Гвадалахара (Халиско)
Гвадалахара (шп. Guadalajara)[1] је град у Мексику и главни град савезне државе Халиско.[2] Налази се на западу висоравни Мексика, неких 500 km западно од главног града Мексика. Према процени из 2005. у граду је живело 1.600.894 становника. У ширем градском подручју живи 4,2 милиона људи (2007).[3]
Гвадалахара шп. Guadalajara | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Мексико |
Савезна држава | Халиско |
Основан | 1542. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2005. | 1.600.894 |
— густина | 10.601,95 ст./km2 |
Агломерација | 4 230 948 |
Географске карактеристике | |
Координате | 20° 39′ 58″ С; 103° 21′ 07″ З / 20.666111° С; 103.351944° З |
Временска зона | UTC−6, лети UTC−5 |
Апс. висина | 1590 m |
Површина | 151 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Алфонсо Петерсен Фара |
Позивни број | 33 |
Веб-сајт | |
guadalajara.gob.mx |
Град је познат по великом броју цркава, и другом по старости универзитету Мексика, основаном 1792. Данас у граду делују још три државна и два приватна универзитета. Гвадалахара је позната по свом надимку „Бисер запада“ (Perla del Occidente). Становници града себе називају „тапатиос“ (tapatíos). Из Гвадалахаре потичу многе мексичке традиције, као што су музика маријача и плес харабе тапатио.
Географија
уредиКлима је сушна и блага, а кишни период влада од јуна до септембра.
Клима
уредиКлима Гвадалахаре, Мексико (1951–2010) | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 35,0 (95) |
38,0 (100,4) |
39,0 (102,2) |
41,0 (105,8) |
39,0 (102,2) |
38,5 (101,3) |
37,0 (98,6) |
36,5 (97,7) |
36,0 (96,8) |
35,0 (95) |
32,0 (89,6) |
33,0 (91,4) |
41,0 (105,8) |
Максимум, °C (°F) | 24,7 (76,5) |
26,5 (79,7) |
29,0 (84,2) |
31,2 (88,2) |
32,5 (90,5) |
30,5 (86,9) |
27,5 (81,5) |
27,3 (81,1) |
27,1 (80,8) |
27,1 (80,8) |
26,4 (79,5) |
24,7 (76,5) |
27,9 (82,2) |
Просек, °C (°F) | 17,1 (62,8) |
18,4 (65,1) |
20,7 (69,3) |
22,8 (73) |
24,5 (76,1) |
23,9 (75) |
22,0 (71,6) |
21,9 (71,4) |
21,8 (71,2) |
21,0 (69,8) |
19,2 (66,6) |
17,5 (63,5) |
20,9 (69,6) |
Минимум, °C (°F) | 9,5 (49,1) |
10,3 (50,5) |
12,3 (54,1) |
14,3 (57,7) |
16,4 (61,5) |
17,3 (63,1) |
16,5 (61,7) |
16,4 (61,5) |
16,5 (61,7) |
14,9 (58,8) |
12,1 (53,8) |
10,3 (50,5) |
13,9 (57) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | −1,5 (29,3) |
0,0 (32) |
1,0 (33,8) |
0,0 (32) |
1,0 (33,8) |
10,0 (50) |
9,0 (48,2) |
11,0 (51,8) |
10,0 (50) |
8,0 (46,4) |
3,0 (37,4) |
−1,0 (30,2) |
−1,5 (29,3) |
Количина кише, mm (in) | 15,6 (0,614) |
6,6 (0,26) |
4,7 (0,185) |
6,2 (0,244) |
24,9 (0,98) |
191,2 (7,528) |
272,5 (10,728) |
226,1 (8,902) |
169,5 (6,673) |
61,4 (2,417) |
13,7 (0,539) |
10,0 (0,394) |
1.002,4 (39,465) |
Дани са кишом (≥ 0.1 mm) | 2,1 | 1,2 | 0,7 | 1,1 | 3,5 | 15,2 | 21,6 | 20,0 | 15,5 | 6,4 | 1,8 | 1,8 | 90,9 |
Релативна влажност, % | 60 | 57 | 50 | 46 | 48 | 63 | 71 | 72 | 71 | 68 | 63 | 64 | 61 |
Сунчани сати — месечни просек | 204,6 | 226,0 | 263,5 | 261,0 | 279,0 | 213,0 | 195,3 | 210,8 | 186,0 | 220,1 | 225,0 | 189,1 | 2.673,4 |
Сунчани сати — дневни просек | 6,6 | 8,0 | 8,5 | 8,7 | 9,0 | 7,1 | 6,3 | 6,8 | 6,2 | 7,1 | 7,5 | 6,1 | 7,3 |
Извор #1: Servicio Meteorológico Nacional (humidity, 1981–2000)[4][5][6] | |||||||||||||
Извор #2: Deutscher Wetterdienst (sun, 1941–1990)[7] |
Историја
уредиГвадалахара је основана 1532. под именом Espíritu Santo. Основали су је шпански колонисти под вођством Нуњо де Гузмана. Велики земљотреси су уништили град 1818. и 1875, али се он оба пута опоравио.
Градска катедрала је грађена од 1561, и комплетирана после 60 година изградње. Олтар је катедрали поклонио шпански краљ Фернандо VII, као поклон за отпор који је град пружио Наполеону.
У близини Гвадалахаре налази се град Текила, по којем је име добило познато алкохолно пиће текила. Текила се прави од локалне биљке агаве.
Становништво
уредиПрема подацима са пописа становништва из 2010. године, град је имао 1.495.189 становника.[8][9][10]
1990. | 1995. | 2000. | 2005. | 2010. |
---|---|---|---|---|
1.650.042 | 1.633.053 | 1.646.183 | 1.600.894[11] | 1.495.189 |
Привреда
уредиГрад Гвадалахара је значајан индустријски центар. У граду се производи конфекција, ципеле, стакло, папир, хемијски производи, прехрамбени производи, накит од сребра, итд.
Град зову и „Силицијумска долина Мексика“. Електронска индустрија у граду запошљава око 60.000 радника. Неке од компанија ове индустрије у Гвадалахари су: Хјулет-Пакард, IBM, Flextronics и Сименс.
Саобраћај
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови
уредиРеференце
уреди- ^ Guadalajara Архивирано 2008-04-08 на сајту Wayback Machine, entry in Dictionary.com Unabridged (v 1.1), or Guadalahara, accessed March 18, 2008, retranscribed into IPA
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 97. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ „División municipal. Jalisco”. Cuentame.inegi.org.mx.
- ^ „NORMALES CLIMATOLÓGICAS 1951–2010” (на језику: Spanish). Servicio Meteorológico Nacional. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 30. 8. 2012.
- ^ „Extreme Temperatures and Precipitation for Guadalajara 1931–2010” (на језику: Spanish). Servicio Meteorológico Nacional. Архивирано из оригинала 27. 10. 2017. г. Приступљено 21. 1. 2013.
- ^ „NORMALES CLIMATOLÓGICAS 1981–2000” (PDF) (на језику: Spanish). Servicio Meteorológico Nacional. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 1. 2016. г. Приступљено 23. 1. 2016.
- ^ „Klimatafel von Guadalajara, Jalisco / Mexiko” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: German). Deutscher Wetterdienst. Архивирано (PDF) из оригинала 3. 8. 2019. г. Приступљено 23. 1. 2016.
- ^ „Guadalajara, Jalisco”. México en Cifras: Información Nacional, Por Entidad Federativa y Municipios (на језику: Spanish). Instituto Nacional de Estadística y Geografía. Архивирано из оригинала 26. 6. 2015. г. Приступљено 14. 4. 2015.
- ^ Consejo Nacional de Población, México; Proyecciones de la Población de México 2005–2050 Архивирано 2007-10-12 на сајту Wayback Machine Retrieved on 2008-10-18.
- ^ Consejo Nacional de Población, México; Delimitación de las zonas metropolitanas de México 2005 Архивирано 2009-05-06 на сајту Wayback Machine Retrieved on 2008-10-18.
- ^ „MEXICO”. CityPopulation.de. Приступљено 26. 9. 2012.
Литература
уреди- Jedidiah Morse; Richard C. Morse (1823), „Guadalaxara, city”, A New Universal Gazetteer (4th изд.), New Haven: S. Converse
- Albert S. Evans (1870), „Guadalajara”, Our sister republic: a gala trip through tropical Mexico in 1869–70, Hartford, Connecticut: Columbian Book Co.
- John Lewis Geiger (1874), „Guadalajara”, A peep at Mexico: narrative of a journey across the republic from the Pacific of the Gulf in December 1873 and January 1874, London: Trübner & Co.
- Alfred Ronald Conkling (1893), „Guadalajara”, Appletons' Guide to Mexico, New York: D. Appleton & Company
- „Guadalajara”, Vamos á México, Chicago: Southern Pacific Company, 1896
- Cristóbal Hidalgo (1900), „Guadalajara”, Guide to Mexico, San Francisco: Whitaker & Ray Co.
- Reau Campbell (1909), „Guadalajara”, Campbell's New Revised Complete Guide and Descriptive Book of Mexico, Chicago: Rogers & Smith Co., OCLC 1667015
- „Guadalajara”, Encyclopædia Britannica (11th изд.), New York, 1910, OCLC 14782424 — преко Internet Archive
- Eric Van Young (1979). „Urban Market and Hinterland: Guadalajara and Its Region in the Eighteenth Century”. Hispanic American Historical Review. 59 (4): 593—635. JSTOR 2514067. doi:10.1215/00182168-59.4.593 .
- Nikki Craske (1994). „Women and Regime Politics in Guadalajara's Low-Income Neighbourhoods”. Bulletin of Latin American Research. 13 (1): 61—78. JSTOR 3338701. doi:10.2307/3338701.
- José Luis Lezama (1994). „Mexico: Guadalajara”. Ур.: Gerald Michael Greenfield. Latin American Urbanization: Historical Profiles of Major Cities. Greenwood Press. ISBN 0313259372.
- John Fisher (1999), „Guadalajara”, Mexico, Rough Guides (4th изд.), London, стр. 166+, OL 24935876M
- „Guadalajara Census History: 1600–1850”. Guadalajara Census Project. Florida State University, Department of History. 2003. Архивирано из оригинала 10. 7. 2013. г. Приступљено 10. 7. 2013.
- David Marley (2005), „Guadalajara”, Historic Cities of the Americas, Santa Barbara, Calif: ABC-CLIO, стр. 226+, ISBN 1576070271
- John Harner (2007). „Globalization of Food Retailing in Guadalajara, Mexico: Changes in Access Equity and Social Engagement”. Journal of Latin American Geography. 6 (2): 33—53. JSTOR 25765177. doi:10.1353/lag.2007.0041.
- Carlos Barba Solano; et al. (2013). „Mexico: Guadalajara”. Ур.: Ian Shirley, Carol Neill. Asian and Pacific Cities: Development Patterns. Routledge. ISBN 9780415632041.
- Joaquín Romo (1888), Guadalajara: Apuntes históricos, biográficos, estadísticos y descriptivos de la capital del estado de Jalisco (на језику: Spanish), México: I. Paz, OCLC 11440546, OL 6720017M
- Eduardo A. Gibbon (1893), Guadalajara: (La Florencia Mexicana) Vagancias Y Recuerdos (на језику: Spanish), Guadalajara: Imp. del "Diario de Jalisco", OCLC 1703445
- José Toribio Medina (1904). La imprenta en Guadalajara de México (1793–1821) (на језику: шпански). Santiago de Chile: Imprenta Elzeviriana — преко HathiTrust. (Annotated list of titles published in Guadalajara, arranged chronologically)