Отворите главни мени
Википедија

Бор (биљка)

Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланак бор (вишезначна одредница).

Бор (лат. Pinus) је род зимзеленог четинарског дрвећа, ређе жбуња из породице Pinaceae. Род обухвата око 115 врста.[1]

Бор
Oldest Pinus peuce.jpg
Pinus peuce - молика, терцијерни реликт и ендемит Балканског полуострва
Научна класификација
Царство:
Plantae
Дивизија:
Pinophyta
Класа:
Pinopsida
Ред:
Pinales
Породица:
Pinaceae
Род:
Pinus

CL-01 Pinus world range map.png
Распрострањеност борова у свету

РаспрострањеностУреди

Борови су распрострањени у шумским подручјима умереног појаса, већином на северној земљиној полулопти, од поларног круга до Гватемале, западне Индије, северне Африке и Индонезије.[2]

Борови живе под врло различитим еколошким условима. Отпорни су према мразу и изразито су светлољубиве врсте. Добро успевају и на слабијим, каменитим, пешчаним и сувим земљиштима. Размножавају се генеративно и вегетативно.[1]

Борови у СрбијиУреди

У шумама Србије расте пет аутохтоних врста борова:

Молика и муника су терцијерни реликти и ендемске врсте Балканског полуострва.

Друге интересантне врсте бороваУреди

 
Шишарке различитих врста борова: алепски бор, планински бор и пињол.

Интересантне су и друге врсте борова, значајне због својих декоративних или употребних особина:

  • Хималајски бор - Pinus wallichiana, врста изузетне лепоте, честа на зеленим површинама,
  • Вајмутов бор, боровац - Pinus strobus, прилагодљива врста, значајна за пошумљавање голети,
  • Пињол, пинија - Pinus pinea, врста која осим изузетне лепоте има и јестиве семенке,
  • Алепски бор - Pinus halepensis, приморска врста изузетне лепоте и
  • Pinus longaeva, врста борова која се убраја у најдуговечније живе организме на планети.

ИзгледУреди

Четине се развијају на краткорастима, по 2, 3 или 5 у заједничком прозрачном рукавцу.[2]

Мушке цвасти су висеће и развијају се у скупинама на врху овогодишњих изданака. Поленова зрнца имају два ваздушна мехурића. Опрашивање се врши ветром, али процес оплодње обавља се тек годину дана касније, а за то време у семеном заметку развија ембрионска врећица и примарни ендосперм са јајним ћелијама.[1][2]

Женске цвасти, које уобичајено зовемо шишарке, обично се развијају под вршним пупољком. Стерилне љуспе су врло мале и ситне, а касније закржљале. Фертилне љуспе при врху имају задебљали део - апофизу, на којој је грбица - умбо. Шишарке су зреле у другој или трећој години. Семе је са криоцетом.[2]

  • Ботанички цртежи различитих врста борова

  • Pinus pinea
    двоигличасти бор

  • Pinus mugo
    двоигличасти бор

  • Pinus jeffreyi
    троигличасти бор

  • Pinus strobus
    петоигличасти бор

  • Pinus wallichiana
    петоигличасти бор

УпотребаУреди

 
Јестива семенка пињола

Дрво многих врста борова углавном је цењено у столарству, грађевинарству, бродоградњи, али и у резбарству. Код неких врста се користи и за добијање смоле - смоларење.[2]

Младе четине борова садрже витамин Ц, па се од њих могу справљати чајеви и витамински напици. У неким земљама од мушких цвасти праве се посластице, тако што се оне кандирају умакањем у густи, врући сируп. Семенке борова су по правилу јестиве, али су углавном веома ситне и неиздашне, осим семенки пињола (Pinus pinea), које су крупне, укусне и користе се као зачин, или се једу сирове попут орашастог воћа, дуж целог Медитерана.[3]

Више о употреби борова код сваке врсте појединачно.

Значај у озелењавањуУреди

У пејзажној архитектури род борова је изузетно цењен. Многе врсте борова користе се као украсне у озелењавању урбаних предела. Посебно су значајни за постизање колорита зелене површине током зимских месеци. Обзиром да су углавном прилагођени суровим климатским условима и сиромашним земљиштима неке врсте борова (попут црног бора) користе се као пионирске врсте за пошумљавање голети.[2]

Бор у народној традицијиУреди

 
Свети бор са Камене горе

У народној традицији бор је сматран светим дрветом, чак отелотворењем божанства. Ово веровање у нашем народу потиче још од старих Словена. Тако се и данас у неким крајевима може чути заклетва "бора ми". Стари борови и данас често представљају записе, стабла која се не смеју сећи нити на други начин оштетити.. У прошлости су се под њиховим крошњама организовали сабори и друга народна окупљања. Нарочито су била цењена стара стабла, попут бора краља Милутина, или бора цара Уроша у Урошевцу који је жив и данас и заштићен као споменик природе.[4] Такође на Каменој Гори надомак Пријепоља расте стабло црног бора старо више од 400 година. Мештани га зову Свети Бор или Светибор. И овај бор је један од древних борова који су под заштитом државе, као споменици природе.

Бор је поштован код многих народа, па се тако може наћи на поштанским маркама, грбовима и заставама многих земаља.

РеференцеУреди

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 „Bor”. http://www.enciklopedija.hr. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 9. 2. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Вукићевић 1982, стр. 101-102
  3. ^ GRLIĆ 1986, стр. 37-39.
  4. ^ Чајкановић 1994, стр. 34-36

ЛитератураУреди

  • Чајкановић, Веселин (1994). Речник српских народних веровања о биљкама. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 34—36. ISBN 978-86-379-0283-6. 
  • GRLIĆ, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: "August Cesarec". стр. 37—39. 
  • Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 101—102. 

Види јошУреди

  • Четинари
  • Шуме Србије
  • Дрво (материјал)
  • Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 101—102. 
  • GRLIĆ, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: "August Cesarec". стр. 37—39. 

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бор_(биљка)&oldid=22132705”