Бурунди

држава у источној Африци

Бурунди (кирун. Uburundi; франц. Burundi), званично Република Бурунди (кирун. Republika y'Uburundi; франц. République du Burundi), је држава у источној Африци[2] у региону великих језера. Граничи се са Демократском Републиком Конго на западу, Руандом на северу и Танзанијом на истоку и југу.

Република Бурунди
Republika y'Uburundi  (кирунди)
République du Burundi  (француски)
Крилатица: Јединство, рад, напредак
(кирун. Ubumwe, Ibikorwa, Amajambere)
(франц. Unité, Travail, Progrès)
Химна: Наш Бурунди
(кирун. Burundi bwacu)
(франц. Burundi aimé)
Положај Бурундија
Главни град Буџумбура
Службени језик француски, кирунди
Владавина
 — Председник Пјер Нкурунзиза
Историја
Независност Од Белгије
1. јула 1962.
Географија
Површина
 — укупно 27.830 km2(142)
 — вода (%) 7,8
Становништво
 — 2013.[1] 9.420.248(92)
 — густина 338,49 ст./km2
Економија
Валута Бурундски франак
 — стоти део валуте ‍100 центи‍
Остале информације
Временска зона UTC +2
Интернет домен ‍.bi‍
Позивни број +257

Садржај

ГеографијаУреди

ПоложајУреди

Државе са којима се Бурунди граничи су: Демократска Република Конго, Руанда и Танзанија. Површина државе износи 27.834,0 km².

Геологија и рељефУреди

ВодеУреди

Флора и фаунаУреди

КлимаУреди

ИсторијаУреди

Бурунди је постојао као независно краљевство од XVI века. Током следећих векова земља се ширила, највећи раст је достигла током владавине Нтаре Ругама од 1796. до 1850. када је краљевсто удвостручило своју територију.

Бурунди је 1899. постао део Немачке источне Африке. 1916. белгијске трупе освајају област током Првог светског рата. 1923. Лига народа даје Белгији мандат над територијом Руанда−Урунди, која се сатоји од дањашње Руанде и Бурундија. После 1948. Белгија дозвољава стварање политичких партија. Створене су две партије: Унија за Национални Прогрес (УПРОНА) и Хришћанско Демократска Партија (ПДЦ).

Бурунди је постао потпуно независан 1. јула 1962. Тутси краљ Мвамбутса IV је успоставио уставну монархију са једнаким бројем Хутуа и Тутсија. 1966. краља Мвамбутса је слонио са трона његов син, принц Нтаре, кога је уклонио исте године његов премијер капетан Мишел Микомберо. Он је укинуо монархију и прогласио републику.

СтановништвоУреди

Око 85% становништва припада Хуту народу, већину осталог становништва чине Тутси, са малим делом Тва (Пигмеји) и неколико хиљада Европљана и Азијата. Густина насељености је 315 становника по квадратном километру, што је друга највећа у подсахарској Африци после Руанде. Тва су први становници области, а Хуту и Тутси су стигли у четрнаестом и петнаестом веку.

Најзаступљенија религија је католицизам 62%, локална веровања 23%, протестанти 5%, муслимани 10%. Међутим, англиканска црква Бурундија тврди да су 10% становништва њени чланови, а скорашњи извештаји показују да хришћани чине 90% становништва, а већину осталог чине муслимани.

Званични језици су Кирунди и Француски, док се Свахили говори дуж источне границе.

Административна поделаУреди


ПривредаУреди

Бурунди је једна од најсиромашнијих земаља, његов БДП по глави је 739 долара (2003). 68% становништва живи испод линије сиромаштва. Пољопривреда је најзначајнија индустрија Бурундија она представља 58% БДП (1999) и од ње зависи 90% становништва. Најзначајнији производ пољопривреде је кафа која представља 78% извоза. Други значајни пољопривредни производи су памук, чај и банане чији је Бурунди један од десет највећих светских произвођача. Индустрија чини 18% БДП, а услуге 32%. Бурунди у великој мери зависи од стране помоћи која је 2000. била 92.7 милиона долара.

ПолитикаУреди

Ова Афричка држава је као друга после Суринама, средином фебруара 2018.повукла одлуку о признању Републике Косово.[3]

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди

ЛитератураУреди

Лексикон држава света / [уредник Радивоје Микић ; географске карте Миладин Анђелић, Петар Куртовић, Јово Куртовић

Београд : Политика : Народна књига, 2006 (Београд : Алфа)

ISBN 978-86-331-2757-8 (НК) 987-86-331-2757-6 !