Бриони

Бриони (аутохтони истарски назив, a државни хрв. Brijuni лaт. Pullariae^[1]) су национални парк који се састоји од групе острва (архипелаг) у Јадранском мору, y југозападној Истри.

Бриони

Бpиoнcки архипелаг и залив Лука Пула

ГеографијаУреди

Острва се налазе неколико километара западно од истарске обале, насупрот места Фажана, и састоје се од 2 острва и 11 острваца укупне површине 36,3 km².^[2] Архипелаг је екстериторијално подручје Истарске жупаније под управом из Загреба. Два највећа острва су Вели Брион и Мали Брион. Вели Брион је дуг 4,5 км, широк до 3 км са 690 ha површине. Највиши врх му је 42 м. Лука Бриони је уређена у заливу насупрот Фажани. На северозападу од Велог налази се Мали Брион, одвојен од главног острва уским и плитким (2,5 м) пролазом Тиснацем. Највише (9) острвца налази се на западној и северозападној страни и то са севера према југу: Свети Марко (итaл. San Marco), Газ (Gazza), Обљак (Toronda), Супин (Zumpin grande), Шyпинић (Zumpin piccolo), Галија (Gallia), Груњ (Gronghera), Ванга (Vanga), Maдoнa или Пусти (Madonna del deserto) и Врсар (Orsera). Два насељена острвца, Јеролим (San Girolamo) и Koзaдa или Котеж (Cosada) на југоистоку од Велиог Бриона затварају Фажански канал и опкољени су дубоким морем.

Мирним и равним изгледом слични су истaрcкoм кoпнy. Састављени су од готово водоравних кредних кречњака, с добро израженим слојевима. Они су светле боје зрнасте структуре и прилично порозни, па се цене као добар камен за градњу. Острва су прекривена масном црвеницом. Изложени су морским утицајима те имају благу климу са просечном зимском температуром ваздуха 5,8 °C, прољетном 12,5 °C, летњом 22,8 °C и јесењом 14,8 °C. Бура допире јако ослабљена, а снег пада само изузетно и брзо се отопи. Годишња количина падавина (906 mm, према подацима у суседној Пули) није велика и максимум је у октобру, али је релативна влага велика због еколошких разлога (плитко море, дебео слој црвенице и бујан биљни прекривач).

Острва су богато обрасла, где нису направљена вештачке чистине. Црника, ловор, бор, рузмарин и др. уз одлично аклиматизоване суптропске биљке (либански кедар, агаве, палме, бамбуси идр), чине непроходне шикаре и густе шуме. Због задржавања велике земљишне и ваздушне влаге ливаде су редовно зелене. На једном месту је остављена мочвара, како би посетиоци имали увид у то како су Бриони изгледали пре исушивања.

ИсторијаУреди

Бриони имају богату историју и први људи на Брионским острвима јављају се веома рано. Земуничарско насеље на рту Громачи, потиче још из енеолитика (око 2000. п. н. е.). Откривена је радионица каменог оруђа и оружја, земљаног посуђа, предмета од костију и малобројних предмета од бакра.

Манастир и црква Cв. Марије

Међу првим племенима која су населила Брионе cy Хистри (око 1000. п. н. е.), након којих су дошли Римљани и у XVI веку Хрвати након великог помора аутохтоног романског становништва^[3]. На Брионима постоје многи културно-историјски остаци од којих су најпознатији и најсачуванији: римски ладањски дворац (villa rustica) из I - II века и римске терме, Венерин храм, византијски каструм, базилика Св. Марије из V - VI века, црква Св. Германа из XV века.

Кад је у другој половини 19. века изграђена Пула и обновљено њено војничко значење (постаје главна ратна лука Аустроугарске), Брионска острва, постају важан део њеног одбрамбеног система (направљена је утврда и осматрачница). Године 1893. аустријски индустријалац (P. Kupelwajser) купује острва и уз велике трошкове асанира. У том раду учествује и Роберт Кох, који је искоренио маларију са ових острва исушивањем мочвара и порибљавањем мочваре рибицама које се хране ларвама комараца. Након тога, Бриони постају монденско летовалиште познато широм Европе^[4].

Власник је подигао велике и за оно време луксузне хотеле. Поред морског купалишта, био је подигнут и наткривени базен са загрејаном водом. Направљени су путеви, углавном колски (за вожњу кочијама и бициклима), уређено је коњско тркалиште, те игралишта за голф и тенис. Острва су насељена бирном дивљачи (срне, јелени, зечеви, фазани, патке и др.), виногради дају добра вина, а с копна су доведени вода, телеграфско-телефонска веза и електрични вод. Туристичке су грађевине смештене на источној страни Велог Бриона, на месту које је најближе копну.

.Бpиoни 1900. - познато монденско место

Почетком 20. века до Првог светског рата било је једно од најреномиранијих састајалишта богатих грађанских и аристократских туриста. Први светски рат, војна окупација, назадовање Пуле и економске промене су упркос добрим везама (авионске и бродске линије за Трст и Венецију потиснуле њихов значај. За време Другог светског рата острва су била опустошена. Непосредно пред крај рата страдали су од бомбардовања хотели и лучки уређаји ва Великом Бриону. После рата, туристички објекти су национализовани, постепено оспособљавани и модернизовани. Обновљен је и инвентар дивљачи.

Бриони су били летња резиденција Јосипа Броза Тита, који је на њима примио више светских државника, државних делегација и истакнутих политичара.^[2] На Брионима је одржано више важних седница државних и партијских форума, међу којима и Четврти (брионски) пленум ЦК СКЈ (1966).

Захваљујући својој разуђеној обали (37,8 km), историји, разноврсној флори и фауни, због чега Брионе знају звати „рај на Земљи“, Бриони су 27. октобра 1983. године проглашени националним парком и омиљено су туристичко одредиште.

Споменици и знаменитостиУреди

Вила рустика y заливу Вериге

На острвима Бриони има разноликих археолошких, културних и природних знаменитости:

археолошки музеј,
етноплошки музеј
остаци фортификације каштељерске културе из бронзаног доба датирано у XIV век п. н. е.
остаци виле рустике из II. века,
Венерин храм,
византијски каштел (кастру))
Bazilika Sv. Marije iz V. veka i manastir Sv. Marije osnovan u XIII veku od benediktinki koja je najpre 1312. dodeljena templarima, a 1314. malteškim vitezovima^[5].
Safari park na severnoj strani Velog Briona stere se na površini od 9 ha^[6] koji nastanjuje neobičan spoj autohtone istarske i egzotične južnoameričke, afričke i azijske faune koje je Tito dobivao na poklon: nojevi, lama, zebre, nepalski medved, indijske svete krave i indijski slon, poklon Indire Gandhi, koji je 2012. uginuo od srčanog udara u 45. godini^[7]. Među brionskom divljači su zec (Lepus europaeus), paun (Pavo cristatus) i dve vrste jelena – jelen lopatar (Dama dama) i jelen aksis (Axis axis) te muflon (Ovis musimon). Te su vrste početkom 20. stoljeća na Veli Brion unesene kao lovna divljač, a danas su deo brionskog identiteta.
spomen-područje Vanga uređen je kao prostor Titovog povremenog doma. Na severnom delu je prizemni kompleks, u kojem danas posetioci mogu videti intimniji ambijent u kojem je Tito živio (radni kabinet, bravarsku radionicu itd.) i dio poklona iz inozemstva i Jugoslavije. U južnom delu Vange iskrčen je dio bujne makije i pretvoren u Titov voćnjak i vinograd sa zanimljivim vinskim podrumom^[4].
Pored bogatih povijesnih i prirodnih znamenitosti na Brionima se smjenjuju izložbe iz prirodne povijesti te umetničkog tipa, a leti Rade Šerbedžija sa Teatrom Ulysses organizira dramske predstave.

Nacionalni park BrioniУреди

Arhipelag poznat po prirodnim lepotama koji se sa Krfom i Kaprijem vodi kao najlepša ostrva Mediterana, od 1983. se vodi kao Nacionalni park Brioni koji obuhvata sva ostrva i akvatorija.

Na Velom Brionu je na 4 mesta otkriveno preko 200 otisaka stopala dinosaura iz razdoblja Cretaceousa, od kuda i naziv Park Krede na Brionima.

A Brioni Maggiore si possono osservare numerose specie di piante mediterranee o esotiche (tra cui numerose mangrovie), oltre ad una fauna piuttosto varia composta tra l'altro da daini, mufloni, scoiattoli, lepri.

Fauna nacionalnoga parka Brioni je bogata brojnošću jedinki i različitim vrstama. Park je stanište površine 561 ha, koje svojom specifičnom mikroklimom omogućuje život mnogobrojnim autohtonim i alohtonim životinjskim vrstama. Raznolikost ekosistema pridonosi ovome bogatstvu – šume, makija, travnjaci i kopnene vode središta su bioraznolikosti^[8].

Zbog izoliranosti ostrva, broj vrsta nije velik, ali su zato njihove populacije stabilne:

zelena žaba (Pelophylax ridibundus) i
unesena vrsta žabe (Pelophylax kurtmuelleri), žive u brionskoj lokvi,
zmija – crna poljarica (Hierophis viridiflavus carbonarius), neotrovna zmija
barska kornjača (Emys orbicularis),
unesena vrsta crvenouha kornjača (Trachemys scripta).

U podmorskom svetu Briona otkrivene su vrste potpuno nepoznate u nauci, kao npr."rožnat" koral Alcyonium brionense (Kuekenthal 1906), ili raznoliki sunđeri Ircinia variabilis fistulata (Szymanski, 1904)^[9].

Tитo и Еленор Рузвелт

Brionski sastanci i gostiУреди

Brionska ostrva su odavno bila i ostala sinonim za glamur. Još početkom XX. veka tu su se odmarali austrijski nadvojvoda Franc Ferdinand, slikar Gustav Klimt, kompozitor Richard Strauss, izumitelj Guljelmo Markoni književnici George Bernard Shaw i Thomas Mann. No, pravi procvat arhipelag je doživeo od 1950-ih godina, kada je Josip Broz na Brionima ugostio 90 državnika iz 60 zemalja.

Osim što je s egipatskim predsednikom Nasserom i indijskim predsednikom vlade Nehruom potpisao Brionsku deklaraciju, ugostio je i francuskog predsednika de Golla, vijetnamskog predsednika Ho-Ši-Mina, nemačkog kancelara Branta, vođu SSSR-a Brežnjeva, britanskog državnika Churchilla, predsednika SSSR-a Hruščova, egipatskog predsjednika Sadata, kraljicu Elizabetu II iračkog predsjednika Sadama Huseina, kubanskog predsjednika Fidela Kastra. Bile su tu i filmske zvijezde, a među najsjajnije se ubrajaju: Sophia Loren, Richard Burton, Gina Lolobrigida Mario del Monaco, Naomi Krmpbell, Placido Domingo te Angelina Jolie u novije vrijeme.