Википедија

IBM

International Business Machines Corporation (IBM) je američka kompanija koja se bavi računarskim tehnologijama sa sedištem u Armonku u SAD. Osnovana je 1888 a postala je korporacija 15. juna 1911. Bavi se proizvodnjom računarskog hardvera, softvera, uslugama, hostingom i konsaltingom. IBM je najveća kompanija na svetu koja se bavi informacionim tehnologijama i drži najveći broj patenata u toj oblasti.[5]

International Business Machines Corporation
TipJavna
Simbol
IndustrijaRačunarstvo u oblaku
veštačka inteligencija
računarski hardver
računarski softver
Osnovana16. jun 1911. god.; pre 108 godina (1911-06-16) (kao Computing-Tabulating-Recording Company)
Endikot, Njujork, SAD[1]
SedišteArmonk, Njujork, SAD
Područja177 zemalja[2]
Ključni ljudiDžini Rometi (CEO)
Arvind Krišna (CEO, efektivno 6. april 2020)
Džim Vajtherst (predsednik, efektivno 6. april 2020)
Proizvod(i)Pogledajte IBM produkte
Usluge
PrihodПад 77,14 milijardi dolara (2019)[3]
ZaradaРаст 13,21 milijardi dolara (2019)[3]
Neto zaradaРаст 9,43 milijardi dolara (2019)[3]
AktivaРаст 152,18 milijardi dolara (2019)[3]
Akcijski kapitalРаст 20,98 milijardi dolara (2019)[3]
Zaposlenih352.600 (2019)[4]
Vebsajtwww.ibm.com

IBM ima danas oko 332000 zaposlenih (od toga 195000 tehničara i inženjera) i godišnje prihode od oko 91 milijarde dolara (podatak iz 2005. godine). Poslednjih godina prihodi od sektora usluga i konsaltinga su premašili prihode od proizvodnje.

IBM je poznat i po tome sto je skoro 80 godina zahtevao od svojih zaposlenih da na posao dolaze u tamnoplavom odelu i beloj košulji sa crnom kravatom. Sa ovom praksom prekinuto je sredinom devedesetih godina prošlog veka.

ReferenceУреди

  1. ^ „Certificate of Incorporation of Computing-Tabulating-Recording-Co”, Appendix to Hearings Before the Committee on Patents, House of Representatives, Seventy-Fourth Congress, on H. R. 4523, Part III, United States Government Printing Office, 1935 [Incorporation paperwork filed June 16, 1911] 
  2. ^ „IBM Is Blowing Up Its Annual Performance Review”. Fortune. 1. 2. 2016. Приступљено 22. 7. 2016. 
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 „IBM Corporation Financials Statements” (PDF). IBM. 
  4. ^ „2019 IBM Annual Report” (PDF). IBM.com. 
  5. ^ „10-K”. 10-K. Приступљено 1. 6. 2019. 

LiteraturaУреди

  • Bakis, Henry (1987). „Telecommunications and the Global Firm”. Ур.: F. E. Ian Hamilton. Industrial change in advanced economies. London: Croom Helm. ISBN 9780709938286. 
  • Roy A Bauer; et al. (1992). The Silverlake Project: Transformation at IBM (AS/400). Oxford University Press. 
  • Black, Edwin (2008). IBM and the Holocaust: The Strategic Alliance Between Nazi Germany and America's Most Powerful Corporation. ISBN 978-0-914153-10-8. 
  • Carroll, Paul (1993). Big Blues: The Unmaking of IBM. Crown Publishers. 
  • Garr, Doug (1999). IBM Redux: Lou Gerstner & The Business Turnaround of the Decade. Harper Business. 
  • Louis V. Gerstner, Jr. (2002). Who Says Elephants can't Dance?. HarperCollins. ISBN 978-0-00-715448-7. 
  • Greulich, Peter E.. A View from Beneath the Dancing Elephant: Rediscovering IBM's Corporate Constitution MBI Concepts Corporation. 2014. ISBN 978-0-9833734-6-9..
  • Harwood, John (2011). The Interface: IBM and the Transformation of Corporate Design, 1945–1976. ISBN 978-0-8166-7039-0. 
  • Heller, Robert (1994). The Fate of IBM. Little Brown. 
  • Mercer, David (1987). IBM: How the World's Most Successful Corporation is Managed. Kogan Page. 
  • Mercer, David (1988). The Global IBM: Leadership in Multinational Management. Dodd, Mead. стр. 374. 
  • Mills, D. Quinn; Friesen, G. Bruce. Broken Promises: An Unconventional View of What Went Wrong at IBM. Harvard Business School. 1996. ISBN 978-0-87584-654-5..
  • Emerson W. Pugh (1996). Building IBM: Shaping an Industry. MIT Press. 
  • Slater, Robert (1999). Saving Big Blue: IBM's Lou Gerstner. McGraw Hill. 
  • Steinhilper, Ulrich (2006). Don't Talk – Do It! From Flying To Word Processing. ISBN 978-1-872836-75-1. 
  • Ernest von Simson (2009). The Limits of Strategy: Lessons in Leadership from the Computer Industry. iUniverse. ISBN 978-1-4401-9258-6. 
  • Thomas Watson, Jr. (1990). Father, Son & Co: My Life at IBM and Beyond. ISBN 978-0-553-29023-3. 

Spoljašnje vezeУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=IBM&oldid=23088908”