Бурунди

држава у источној Африци

Бурунди (кирун. Uburundi; франц. Burundi), званично Република Бурунди (кирун. Republika y'Uburundi; франц. République du Burundi)[10] држава је у источној Африци[11][12] у региону великих језера. Граничи се са Демократском Републиком Конго на западу, Руандом на северу и Танзанијом на истоку и југу. Главни град је Гитега, док је град Буџумбура то била до промене у фебруару 2019.[13] Југозападна граница је на језеру Тангањика.

Република Бурунди
Republika y'Uburundi  (кирунди)
République du Burundi  (француски)
Крилатица: Јединство, рад, напредак
(кирун. Ubumwe, Ibikorwa, Amajambere)
(франц. Unité, Travail, Progrès)
Химна: Наш Бурунди
(кирун. Burundi bwacu)
(франц. Burundi aimé)
Положај Бурундија
Главни градГитега
Службени језиккирунди (национални и званични),
француски (званични),
енглески (званични)[1][2][3][4]
Владавина
 — ПредседникЕварист Ндајишимије
 — ПремијерАлен-Гијом Бунјони
 — ПотпредседникПроспер Базомбанза
Законодавна властПремијер Бурундија
Историја
НезависностОд Белгије
1. јула 1962.
Географија
Површина
 — укупно27.830[5] km2(142)
 — вода (%)7,8[6]
Становништво
 — 2013.[7]9.420.248(92)
 — густина206,1 ст./km2
Економија
ВалутаБурундски франак[8][9]
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC +2
Интернет домен‍.bi‍
Позивни број+257

Народи Тва, Хуту и Тутси су живели у Бурундију током задњих 500 година. Током више од 200 од тих година, Бурунди је био независно краљевство, до почетка 20. века, кад је Немачка колонизовала овај регион.[14] Након Првог светског рата и немачког пораза, ова територија је уступљена Белгији. Немци и Белгијанци су владала Бурундијем и Руандом као европском колонијом познатом као Руанда-Урунди. Упркос честим заблудама, Бурунди и Руанда никада нису били под заједничком управом све до времена европске колонизације.

Бурунди је стекао независност 1962. године и иницијално је имао монархију, али је низ атентата, државних удара и општа клима регионалне нестабилности кулминирала у успостављању републике и једнопартијске државе 1966. године. Налети етничког чишћења и ултиматно два грађанска рата и геноциди током 1970-их и поново током 1990-их оставили су земљу неразвијеном и њено становништво једним од најсиромашнијих на свету.[15] Председници Руанде и Бурундија, оба Хуту, заједно су преминули кад је њихов авион оборен у априлу 1994. Године 2015. је дошло до политичких сукоба великих размера кад је председник Пјер Нкурунзиза одлучио да се кандидује за трећи мандат, покушај пуча није успео, а парламентарне и председничке изборе земље су широко критиковали чланови међународне заједнице.

Политички систем суверене државе Бурунди је председничка репрезентативна демократска република базирана на вишепартијској држави. Председник Бурундија је шеф државе и шеф владе. Тренутно постоји 21 регистрована партија у Бурундију.[16] Дана 13. марта 1992, лидер Тутси удара Пјер Бујоја успоставио је устав,[17] који је омогућио вишестраначки политички процес и који је одражавао вишестраначку конкуренцију.[18] Шест година касније, 6. јуна 1998, устав је измењен, повећан је број места у Националној скупштини и уведена су два потпредседника. Због Арушких споразума, Бурунди је успоставио прелазну владу 2000. године.[19] У октобру 2016, Бурунди је обавестио УН да намерава да се повуче из Међународног кривичног суда.[20]

Географија уреди

Бурунди је једна од најмањих држава у Африци. Она нема излаз на море, налази се на обали језера Тангањика, на западном продужетку Велике раседне долине. Највиши врх државе је планина Хеха (2685 m), главни град је Гитега. Клима у Бурундију је екваторијална. Кроз земљу протиче река Нил. Бурунди има два национална парка: Национални парк Кибира на северозападу земље и Национални парк Рурубу на североистоку уз реку Рувубу.

Положај уреди

Државе са којима се Бурунди граничи су: Демократска Република Конго, Руанда и Танзанија. Површина државе износи 27.834,0 км².

Геологија и рељеф уреди

Воде уреди

Флора и фауна уреди

Историја уреди

Бурунди је постојао као независно краљевство од XVI века. Током следећих векова земља се ширила, највећи раст је достигла током владавине Нтаре Ругама од 1796. до 1850. када је краљевство удвостручило своју територију.

Бурунди је 1899. постао део Немачке источне Африке. 1916. белгијске трупе освајају област током Првог светског рата. 1923. Лига народа даје Белгији мандат над територијом Руанда−Урунди, која се сатоји од дањашње Руанде и Бурундија. После 1948. Белгија дозвољава стварање политичких партија. Створене су две партије: Унија за Национални Прогрес (УПРОНА) и Хришћанско Демократска Партија (ПДЦ).

Бурунди је постао потпуно независан 1. јула 1962. Тутси краљ Мвамбутса IV је успоставио уставну монархију са једнаким бројем Хутуа и Тутсија. 1966. краља Мвамбутса је склонио са трона његов син, принц Нтаре, кога је уклонио исте године његов премијер капетан Мишел Микомберо. Он је укинуо монархију и прогласио републику.[21]

Становништво уреди

Око 85% становништва припада Хуту народу, већину осталог становништва чине Тутси, са малим делом Тва (Пигмеји) и неколико хиљада Европљана и Азијата. Густина насељености је 315 становника по квадратном километру, што је друга највећа у подсахарској Африци после Руанде. Тва су први становници области, а Хуту и Тутси су стигли у четрнаестом и петнаестом веку.[21][22]

Најзаступљенија религија је католицизам 62%, локална веровања 23%, протестанти 5%, муслимани 10%. Међутим, англиканска црква Бурундија тврди да су 10% становништва њени чланови, а скорашњи извештаји показују да хришћани чине 90% становништва, а већину осталог чине муслимани.[21]

Званични језици су кирунди и француски, док се свахили говори дуж источне границе.

Демографија уреди

Од октобра 2021. године, Уједињене нације су процениле да Бурунди има 12.346.893 становника, у поређењу са само 2.456.000 становника 1950. године.[23] Стопа раста становништва је 2,5 одсто годишње, што је више него дупло од просечног глобалног раста. Бурунди има десету највишу стопу фертилитета у свету, одмах иза Сомалије почев од 2021. године.[24]

Бурунди је и даље претежно рурално друштво, са само 13% становништва које живи у урбаним подручјима у 2013. години. Густина насељености од око 315 људи по квадратном километру (753 по квадратној миљи) је друга највећа у Подсахарској Африци. Отприлике 85% становништва је етничког порекла Хуту (централноафричка банту етничка група), 15% су Тутси (формирају подгрупу Банјарванда и Барунди народа, који првенствено обитавају у Руанди, али исто тако са знатним популацијама у Уганди, Демикратској Републици Конго и Танзанији.[25] Они говоре рванда-рунди, групу банту језика) и мање од 1% су староседеоци Тва (пигмејски народ, најстарији регистровани становници регије Великих језера у централној Африци).[26]

Службени језици Бурундија су кирунди, француски и енглески, а енглески је постао додатни службени језик 2014. године. Целокупно становништво говори кирунди, а нешто мање од 10% говори француски.[27]

Административна подела уреди

Брунди је административно подељена на 18 покрајина, 119 општина и 2638 брда.

Покрајине и општине у Бурундију створене су на Божић 1959. године белгијским колонијалним декретом. Они су заменили раније постојећи систем поглавица.

Године 2000, провинција која обухвата Буџумбуру подељена је на две провинције, Буџумбура Рурал и Буџумбура Маирије. Најновија провинција, Румонге, створена је 26. марта 2015. од делова Буџумбура Рурал и Бурури.[28]


У јулу 2022, влада Буџумбура је најавила потпуну ревизију територијалних подела земље. Предложена промена би смањила број покрајина са 18 на 5, а број општина са 119 на 42. За промену је потребно одобрење парламента Буџумбура да би ступила на снагу.[29]

Покрајине уреди

Број Покрајина Административни
центар
Површина
(км²)[30]
Становништво
(попис из 2008. године)[31]
Густина
(стан./км²)
Положај
1. Бубанза Бубанза 1.089,04 338.023 310,38  
2. Буџумбура-Мери Буџумбура 86,52 497.166 5.746,25  
3. Буџумбура-Рурал Исале 1.059,84 464.818 438,57  
4. Бурури Бурури 1.644,68 313.102 190,37  
5. Гитега Гитега 1.978,96 725.223 366,46  
6. Карузи Карузи 1.457,40 436.443 299,46  
7. Кајанза Кајанза 1.233,24 585.412 474,69  
8. Кирундо Кирундо 1.703,34 628.256 368,83  
9. Макамба Макамба 1.959,60 430.899 219,89  
10. Мваро Мваро 839,60 273.143 325,32  
11. Мујинга Мујинга 1.836,26 632.409 344,40  
12. Мурамвја Мурамвја 695,52 292.589 420,67  
13. Нгози Нгози 1.473,86 660.717 448,29  
14. Рујиги Рујиги 2.338,88 400.530 171,24  
15. Румонге Румонге 1.079,72 352.026 326,03  
16. Рутана Рутана 1.959,45 333.510 170,20  
17. Чанкузо Чанкузо 1.964,54 228.873 116,50  
18. Чибитоке Чибитоке 1.635,53 460.435 281,52  
Укупно: 26.035,98[а] 8.053.574[31] 309,32

Религија уреди

Религија у Буринди
Религија Популација Проценат
Католици 7519840 62,05 %[33]
Протестанти 2620127 21,62 %[34]
Не изјашњава се 747742 6,17 %
Муслимани 305398 2,52 %[35]
Адвентизми 282372 2,33 %[36]
Јеховини Сведоци 38781 0,32 %[37]
Друге религије 397503 3,28 %
Укупно 12119000 100,00 %

Привреда уреди

Бурунди је једна од најсиромашнијих земаља, његов БДП по глави је 739 долара (2003). 68% становништва живи испод линије сиромаштва. Пољопривреда је најзначајнија индустрија Бурундија она представља 58% БДП (1999) и од ње зависи 90% становништва. Најзначајнији производ пољопривреде је кафа која представља 78% извоза. Други значајни пољопривредни производи су памук, чај и банане чији је Бурунди један од десет највећих светских произвођача. Индустрија чини 18% БДП, а услуге 32%. Бурунди у великој мери зависи од стране помоћи која је 2000. била 92,7 милиона долара. Бурунди има залихе никла, урана, кобалта, бакра, платине и ванадијума.

Референце уреди

  1. ^ „What Languages Are Spoken In Burundi?”. Архивирано из оригинала 13. 3. 2018. г. Приступљено 12. 3. 2018. 
  2. ^ „English is now official language of Burundi”. Архивирано из оригинала 14. 2. 2018. г. Приступљено 12. 3. 2018. 
  3. ^ Consulting, Jibril TOUZI, Great Lakes. „Analyse et adoption du projet de loi portant Statut des Langues au Burundi - Assemblée Nationale du Burundi”. www.assemblee.bi. Архивирано из оригинала 13. 3. 2018. г. Приступљено 12. 3. 2018. 
  4. ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 08. 2017. г. Приступљено 12. 3. 2018. 
  5. ^ „Quelques données pour le Burundi” (на језику: француски). ISTEEBU. Архивирано из оригинала 28. 07. 2017. г. Приступљено 17. 12. 2015. 
  6. ^ Annuaire statistique du Burundi (PDF) (Извештај) (на језику: француски). ISTEEBU. јул 2015. стр. 105. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 06. 2016. г. Приступљено 17. 12. 2015. 
  7. ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јул 2017)
  8. ^ „Burundi”. International Monetary Fund. Приступљено 13. 1. 2015. 
  9. ^ „Gini Index, World Bank Estimate”. World Development Indicators. The World Bank. Архивирано из оригинала 26. 6. 2015. г. Приступљено 13. 1. 2015. 
  10. ^ Decret N 100/183 Архивирано 2013-05-01 на сајту Wayback Machine. justice.gov.bi. 25 June 2012
  11. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 09. 04. 2014. 
  12. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 194. ISBN 86-331-2075-5. 
  13. ^ „Loi n°1/04 du 04 février 2019 portant Fixation de la Capitale Politique et de la Capitale Economique du Burundi”. Приступљено 24. 2. 2019. 
  14. ^ Helmut Strizek, "Geschenkte Kolonien: Ruanda und Burundi unter deutscher Herrschaft", Berlin: Ch. Links Verlag, 2006
  15. ^ Eggers, p. xlix.
  16. ^ Background Note: Burundi Архивирано 2018-01-26 на сајту Wayback Machine. United States Department of State. February 2008. Приступљено 28 June 2008.
  17. ^ „Burundi”. Архивирано из оригинала 17. 6. 2009. г. Приступљено 27. 7. 2008. . International Center for Transitional Justice. Приступљено 27 July 2008.
  18. ^ „Burundi – Politics”. Архивирано из оригинала 5. 1. 2009. г. Приступљено 21. 7. 2008. . From "The Financial Times World Desk Reference". Dorling Kindersley. 2004. Prentice Hall. Приступљено 30 June 2008.
  19. ^ „Republic of Burundi: Public Administration Country Profile” (PDF). United Nations' Division for Public Administration and Development Management (DPADM): 5—7. јул 2004. Архивирано (PDF) из оригинала 1. 10. 2008. г. Приступљено 20. 9. 2008. 
  20. ^ „Burundi Officially Informs UN of Intent to Leave ICC”. Архивирано из оригинала 25. 11. 2016. г. 
  21. ^ а б в Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Бурунди повукао признање Косова”. Приступљено 3. 7. 2018. 
  22. ^ „The World Factbook – Burundi”. Central Intelligence Agency. 7. 8. 2018. Архивирано из оригинала 28. 1. 2018. г. Приступљено 13. 8. 2018. 
  23. ^ „BURUNDI EN BREF”. archive.wikiwix.com. Архивирано из оригинала 28. 11. 2015. г. Приступљено 19. 2. 2023. 
  24. ^ „Codes et lois du Burundi” (PDF). Ministère de la Justice. Приступљено 19. 2. 2023. 
  25. ^ Gourevitch, Philip (2000). We Wish To Inform You That Tomorrow We Will Be Killed With Our Families (Reprint изд.). London; New York, N.Y.: Picador. стр. 52. ISBN 978-0-330-37120-9. 
  26. ^ „convert” (PDF). archive.wikiwix.com. 
  27. ^ „Support to the 2nd edition of the codes and laws of Burundi”. Open.Enabel (на језику: енглески). Приступљено 19. 2. 2023. 
  28. ^ bdiagnews (2022-07-14). „Burundi : Proposition - 5 provinces au lieu de 18 et 42 communes au lieu de 119”. Nouvelles du Burundi - Africa Generation News (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-29. 
  29. ^ Nkurunziza, Pierre (26. 3. 2015). „LOI No 1/10 DU 26 MARS 2015 PORTANT CREATION DE LA PROVINCE DU RUMONGE ET DELIMITATION DES PROVINCES DE BUJUMBURA, BURURI ET RUMONGE” (PDF). Presidential Cabinet, Republic of Burundi. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 10. 2016. г. Приступљено 14. 7. 2015. 
  30. ^ а б „Бурунди: аднинистративне јединице, допуњено на сајту Геохајв”. www.geohive.com. Архивирано из оригинала 14. 07. 2015. г. Приступљено 13. 7. 2015.  (језик: енглески)
  31. ^ а б Лаув, Гвилим. „Покрајине Бурундија на сајту Statoids”. www.statoids.com. Приступљено 13. 7. 2015.  (језик: енглески)
  32. ^ Quelques données pour le Burundi на сајту ISTEEBU”. www.isteebu.bi. Архивирано из оригинала 28. 07. 2017. г. Приступљено 17. 12. 2015.  (језик: француски)
  33. ^ „Le pouvoir s'en prend à l'Eglise catholique au Burundi”. BBC News Afrique (на језику: француски). Приступљено 19. 2. 2023. 
  34. ^ „BURUNDI”. www.axl.cefan.ulaval.ca. Приступљено 19. 2. 2023. 
  35. ^ „Religious”. Приступљено 19. 2. 2023. 
  36. ^ „L’administration provinciale félicite les adeptes de l’Eglise adventiste du 7ème jour pour leurs contributions au développement – ABP – Agence Burundaise de Presse” (на језику: француски). Приступљено 19. 2. 2023. 
  37. ^ „Les religions au Burundi”. Evaneos (на језику: француски). Приступљено 19. 2. 2023. 

Литература уреди

  • Eggers, Ellen K. (2006). Historical Dictionary of Burundi (3rd изд.). Lanham, Maryland: Scarecrow Press, Incorporated. ISBN 978-0-8108-5302-7. 
  • Lemarchand, Rene (1996). Burundi: Ethnic Conflict and Genocide. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56623-0. 
  • Abdallah, Ahmedou Ould Burundi on the Brink, 1993–95: A UN Special Envoy Reflects on Preventive Diplomacy
  • Allen, J. A.; et al. (2003). Africa South of the Sahara 2004: South of the Sahara. New York, New York: Taylor and Francis Group. ISBN 978-1-85743-183-4. 
  • Bentley, Kristina and Southall, Roger An African Peace Process: Mandela, South Africa, and Burundi
  • Chrétien, Jean-Pierre The Great Lakes of Africa: Two Thousand Years of History
  • Daley, Patricia Gender and Genocide in Burundi: The Search for Spaces of Peace in the Great Lakes Region
  • Gates, Henry Lewis; Appiah, Anthony (1999). Africana: The Encyclopedia of the African and African American Experience. New York, New York: Basic Civitas Books. ISBN 978-0-465-00071-5. 
  • Ewusi, Kale and Akwanga, Ebenezer Burundi's Negative Peace: The Shadow of a Broken Continent in the Era of Nepad
  • Jennings, Christian Across the Red River: Rwanda, Burundi and the Heart of Darkness
  • Kidder, Tracy, Strength in What Remains (A biography of a Burundian immigrant to the US)
  • Krueger, Robert; Krueger, Kathleen Tobin (2007). From Bloodshed to Hope in Burundi: Our Embassy Years during Genocide. Austin, Texas: University of Texas Press. ISBN 978-0-292-71486-1. 
  • Melady, Thomas Patrick Burundi: The Tragic Years
  • Nivonzima, David and Fendell, Len Unlocking Horns: Forgiveness and Reconciliation in Burundi
  • Uvin, Peter Life After Violence: A People's Story of Burundi
  • Watt, Nigel Burundi: The Biography of a Small African Country
  • Weinstein, Warren (2006). Historical Dictionary of Burundi. Metuchen, New Jersey: Scarecrow Press, Incorporated. стр. 1. ISBN 978-0-8108-0962-8. st. edition.

Спољашње везе уреди


Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „lower-alpha“, али нема одговарајуће ознаке <references group="lower-alpha"/>