Отворите главни мени
дијаграм шишарке: зелено — спорофили; црвено — спорангије

Шишарка је кратак изданак четинара, варијанта стробилуса, који носи репродуктивне органе (плодне листиће, спорофиле). Шишарке су једнополне, а шишарке оба пола се најчешће налазе на истој биљци (једнодомост). Ређе су четинари дводоми и носе само један тип шишарки на стаблу. Мушке шишарке су код већине врста зељасте, док су женске одрвенеле. Унутар женских шишарки развијају се семена.

Грађа мушких шишаркиУреди

Мушке шишарке су изграђене из густо и спирално поређаних микроспорофила, на којима се диференцирају микроспорангије (поленове кесе) у којима настаје полен. Код четинара може се разликовати неколико основних типова мушких шишарки:

  • код кордаита (Cordaitales) мушке шишарке су биле у ствари ресолике сложене цвасти, на бочним осовинама ових цвасти били су спирално распоређени стерилни и фертилни листови (микроспорофили);
  • шишарке чемпреса (Cupressaceae) — микроспорофили су у облику листолике љуспе са кратком лисном дршком, а са доње стране љуспе налазе се малобројне слободне спорангије;
  • шишарке собних јела (Araucariaceae) — микроспорофили су у облику листолике љуспе са чије доње стране виси већи број слободних спорангија;
  • шишарке борова (Pinaceae, Podocarpaceae) — љуспичасти микроспорофили са доње стране носе две срасле микроспорангије;
  • код изумрле фамилије Lebachiaceae шишарке су налик шишаркама борова, али две микроспорангије нису срасле, већ су слободне.

Грађа женских шишаркиУреди

Женске шишарке савремених четинара сложеније су и разноврсније грађене од мушких:

  • у фамилији борова главна осовина женске шишарке (еквивалент кратког изданка) најчешће носи бочне осовине (еквиваленте гранама стабла), које се развијају у пазуху спирално распоређених заштитних љуспи. Бочне осовине носе једну до неколико брактеја и плодних љуспи на којима се развијају две макроспорангије (семени замеци);
  • у фамилији собних јела заштитне љуспе и плодне љуспе су срасле и носе само једну макроспорангију;
  • у фамилијама чемпреса и Sciadopityaceae такође долази до потпуног срастања заштитних и плодних љуспи, на којима се развија од једног до 20 семених заметака (изузетак од овог типа грађе представља шишарка клеке, која је сочна);
  • у фамилијама тиса (Taxaceae) и Cephalotaxaceae развија се само једна плодна љуспа која носи једну макроспорангију, око које се развија сочан арилус;
  • у фамилији Podocarpaceae шишарке су сличне тисиним, само изграђене од неколико плодних љуспи око којих се развија арилус.

ЛитератураУреди

  • Tatić B., Blečić V. 1988. Sistematika i filogenija viših biljaka. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Beograd. ISBN 86-17-00545-9

Спољашње везеУреди