Херман Холерит

Херман Холерит (енгл. Herman Hollerith; Буфало, 29. фебруар 1860 — Вашингтон, 17. новембар 1929) је био амерички статистичар који је изумео механичке приказе у табелама засноване на избушеним картицама које могу да брзо табеларно обраде статистичке податке из милиона података.

Херман Холерит
Херман Холерит
Датум рођења	(1860-02-29)29. фебруар 1860.
Место рођења	Буфало САД
Датум смрти	17. новембар 1929.(1929-11-17) (69 год.)
Место смрти	Вашингтон САД
Школа	Универзитет Коламбија, Градски колеџ у Њујорку, Columbia School of Engineering and Applied Science

Биографија

Рођен је 29. фебруара 1860. године од оца Јохана Георга Холерита, и мајке Франциске Брун, обоје пореклом из Немачке. Године 1875. се уписао на Градски колеџ у Њујорку, а дипломирао на Универзитету Колумбија на одсеку рударства, и 1879. године добио звање инжењер рударства . Године 1890. докторирао је на Колумбијском универзитету. Исте године, 15. септембра, оженио се са Луцијом Беверли Талкот из Веракруза у Мексику са којом је имало шесторо деце. Осим својих изума, волео је још три ствари: своје немачко порекло, своју приватност и своју мачку Бизмарка. Волео је и добре цигаре, добро вино и новац. И од свега тога је имао пуно. Умро је 1929. године од срчаног удара и сахрањен је на гробљу Оак Хил, у Вашингтону.

Посао

По дипломирању, одмах је добио посао у Америчком бироу за попис становништва као специјални агент за прикупљање и анализу статистичких података о коришћењу паре и водене снаге у металуршкој индустрији. То је представљало инспирацију за његову опсесију као проналазача и то за само један успешан изум, док су му сви остали прошли незапажено.

Мада је касније прешао на Масачусетски технолошки институт на место инструктора, наставио је рад на истраживању уређаја за бележење промена у броју становника. Познавао је систем коришћења убушења у картицама за програмирање компликованих шема ткања, од свог зета који је радио на ткању свиле у фирми Жакаров разбој (Jacquard loom). Даљу инспирацију је нашао у избушеним претплатним картама за воз, на којима је информације и детаље о путнику (као што су висина, боја косе...) бушио кондуктер дуж ивице. Холерит је закључио да сваки агент за попис становништва може да учини исто, и да се те избушене картице сортирају на начин као што је то радила фирма Жакаров разбој (Jacquard loom). Важан аспект овог изума је да су рупице учитаване електронски а не механички, а картица је садржавала све податке о појединцима.

Електронски табеларни приказ статистичких података

На инсистирање Џона Шав Билингса (John Shaw Billings), Херман је изумео механизам за очитавање присуства или одсуства убушења у картици коришћењем игала са опругом на врху, које би пролазиле кроз убушења, и тако остваривале електричну везу која покреће бројач да забележи сваки податак. Кључна идеја је била да се свим личним подацима може доделити нумеричка шифра. Холерит је закључио да уколико се бројеви могу пробушити у одређеним колонама на картицама, онда се картице могу сортирати механички; и на тај начин се одговарајуће колоне могу сабирати. Иако је једна од предности овог система била могућност сортирања картица по логичном редоследу, чување великог броја ових карица се појавио као проблем. Како би овај проблем решио, Холерит је картице направио по димензијама једног долара.

Своју идеју изложио је у патенту бр. 395, 782 од 8. јануара 1889. године.

Компанија за производњу табеларних машина

Под уговором са америчким бироом за попис становништва, конструисао је машине којима је успешно обављен табеларни приказ пописа становништва из 1890. за две и по године.

Започео је свој сопствени посао 1896. године оснивањем компаније за производњу табеларних машина. Већина главних бироа за попис становништва, као и осигуравајуће компаније, користиле су његову опрему и куповале његове картице. Како би обезбедио рад овог система, изумео је и први механизам за аутоматско убацивање картица.

Године 1911. његова фирма се спојила са још две и основала Computing Tabulating Recording Corporation (CTR). Под руководством Томаса Џ. Вотсона (Thomas J. Watson), та фирма је 1924. године променила име у IBM.

Литература

• Austrian, Geoffrey D. (1982). Herman Hollerith: The Forgotten Giant of Information Processing. Columbia University Press. стр. 418. ISBN 978-0-231-05146-0. 
• Truesdell, Leon E. (1965). The Development of Punch Card Tabulation in the Bureau of the Census 1890-1940. US GPO.  Includes extensive, detailed, description of Hollerith's first machines and their use for the 1890 census.
• Ashurst, Gareth (1983). Pioneers of Computing. Frederick Muller. стр. 77—90. 
• Beniger, James R. (1986/2009) The Control Revolution: Technological and Economic Origins of the Information Society, Harvard University Press. 1986. pp. 390–425
• Cortada, James W. (1993). Before the Computer: IBM, NCR, Burroughs, & Remington Rand & the Industry they created, 1865 - 1956. Princeton. стр. 344. ISBN 978-0-691-04807-9. 
• Essinger, James (2004). Jacquard's Web: How a Hand-Loom Led to the Birth of the Information Age. Oxford: Oxford University Press. 
• Engelbourg, Saul (1954). International Business Machines: A Business History (Ph.D.). Columbia University. стр. 385.  Reprinted by Arno Press. 1976., from the best available copy. Some text is illegible.
• Heide, Lars. "Herman Hollerith". In Jeffrey Fear (ed.). Immigrant Entrepreneurship: German-American Business Biographies, 1720 to the Present. German Historical Institute, 2017.
• Heide, Lars (2009). Punched-Card Systems and the Early Information Explosion, 1880-1945. Johns Hopkins. ISBN 978-0-8018-9143-4. 
• Hollerith, Herman (април 1889). „An Electric Tabulating System”. The Quarterly, Columbia University School of Mines. X (16): 238—255.  From the Columbia University History site: This article is the basis for his 1890 Columbia Ph.D. Extracts reprinted in (Randell, 1982).
• Hollerith, Herman (1890). In connection with the electric tabulation system which has been adopted by U.S. government for the work of the census bureau. Ph.D. dissertation. Columbia University School of Mines. 
• Hollerith, Herman (децембар 1894). „The Electrical Tabulating Machine”. Journal of the Royal Statistical Society. Blackwell Publishing. 57 (4): 678—682. JSTOR 2979610. doi:10.2307/2979610.  From Randell (1982),"... brief... fascinating article... describes the way in which tabulators and sorters were used on ... 100 million cards ... 1890 census."

Спољашње везе

• Холеритов патент из 1889. године на страници Музеја историје рачунара (језик: енглески)
• Холеритова страница на сајту National Hall of Fame (језик: енглески)
• Herman Hollerith (2017) In Immigrant Entrepreneurship Recommended.
• Columbia University Computing History: Herman Hollerith Hollerith's 1890 Census Tabulator
• IBM Archives: Herman Hollerith The Tabulating Machine Co. plant
• Early Office Museum: Punched Card Tabulating Machines
• O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Херман Холерит”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews. 
• The Norwegian Historical Data Center: Census 1900 Includes a description of the use of Hollerith machines ("complicated, American enumeration machines"), together with illustrations.
• The Research notes on Herman Hollerith collection at Hagley Museum and Library includes the research materials Geoffrey Austrian used to write Herman Hollerith: Forgotten Giant of Information Processing.
• Richard Hollerith Papers at Hagley Museum and Library. Richard Hollerith was the grandson of Herman Hollerith and part of this collection documents the sale and settlement of the Herman Hollerith estate following the death of his last remaining child, Virginia.
• Fleishman, Sandra (5. 3. 2005). „$8.5 Million And Counting”. Washington Post. Приступљено 4. 5. 2010.