International Business Machines Corporation (IBM) je američka kompanija koja se bavi računarskim tehnologijama sa sedištem u Armonku u SAD. Osnovana je 1888 a postala je korporacija 15. juna 1911. Bavi se proizvodnjom računarskog hardvera, softvera, uslugama, hostingom i konsaltingom. IBM je najveća kompanija na svetu koja se bavi informacionim tehnologijama i drži najveći broj patenata u toj oblasti.[5]

International Business Machines Corporation
TipJavna
Simbol
IndustrijaRačunarstvo u oblaku
veštačka inteligencija
računarski hardver
računarski softver
Osnovana16. jun 1911. god.; pre 113 godina (1911-06-16) (kao Computing-Tabulating-Recording Company)
Endikot, Njujork, SAD[1]
SedišteArmonk, Njujork, SAD
Područja177 zemalja[2]
Ključni ljudiDžini Rometi (CEO)
Arvind Krišna (CEO, efektivno 6. april 2020)
Džim Vajtherst (predsednik, efektivno 6. april 2020)
Proizvod(i)Pogledajte IBM produkte
Usluge
PrihodПад 77,14 milijardi dolara (2019)[3]
ZaradaРаст 13,21 milijardi dolara (2019)[3]
Neto zaradaРаст 9,43 milijardi dolara (2019)[3]
AktivaРаст 152,18 milijardi dolara (2019)[3]
Akcijski kapitalРаст 20,98 milijardi dolara (2019)[3]
Zaposlenih352.600 (2019)[4]
Vebsajtwww.ibm.com

IBM ima danas oko 332000 zaposlenih (od toga 195000 tehničara i inženjera) i godišnje prihode od oko 91 milijarde dolara (podatak iz 2005. godine). Poslednjih godina prihodi od sektora usluga i konsaltinga su premašili prihode od proizvodnje.

IBM je poznat i po tome sto je skoro 80 godina zahtevao od svojih zaposlenih da na posao dolaze u tamnoplavom odelu i beloj košulji sa crnom kravatom. Sa ovom praksom prekinuto je sredinom devedesetih godina prošlog veka.

Istorija

уреди

IBM je osnovan 1911. godine u Endikotu, Njujork, kao Computing-Tabulating-Recording Company (CTR) i preimenovan je u „International Business Machines” 1924. godine. IBM je inkorporiran u Njujorku i posluje u preko 170 zemalja.[6]

Tokom 1880-ih pojavile su se tehnologije koje će na kraju formirati jezgro međunarodnih poslovnih mašina (IBM). Džulijus E. Pitrap je patentirao računarsku vagu 1885;[7] Aleksandar Dej je izumeo diktafon (1888);[8] Herman Holerit (1860–1929) patentirao je električnu mašinu za tabulaciju;[9] a Vilard Bandi je izumeo vremenski štampač da bi se 1889. godine na papirnoj traci zabeležilo vreme dolaska i odlaska radnika.[10] Dana 16. juna 1911, njihove četiri kompanije su spojene u državi Njujork od strane Čarlsa Ranleta Flinta formirajući petu kompaniju, Computing-Tabulating-Recording Company (CTR) sa sedištem u Endikotu, Njujork.[1][11] Pet kompanija imalo je 1.300 zaposlenih, kancelarije i pogone u Endikotu i Bingemtonu u Njujorku, Dejtonu, Ohajo, Detroitu, Mičigen; Vašingtonu, Torontu.

Proizvodili su mašine za prodaju i zakup, u rasponu od komercijalnih vaga i industrijskih merača vremena, rezača za meso i sir, do tabulatora i bušenih kartica. Tomas J. Votson, stariji, otpušten iz Nacionalne kompanije za kase od strane Džona Henrija Patersona, pozvao je Flinta i 1914. mu je ponuđeno mesto u CTR.[12] Votson se pridružio CTR-u kao generalni direktor, a zatim je, 11 meseci kasnije, postao predsednik kada su rešeni sudski sporovi koji se odnose na njegovo vreme u NCR-u. Pošto je naučio Patersonovu pionirsku poslovnu praksu, Votson je nastavio da ostavlja pečat NCR-a na kompanije CTR-a.[13] Primenio je prodajne konvencije, „velikodušne prodajne podsticaje, fokusiranje na korisničku podršku, insistiranje na negovanim prodavcima u tamnim odelima i imao je evanđeoski žar za usađivanje ponosa i lojalnosti kompanije svakom radniku“.[14][15] Njegov omiljeni slogan, „MISLITE“, postao je mantra za zaposlene u svakoj od kompanija.[14] Tokom Votsonove prve četiri godine, prihodi su dostigli 9 miliona dolara ($130,06 danas), a poslovanje kompanije se proširilo na Evropu, Južnu Ameriku, Aziju i Australiju.[14] Votson nije voleo dugački naziv sa crticama „Computing-Tabulating-Recording Compani“ i 14. februara 1924. je odlučio da ga zameni opširnijim naslovom „International Business Machines“ koji se ranije koristio kao naziv CTR-ovog kanadskog odeljenja.[16] Do 1933. godine većina podružnica je spojena u jednu kompaniju, IBM.[17]

IBM ima nekoliko programa za razvoj liderstva i priznanja za prepoznavanje potencijala i dostignuća zaposlenih. Za zaposlene sa visokim potencijalom u ranoj karijeri, IBM sponzoriše programe razvoja liderstva po disciplinama (npr. opšti menadžment (GMLDP), ljudski resursi (HRLDP), finansije (FLDP)). Svake godine kompanija takođe bira 500 IBM zaposlenih za IBM Corporate Service Corps (CSC),[18] što daje najvišim zaposlenima mesec dana za obavljanje humanitarnog rada u inostranstvu.[19] Za određene pripravnike, IBM takođe ima program pod nazivom Ektremno plavo koji udružuje vrhunske studente biznisa i tehnike u razvoju tehnologije visoke vrednosti i takmiče se u predstavljanju svog poslovnog slučaja generalnom direktoru kompanije na kraju prakse.[20]

IBM-ova kultura je značajno evoluirala tokom svog veka poslovanja. U prvim danima, tamno (ili sivo) odelo, bela košulja i „iskrena“ kravata su činili javnu uniformu za zaposlene u IBM-u.[21] Tokom transformacije upravljanja IBM-om tokom 1990-ih, izvršni direktor Luis V. Gerstner, Jr. je ublažio ove kodove, normalizujući odevanje i ponašanje zaposlenih u IBM-u.[22] Kultura kompanije je takođe dala različite igre reči na akronim kompanije (IBM), pri čemu neki kažu da je to skraćenica za „I've Been Moved“ zbog preseljenja i otpuštanja,[23] drugi kažu da je to „I'm By Myself“ „u skladu sa preovlađujućom normom o radu sa bilo kojeg mesta,[24] i drugi koji kažu da je to „I'm Being Mentored“ zbog politike otvorenih vrata kompanije i podsticaja za mentorstvo na svim nivoima.[25] Što se tiče radnih odnosa, kompanija se tradicionalno opirala sindikalnom organizovanju,[26] iako sindikati predstavljaju neke radnike IBM-a van Sjedinjenih Država.[27] U Japanu, zaposleni u IBM-u takođe imaju tim američkog fudbala sa profesionalnim stadionom, navijačicama i televizijskim igrama, koji se takmiči u japanskoj X-ligi kao „Veliki plavi“.[28]

Reference

уреди
  1. ^ а б „Certificate of Incorporation of Computing-Tabulating-Recording-Co”, Appendix to Hearings Before the Committee on Patents, House of Representatives, Seventy-Fourth Congress, on H. R. 4523, Part III, United States Government Printing Office, 1935 [Incorporation paperwork filed June 16, 1911] 
  2. ^ „IBM Is Blowing Up Its Annual Performance Review”. Fortune. 1. 2. 2016. Приступљено 22. 7. 2016. 
  3. ^ а б в г д „IBM Corporation Financials Statements” (PDF). IBM. 
  4. ^ „2019 IBM Annual Report” (PDF). IBM.com. 
  5. ^ „10-K”. 10-K. Приступљено 1. 6. 2019. 
  6. ^ „10-K”. 10-K. Архивирано из оригинала 5. 12. 2019. г. Приступљено 1. 6. 2019. 
  7. ^ Aswad, Ed; Meredith, Suzanne (2005). Images of America: IBM in Endicott. Arcadia Publishing. ISBN 0-7385-3700-4. Архивирано из оригинала 8. 1. 2021. г. Приступљено 22. 10. 2020. 
  8. ^ „Dey dial recorder, early 20th century”. scienceandsociety.co.uk. UK Science Museum. Архивирано из оригинала 23. 10. 2020. г. Приступљено 30. 12. 2010. 
  9. ^ „Hollerith 1890 Census Tabulator”. columbia.edu. Columbia University. Архивирано из оригинала 20. 4. 2011. г. Приступљено 30. 12. 2010. 
  10. ^ „Employee Punch Clocks”. floridatimeclock.com. Florida Time Clock. Архивирано из оригинала 11. 7. 2011. г. Приступљено 30. 12. 2010. 
  11. ^ „Tabulating Concerns Unite: Flint & Co. Bring Four Together with $19,000,000 capital” (PDF). The New York Times. 10. 6. 1911. стр. 1. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 3. 2019. г. Приступљено 14. 6. 2018. 
  12. ^ Belden, Thomas Graham; Belden, Marva Robins (1962). The Lengthening Shadow: The Life of Thomas J. Watson . Little, Brown and Co. стр. 89–93. 
  13. ^ Belden 1962, стр. 105
  14. ^ а б в „Chronological History of IBM, 1910s”. ibm.com. IBM. 23. 1. 2003. Архивирано из оригинала 26. 8. 2018. г. Приступљено 30. 1. 2015. 
  15. ^ Marcosson, Isaac F. (1945). Wherever Men Trade: The Romance of the Cash Register. New York (NY): Dodd, Mead & Co. ISBN 9780405047138. OCLC 243101. 
  16. ^ Belden 1962, стр. 125
  17. ^ (Rodgers, THINK, p. 83)
  18. ^ „The IBM Corporate Service Corps”. ibm.org. IBM CSC. 2016-08-12. Архивирано из оригинала 24. 11. 2019. г. Приступљено 12. 8. 2016. 
  19. ^ Chong, Rachael; Fleming, Melissa (5. 11. 2014). „Why IBM Gives Top Employees a Month to Do Service Abroad”. Harvard Business Review. Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено 12. 8. 2016. 
  20. ^ „Extreme Blue web page”. ibm.com. 01.ibm.com. 7. 9. 2007. Архивирано из оригинала 13. 2. 2019. г. Приступљено 23. 5. 2010. 
  21. ^ Smith, Paul Russell (1999). Strategic Marketing Communications: New Ways to Build and Integrate Communications. Kogan Page. стр. 24. ISBN 0-7494-2918-6. Архивирано из оригинала 9. 1. 2021. г. Приступљено 22. 10. 2020. 
  22. ^ „IBM Attire”. IBM Archives. IBM Corp. 23. 1. 2003. Архивирано из оригинала 14. 8. 2018. г. Приступљено 31. 5. 2012. 
  23. ^ Goldman, David. „IBM stands for 'I've Been Moved'. CNN Money. Архивирано из оригинала 6. 1. 2021. г. Приступљено 12. 8. 2016. 
  24. ^ Elbow, Dusty (2016-08-12). „IBM stands for "I'm by myself' for teleworkers of the blue giant”. africanamerica.org. African America. Архивирано из оригинала 2. 2. 2017. г. Приступљено 12. 8. 2016. 
  25. ^ Intelligent Mentoring. IBM Press. 11. 11. 2008. ISBN 9780137009497. Архивирано из оригинала 9. 1. 2021. г. Приступљено 12. 8. 2016. 
  26. ^ Logan, John (децембар 2006). „The Union Avoidance Industry in the United States” (PDF). British Journal of Industrial Relations. 44 (4): 651—675. S2CID 155066215. doi:10.1111/j.1467-8543.2006.00518.x. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 8. 2016. г. Приступљено 17. 12. 2010. 
  27. ^ „IBM Global Unions Links”. EndicottAlliance.org. EndicottAlliance.org. Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 12. 10. 2013. 
  28. ^ Bort, Julie. „In Japan, IBM employees have formed a football team complete with pro stadium, cheerleaders and televised games”. Business Insider. Архивирано из оригинала 9. 1. 2021. г. Приступљено 12. 8. 2016. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди