2023
година
2023. је проста година, која је почела у недељу. 2023. је двадесет и трећа година 3. миленијума, двадесет и трећа година 21. века и четврта година 2020-их.
| Миленијум: | 3. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: |
ДогађајиУреди
ЈануарУреди
- 1. јануар — Хрватска је постала 20. члан Еврозоне и 27. члан Шенгенске зоне.
- Нови бразилски председник Лула да Силва ступио је на дужност.
- У нападу украјинских снага на град Макејевку погинуло 89 руских војника.
- Нови бразилски председник Лула да Силва ступио је на дужност.
- 2. јануар — Нови бразилски председник Лула да Силва суспендовао је приватизацију великих државних компанија коју је најавио његов претходник Жаир Болсонаро.
- 4. јануар — Председник Србије Александар Вучић објавио је нових девет земаља које су повукле признање назависности Косова међу којима су Сомалија, Буркина Фасо, Габон, Есватини, Либија, Гвинеја, Света Луција, Малдиви у Антигва и Барбуда.
- 5. јануар — Кијевско-печерска лавра одузета украјинској канонској цркви под управом Московске патријаршије.
- 6. јануар — Стефан Стојановић (11) и Милош Стојановић (21) рањени су у Готовуши код Штрпца када је на њих, без икаквог повода, из возила у покрету пуцао локални локални Албанац.
- 8. јануар — Присталице бившег председника Бразила Жаира Болсонара пробиле су безбедносну блокаду и упале у Национални конгрес, зграду Председништва и Врховни суд у знак протеста против изборне победе Луле да Силве који је положио заклетву прошле недеље.
- Тридесет осам људи је погинуло, а осамдесет седам је повређено у судару два аутобуса у централном делу Сенегала.
- 12. јануар — Најмање шест особа је погинуло у олујама и торнаду који су јуче погодили централне делове америчке државе Алабама.
- 13. јануар — Први брод на свету са хиперсоничним оружјем, руска фрегата Адмирал Горшков, прошао је Ламанш и ушао у Атлантик.
- 14. јануар — Током масивних ракетних напада руске војске на град Дњепропетровск погинула је 41 особа, а 73 повређено.
- 16. јануар — Руске снаге су после вишемесечних жестоких борби преузеле пуну контролу над градом Соледаром и тако остварили прву значајнију победу после шест месеци позиционих борби.
- Украјинске оружане снаге су започеле повлачење из стратешки важног града Бахмута због великих губитака и претње од опкоњавања.
- Најмање две особе су погинуле, а 12 се води као нестало у великој експлозији у хемијској фабрици на североистоку Кине.
- Немачка министарка одбране Кристин Ламбрехт поднела је оставку канцелару Олафу Шолцу и затражила да је разреши дужности.
- Министар спољних послова Републике Того Робер Дисе изјавио је да је шефу српске дипломатије Ивици Дачићу рекао да га уверава да је његова држава дефинитивно повукла признање Косова.
- Председница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић расписала је председничке изборе за 19. март.
- Министар спољних послова Републике Того Робер Дисе изјавио је да је шефу српске дипломатије Ивици Дачићу рекао да га уверава да је његова држава дефинитивно повукла признање Косова.
- Немачка министарка одбране Кристин Ламбрехт поднела је оставку канцелару Олафу Шолцу и затражила да је разреши дужности.
- Најмање две особе су погинуле, а 12 се води као нестало у великој експлозији у хемијској фабрици на североистоку Кине.
- Украјинске оружане снаге су започеле повлачење из стратешки важног града Бахмута због великих губитака и претње од опкоњавања.
- 17. јануар — Председник Вијетнама Нгујен Суен Фук поднео је оставку.
- Саветник украјинског председника Алексеј Арестович поднео је оставку након његових коментара да је украјинска противваздушна одбрана оборила руски пројектил од чије је експлозије погинула 41 особа у Дњепропетровску.
- 18. јануар — Министар унутрашњих послова Украјине Денис Монастирски, његов заменик Јевген Јењин и државни секретар Јуриј Лубкович, погинули су приликом пада хеликоптера од чијег пада је погинуло осамнаест особа и троје деце у граду Бровари.
- 19. јануар — Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седници одлуку о укидању кризног штаба за сузбијање вируса корона.
- Обилне падавине погодиле су већи део југозападне Србије, Косово и Метохију и Црну Гору, а две особе су изгубиле живот у Новом Пазару када су се утопиле у набујалој реци Травници.
- Оружане снаге Руске Федерације су започеле офанзиву у правцу Запорошке области после више месеци мировања.
- Обилне падавине погодиле су већи део југозападне Србије, Косово и Метохију и Црну Гору, а две особе су изгубиле живот у Новом Пазару када су се утопиле у набујалој реци Травници.
- 24. јануар — Немачка, Пољска, САД и УК су донелае одлуку о испоруци тенкова Украјини марке Леопард 1, Леопард 2, М1 Абрамс, Чаленџер 1 и Чаленџер 2.
- 26. јануар — Председник САД Џо Бајден је изјавио да је наводно Трећи светски рат „почео”.
- 27. јануар — Три особе су погинуле, једна нестала у поплавама на Новом Зеланду.
- Поплаве су изазване обилним кишама које су погодиле западни део Грчке.
- 28. јануар — Украјинске снаге су извеле циљани напад „хајмарсима“ на локалну болницу у Новоајдару на територији ЛНР и том приликом погинуло је 14, а рањено je 24 пацијената и особља болнице.
- Израелски дронови, највероватније „камиказе”, напали су фабрику одбрамбене индустрије у Исфахану и у другим градовима. Министарство одбране поручује да је напад осујећен.
- Два индијска војна авиона срушила су се у близини града Гвалиор у индијској савезној држави Мађа Прадеш, а један пилот је погинуо.
- Израелски дронови, највероватније „камиказе”, напали су фабрику одбрамбене индустрије у Исфахану и у другим градовима. Министарство одбране поручује да је напад осујећен.
- 29. јануар — Израелски дронови поново су напали фабрику беспилотних летелица и пројектила у Исфахану. Нови ваздушни напад на „шверцерску” руту којом Иранци превозе оружје Хезболаху.
ФебруарУреди
- 6. фебруар — Више од 52.000 особа страдало је у земљотресу јачине 7,9 јединица Рихтерове скале који је погодио делове Турске и Сирије.
- 7. фебруар — У руском граду Јефремов у Тулској области срушила се петоспратница, највероватније због експлозије гаса.
- 10. фебруар — САД укинуле санкције Сирији на 180 дана.
- Молдавска влада на челу са премијером поднела оставку.
- 12. фебруар — Реал Мадрид је освојио титулу клупског шампиона света, пошто је у финалном мечу у Рабату савладао Ал Хилал са 5 : 3.
- Никос Христодулидис изабран је за председника Кипра пошто је у другом кругу избора освојио 51,92 одсто гласова.
- 14. фебруар — Земљотрес магнитуде 5,7 степени Рихтерове скале погодио је Румунију, а потрес се осетио и широм Србије: у Београду, Нишу, Новом Саду, Јагодини, Крагујевцу, Пожаревцу и Неготину.
- 15. фебруар — Премијерка Шкотске Никола Стерџон поднела оставку.
- 16. фебруар — Земљотрес јачине 5,2 степена догодио се поново у турској провинцији Хатај што је проузроковало да се сруши неколико зграда, које су оштећене у разорном земљотресу 6. фебруара.
- 18. фебруар — Севернокорејске трупе тестирале интерконтиненталну ракету Хвасон-15 – Јонхап балистички пројектил је прелетео 989 км на максималној висини од 5.768 км.
- 20. фебруар — Снажан земљотрес јачине 6,3 степена по Рихтеровој скали погодио је поново турско-сиријску границу.
- У олуји на Новом Зеланду погинуло 11 људи, штета већа од 8 милијарди долара.
- 21. фебруар — Председник Руске Федерације Владимир Путин објавио је на великој конференцији за медије да Русија обуставља учешће у споразуму СТАРТ.
- 22. фебруар — Председник Руске Федерације Владимир Путин опозвао декрет који је подржавао суверенитет Молдавије.
- У Белорусији је уведена смртна казна за функционере за издају.
- Снажан земљотрес јачине 7,2 јединица Рихтера погодио је Таџикистан.
- У Белорусији је уведена смртна казна за функционере за издају.
- 25. фебруар — Европска унија усвојила је 10. пакет санкција против Русије који укључује нова ограничења за увоз и извоз и забрану рада руских медија.
- 26. фебруар — Најмање 67 избеглица су страдали у бродолому крај обале Калабрије.
- 27. фебруар — Земљотрес магнитуде 5,6 погодио је провинцију Малатија на истоку Турске.
- Уједињено Краљевство и Европска унија постигле су нови споразум око измена услова Протокола о Северној Ирској.
- 28. фебруара — У судару два воза у Грчкој погинуло је 57 људи, док је 85 повређено.
МартУреди
- 1. март — Фински парламент одобрио нацрт закона о ступању у НАТО.
- 2. март — Током напада украјинских диверзаната у Брјанској области погинуло двоје цивила.
- 3. март — У експлозији бомбе у Основном суду у Подгорици једна особа погинула, а петоро повређено.
- 7. март — Два школска авиона италијанског ваздухопловства сударила су се у близини Рима, оба пилота су погинула.
- 9. март — Оружане снаге Руске Федерације извршиле су масиван напад на територију Украјине у знак одмазде због диверзантских напада у Брјанској области.
- У пуцњави која се догодила у Хамбургу испред центра организације „Јеховини сведоци“ погинуло је најмање шест особа.
- 10. март — Си Ђинпинг је постао прва особа у историји Кине која је изабрана за трећи мандат на месту председника земље.
- Споразумом у Пекингу Саудијска Арабија и Иран су после више деценија обновили дипломатске односе најавом отварања амбасада.
- 11. март — Вулкан Мерапи у Индонезији активирао се око подне по локалном времену и избацио у атмосферу облак врелог дима и пепела од приближно седам километара, који је прекрио оближња села.
- 12. март — "Сигнатуре банка" и "Банка Силицијумске долине" су доживеле банкрот.
- 13. март — Америчка публикација ТИД известила је да је тајни бункер Оперативне команде САД/НАТО у Украјини уништен високопрецизним ударима 9. марта, а да је у гранатирању погинуло неколико десетина високих америчких официра, укључујући неколико пуковника.
- 15. март — Обилна киша изазвала је поплаве у две турске провинције погођене земљотресом Шаниурфа и Адијаман у којима је погинуло 12 особа.
- 17. март — Претпретресно веће Међународног кривичног суда у Хагу, чију надлежност Русија не признаје, издало је „налоге за хапшење” председника Русије Владимира Путина и дечјег омбудсмана Марије Лавов-Белове.
- 18. март — Најмање 13 особа је погинуло, а 126 повређено у снажном земљотресу који је у суботу погодио Еквадор. Уништено је 50 кућа.
СмртиУреди
ЈануарУреди
- 3. јануар — Руслан Хасбулатов, руски економиста и политичар (*1942)
- 4. јануар:
- Зоран Калезић, српски певач народне музике (*1950)
- Рози Митермајер, немачка алпска скијашица (*1950)
- 6. јануар — Ђанлука Вијали, италијански фудбалер и фудбалски тренер (*1964)
- 7. јануар:
- Ивка Дабетић, југословенска и хрватска филмска и позоришна глумица (*1936)
- Зинаид Мемишевић, југословенски и српски филмски и позоришни глумац (*1950)
- 8. јануар:
- Роберто Динамите, бразилски фудбалер и политичар (*1954)
- Борислав Девић, српски атлетичар и маратонац (*1963)
- 9. јануар:
- Чарлс Симић, српско-амерички песник, есејиста и преводилац (*1938)
- Карл Александер Милер, швајцарски физичар и нобеловац (*1927)
- 10. јануар:
- 11. јануар — Татјана Патиц, немачка манекенка, супермодел и повремена глумица (*1966)
- 12. јануар — Лиса Мари Пресли, америчка певачица и композиторка (*1968)
- 13. јануар — Клас Лестандер, шведски биатлонац (*1931)
- 15. јануар — Гордана Куић, српска књижевница (*1942)
- 16. јануар:
- Ђина Лолобриђида, италијанска филмска глумица, фотоновинар и скулптор (*1927)
- Миро Главуртић, југословенски и српски сликар и писац (*1932)
- Владимир Милосављевић, српски диригент и композитор православне духовне музике (*1951)
- 17. јануар:
- Рене Гајер, аустралијска певачица џез, соул и ритам и блуз музике (*1953)
- Лисил Рандон, француска монахиња и суперстогодишњакиња (*1904)
- Марко Јанковић, српски новинар, радио и телевизијски водитељ, диск-џокеј и политичар (*1947)
- 18. јануар — Денис Монастирски, украјински политичар, правник и министар унутрашњих послова (*1980)
- 19. јануар — Дејвид Крозби, амерички музичар, певач и аутор песама (*1941)
- 21. јануар — Душан Христовић, српски инжењер и научник из области рачунарства и информатике (*1929)
- 23. јануар — Алваро Колом, председник Гватемале од 2008. до 2012. године (*1951)
- 27. јануар — Саша Петровић, српски и босанскохерцеговачки глумац (*1962)
- 30. јануар:
- Боби Хал, канадски хокејаш на леду (*1939)
- Борислав Славкић, учесник Народноослободилачке борбе и вишедеценијски председник СУБНОР-а месне заједнице Лаћарак (*1926)
ФебруарУреди
- 2. фебруар — Јован Зизјулас, титуларни митрополит пергамски у Цариградској патријаршији (*1931)
- 3. фебруар:
- Пако Рабан, шпански модни дизајнер (*1934)
- Стево Докмановић, учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор Југословенске народне армије (*1925)
- 4. фебруар — Аврам Лемпел, израелски информатичар (*1936)
- 5. фебруар — Первез Мушараф, председник Пакистана, генерал и начелник Генералштаба пакистанске армије (*1943)
- 7. фебруар — Славко Милановић, српски драматург, драмски писац, сценариста, редитељ и критичар (*1951)
- 8. фебруар:
- Мирослав Блажевић, хрватски фудбалски тренер (*1935)
- Бранка Веселиновић, српска позоришна, филмска и телевизијска глумица (*1918)
- 10. фебруар:
- Јасмин Телаловић, хрватски и босанскохерцеговачки глумац (*1977)
- Карлос Саура, шпански филмски режисер, фотограф и писац (*1932)
- 11. фебруар — Иван Ковач, чехословачкии атлетичар (*1948)
- 13. фебруар:
- Драгољуб Бакић, српски и југословенски архитекта (*1939)
- Бреда Калеф, југословенска и српска оперска певачица (*1930)
- 14. фебруар — Хрвоје Качић, југословенски и хрватски ватерполиста, политичар, универзитетски професор и адвокат (*1932)
- 15. фебруар:
- Ракел Велч, америчка глумица и фото-модел (*1940)
- Жељко Граховац, српски и босанскохерцеговачки књижевник (*1955)
- 18. фебруар — Петар Жеков, бугарски фудбалер (*1944)
- 19. фебруар — Ричард Белзер, амерички филмски и телевизијски глумац (*1944)
- 21. фебруар — Амансио Амаро, шпански фудбалер (*1939)
- 24. фебруар — Јурај Јакубиско, словачки филмски режисер (*1938)
- 28. фебруар — Милан Јелић, српски драмски писац, сценариста, глумац и редитељ (*1944)
МартУреди
- 1. март — Жист Фонтен, француски фудбалер и фудбалски тренер (*1933)
- 2. март — Вејн Шортер, амерички џез саксофониста и композитор (*1933)
- 3. март:
- Том Сајзмор, амерички филмски и телевизијски глумац и продуцент (*1961)
- Стевка Козић Прерадовић, српска пјесникиња (*1945)
- Кензабуро Ое, јапански књижевник и добитник Нобелове награде за књижевност 1994. године (*1935)
- 6. март:
- Јозеф Војта, чешки фудбалер и чехословачки репрезентативац (*1935)
- Павел Харин, совјетски кануиста (*1927)
- 8. март — Хајим Топол, израелски глумац (*1935)
- 9. март — Роберт Блејк, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (*1933)
- 10. март:
- Танасије Узуновић, српски глумац (*1942)
- Теодора Жарковић, православна монахиња СПЦ и схи-игуманија Манастира Грачанице (*1940)
- 11. март — Бојан M. Ђукић, српски аутор стрипова, аниматор, публициста и педагог (*1956)
- 12. март:
- Драгослав Михаиловић, српски књижевник и академик (*1930)
- Дик Фосбери, амерички скакач у вис (*1947)
- 15. март — Мимис Папајоану, грчки фудбалер (*1942)
- 17. март — Дубравка Угрешић, југословенска, хрватска и холандска књижевница (*1949)
- 18. март — Радослав Граић, српски пјевач, композитор и музички уредник Телевизије Београд (*1932)
- 19. март — Петар Надовеза, југословенски, хрватски и српски фудбалер и фудбалски тренер (*1942)