северној Америци британског парламента добила статус доминиона.
- 1887 — Почела је да ради прва астрономско-метеоролошка станица у Србији, коју је у својој кући на Врачару у Београду организовао професор Велике школе Милан Недељковић. Године 1902. он је почео да издаје и прву општу прогнозу времена.
- 1921 —
- На тајном састанку у Шангају основана је Комунистичка партија Кине, која је 1949. преузела власт у Кини.
- Први пут је примењена вакцина за заштиту деце од туберкулозе (БЦГ).
- 1942 — Немачке трупе су у Другом светском рату, после осмомесечне опсаде, заузеле Севастопољ, најважнију совјетску црноморску луку на полуострву Крим.
- 1946 — САД су извршиле нуклеарну пробу, на атолу Бикини у Пацифику, бацивши трећу атомску бомбу.
- 1960 — Гана је постала република, с првим председником Кваме Нкрумахом.
- 1962 — Афричка република Руанда и краљевина Бурунди су стекле независност, након што је Генерална скупштина УН у фебруару укинула надзор над ове две државе.
- 1966 — Одржан је „Брионски пленум“ Централног комитета Савеза комуниста Југославије, на којем су из руководства партије уклоњени Александар Ранковић, потпредседник СФР Југославије и Светислав Стефановић Ћећа, савезни секретар за унутрашње послове, што је значило и уклањање са државних функција. Као личности одговорне за рад Службе државне безбедности они су оптужени за прислушкивање председника СФРЈ Јосипа Броза Тита и за шовинистичку политику према Албанцима на Косову.
- 1991 — На састанку у Прагу лидери источноевропских земаља укинули су војни савез Варшавски пакт, основан 1955.
- Стипе Месић, после месец и по дана закашњења, изабран за председника Председништва СФРЈ.
- 1994 — Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат вратио се у Палестину, након 27-годишњег избеглиштва.
- 1997 — Хонгконг је, након што је 150 година био под британском управом поново враћен под кинеску јурисдикцију, као њен специјални административни регион.
- 2000 —
- 2001 — У Аћеху у Индонезији, пронађено је 27 измасакрираних тела. Током сепаратистичког рата побуњеника, чланова Покрета за ослобођење Аћеха, у том месту је од средине седамдесетих убијено преко 870 људи.
- 2002 —
- 2003 — САД су укинуле војну помоћ за око 50 земаља, укључујући и Србију и Црну Гору. Те земље нису до одређеног рока, са Вашингтоном потписале билатерални споразум о неизручивању америчких држављана Међународном кривичном суду у Хагу.
- 2004 — НАСА-ина свемирска летелица Касини ушла је у Сатурнову орбиту након седмогодишњег путовања.
- 2013 — Хрватска је постала 28. пуноправна чланица Европске уније.
- 2016 — Српски репер Дада објавио је албум Ни на небу ни на земљи после шест година од изласка његовог првог албума.
Рођења уреди
- 1646 — Готфрид Вилхелм Лајбниц, немачки филозоф, математичар, физичар и дипломата. (прем. 1716)[1]
- 1804 — Жорж Санд, француска књижевница. (прем. 1876)
- 1872 — Луј Блерио, француски инжењер и пилот. (прем. 1936)[2]
- 1899 — Чарлс Лотон, енглески глумац. (прем. 1962)
- 1902 — Вилијам Вајлер, амерички редитељ, продуцент и сценариста. (прем. 1981)
- 1916 — Оливија де Хевиленд, британско-америчка глумица. (прем. 2020)[3]
- 1931 — Лесли Карон, француска глумица.
- 1934 — Сидни Полак, амерички редитељ, продуцент и глумац. (прем. 2008)
- 1935 — Оливер Млакар, хрватски ТВ водитељ.
- 1939 — Карен Блек, америчка глумица, сценаристкиња и музичарка. (прем. 2013)
- 1942 — Женевјев Бижо, канадска глумица.
- 1945 — Деби Хари, америчка музичарка, модел и глумица.
- 1946 — Слободан Сантрач, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2016)
- 1952 — Ден Акројд, канадски глумац, комичар, продуцент, сценариста и музичар.
- 1953 — Јадранка Косор, хрватска политичарка, новинарка, премијерка Хрватске (2009—2011).
- 1955 — Владимир Петровић Пижон, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1961 — Дајана, принцеза од Велса, прва супруга Чарлса, принца од Велса, најстаријег сина и наследника краљице Елизабете II. (прем. 1997)[4]
- 1961 — Карл Луис, амерички атлетичар.[5]
- 1962 — Андре Брауер, амерички глумац.
- 1967 — Памела Андерсон, канадско-америчка глумица и модел.
- 1968 — Жорди Мола, шпански глумац.
- 1970 — Тајчи, хрватска музичарка.
- 1971 — Миси Елиот, америчка музичарка, музичка продуценткиња и плесачица.
- 1971 — Џулијана Николсон, америчка глумица.
- 1971 — Мелиса Питерман, америчка глумица.
- 1975 — Суфјан Стивенс, амерички музичар.
- 1976 — Патрик Клајверт, холандски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1976 — Руд ван Нистелрој, холандски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1976 — Горан Николић, црногорски кошаркаш.
- 1977 — Веселин Петровић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.
- 1977 — Лив Тајлер, америчка глумица и модел.
- 1982 — Хилари Бартон, америчка глумица.
- 1985 — Тејлор Рочести, америчко-црногорски кошаркаш.
- 1985 — Леа Седу, француска глумица.
- 1985 — Млађен Шљиванчанин, српски кошаркаш.
- 1989 — Данијел Рикардо, аустралијски аутомобилиста.
- 1990 — Вујадин Савић, српски фудбалер.
- 1992 — Мија Малкова, америчка порнографска глумица.
Смрти уреди
- 1839 — Махмуд II, османски султан. (рођ. 1789)
- 1853 — Бранко Радичевић, велики српски песник. (рођ. 1824)
- 1860 — Чарлс Гудјир, амерички индустријалац. (рођ. 1800)
- 1876 — Михаил Бакуњин, руски револуционар анархист. (рођ. 1814)
- 1881 — Рудолф Херман Лоце, немачки филозоф. (рођ. 1817).
- 1896 — Херијет Бичер Стоу, америчка књижевница. (рођ. 1811)
- 1928 — Вјекослав Клаић, хрватски историчар и писац. (рођ. 1848)
- 1957 — Драго Герваис, хрватски књижевник. (рођ. 1904)
- 1971 — Вилијам Лоренс Браг, британски физичар и рендгенски кристалограф. (рођ. 1890)
- 1974 — Хуан Доминго Перон, аргентински генерал и политичар. (рођ. 1895)
- 1996 — Стив Тешич, амерички писац, драматург и сценариста, добитник Оскара за оригинални сценарио 1979. године (рођ. 1942)
- 1999 — Џошуа Нкомо, јужнородезијски политичар. (рођ. 1917)
- 2001 — Николај Генадијевич Басов, совјетски физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1922)
- 2008 — Дејан Медаковић, академик, бивши председник САНУ (1999—2003) (рођ. 1922)
Празници и дани сећања уреди
Види још уреди
- ^ Strickland, Lloyd (2006). The Shorter Leibniz Texts : a Collection of New Translations
. New York: Continuum. стр. 1. ISBN 978-1-4411-9994-2.
- ^ Elliot, B.A. (2000). Blériot: Herald of an Age. Stroud: Tempus. стр. 11. ISBN 978-0-7524-1739-4.
- ^ Thomas, Tony (1983). The Films of Olivia de Havilland. New York: Citadel Press. стр. 20. ISBN 978-0-8065-0988-4.
- ^ „Diana, princess of Wales | Biography, Marriage, Children, & Death”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 26. 6. 2020.
- ^ „Carl Lewis | Biography, Olympic Medals, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 26. 6. 2020.
