8. јануар
датум
8. јануар је осми дан у години у Грегоријанском календару. 357 дана (358 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
ДогађајиУреди
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 1297 — Италијански племић Франческо Грималди, прерушен у фрањевца, је заузео тврђаву Монако.
- 1679 — Француски истраживач Робер Кавелије де ла Сал открио је водопаде Нијагаре.
- 1807 — Српски устаници су у Првом српском устанку заузели Београдску тврђаву у коју су се Турци склонили након заузимања Београда 12. децембра.
- 1815 — Америчка војска на челу са генералом Ендруом Џексоном је поразила британску војску у бици код Њу Орлеанса током Америчко-британског рата.
- 1881 — Основана је Народна радикална странка, прва политичка странка у Србији.
- 1889 — Статистичар Херман Холерит је патентирао табеларну машину.
- 1918 — Амерички председник Вудро Вилсон је објавио својих Четрнаест тачака за свет након завршетка Првог светског рата.
- 1923 — Након извештаја Репарационе комисије крајем 1922. да Немачка касни са испорукама угља на име ратне одштете Француској и Белгији, француске и белгијске трупе ушле су у Рурску област. Криза је споразумно решена средином 1924, а у јулу 1925. Французи су почели да евакуишу трупе из Рура.
- 1926 — Абдул Азиз ибн Сауд постао је краљ Хеџаса, а назив земље промењен је у Саудијска Арабија.
- 1959 — Генерал Шарл де Гол постао је први председник Пете републике Француске.
- 1959 — Фидел Кастро је тријумфално ушао у Хавану и постао нови кубански вођа.
- 1973 — Амерички и северновијетнамски преговарачи Хенри Кисинџер и Ле Дук То обновили су у Паризу преговоре о окончању Вијетнамског рата.
- 1998 — Арапски терориста Ремзи Ахмед Јусеф осуђен је на доживотну робију, као организатор подметања експлозива 1993. у Светски трговински центар у Њујорку, када је погинуло шесторо људи. Две зграде Центра са преко сто спратова срушене су 11. септембра 2001. у самоубилачком терористичком нападу са два отета авиона.
- 2002 — У Албанији је у 117. години умрла Цхериме Хасан Барди једна од најстаријих Албанки и једна од неколико особа на свету које су живеле у три века.
- 2003 — Скупштина Црне Горе изабрала је нову републичку владу чији је премијер Мило Ђукановић.
- 2003 — Након неколико напада на припаднике америчких војних снага, у Кувајту је објављен религиозни проглас који забрањује убијање не-Муслимана, чиме су ојачани постојећи закони.
- 2006 — У Турској је 14 лица заражено вирусом птичијег грипа Х5Н1.
РођењаУреди
- 1589 — Иван Гундулић, књижевник († 1638.)
- 1628 — Франсоа Анри де Монморенси, војвода од Луксембурга, француски генерал († 1695.)
- 1868 — Френк Дајсон, енглески астроном († 1939.)
- 1870 — Мигел Примо де Ривера, шпански генерал и диктатор († 1930.)
- 1873 — Јелена Савојска, црногорска принцеза и последња краљица Италије († 1952.)
- 1891 — Валтер Боте, немачки физичар († 1957.)
- 1902 — Георгиј Маљенков, совјетски политичар († 1988.)
- 1910 — Галина Уљанова, руска примабалерина († 1998.)
- 1912 — Хозе Ферер, америчко-порторикански глумац († 1992.)
- 1924 — Рон Муди, британски глумац († 2015.)
- 1934 — Жак Анкетил, француски професионални бициклиста († 1987.)
- 1934 — Александра Рипли, америчка књижевница († 2004.)
- 1935 — Елвис Пресли, амерички музичар († 1977.)
- 1936 — Божидар Шујица, југословенски и српски песник
- 1942 — Стивен Хокинг, енглески физичар († 2018.)
- 1942 — Џуничиро Коизуми, јапански политичар
- 1944 — Тери Брукс, амерички писац
- 1946 — Роби Кригер, амерички рокенрол гитариста
- 1947 — Дејвид Боуи, енглески музичар и глумац († 2016.)
- 1947 — Самјуел Шмид, швајцарски политичар
- 1949 — Милан Цаци Михаиловић, позоришни, филмски и ТВ глумац
- 1957 — Ризван Сулејмани, македонски политичар
- 1958 — Јадранка Јовановић, српска оперска примадона, мецосопран
- 1977 — Амбер Бенсон, америчка глумица, режисерка и сценаристкиња
- 1977 — Сања Јововић, црногорска рукометашица
- 1979 — Адријан Муту, румунски фудбалер
- 1979 — Стипе Плетикоса, хрватски фудбалер
- 1983 — Фелипе Коломбо, аргентинско-мексички глумац и певач
- 1984 — Ким Џонг Ун, севрнокорејски вођа
- 1986 — Давид Силва, шпански фудбалер
- 1988 — Мајкл Мансијен, енглески фудбалер
- 1995 — Кајл Едмунд, британски тенисер
СмртиУреди
- 1324 — Марко Поло, италијански истраживач (* 1254)
- 1337 — Ђото ди Бондоне, италијански сликар. (* 1266)
- 1642 — Галилео Галилеј, италијански астроном, физичар и математичар (* 1564)
- 1879 — Фердо Ливадић, хрватски композитор. (* 1799)
- 1896 — Пол Верлен, француски писац (* 1844)
- 1934 — Андреј Бели, руски књижевник (* 1880)
- 1941 — Роберт Бејден-Поуел, оснивач светског извиђачког (скаутског) покрета (* 1857)
- 1964 — Јулијус Раб, аустријски политичар и канцелар. (* 1891)
- 1967 — Збигњев Цибулски, пољски фимски и позоришни глумац. (* 1927)
- 1976 — Џоу Енлај, кинески државник (* 1898)
- 1996 — Франсоа Митеран, француски политичар и државник (* 1916)
- 2004 — Ма'мун ал Ходеиби, духовни вођа египатске забрањене организације Муслиманска браћа (* 1921)
- 2009 — Љубица Сокић је била српска сликарка и академик САНУ. (* 1914)
Празници и дани сећањаУреди
Српска православна црква слави[1]::
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ *„Житија светих“, 26. децембар, Јустин Поповић Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 9, 2013) (на језику: енглески) (на језику: српски)