Гвам

Гвам
The Territory of Guam
Guåhan
Крилатица: Where America's Day Begins
(Где амерички дан почиње)
Химна: The Star-Spangled Banner
Барјак искићен звездама
Положај Гвама
Главни градХагатња
Службени језикенглески, чаморо
Владавина
Облик државеПридружене државе Сједињених Америчких Држава
 — ПредседникЏо Бајден
 — ГувернерЛурдес Гереро
Историја
‍
Географија
Површина‍
 — укупно541,3 km2 (190)
Становништво‍
 — 2010.[1][2]159.358 (191)
 — густина294,4 ст./km2
Економија
ВалутаАмерички долар (USD)
Остале информације
Временска зонаUTC 10
Интернет домен‍.gu‍
Позивни број+1-671

Територија Гвам (енгл. Territory of Guam, чам. Guåhan) острво је у западном Пацифику и територија САД.[3][4]

Становници су већином Чаморои који су населили острво отприлике пре 3.500 година. Острво је највеће и најјужније од свих Маријанских острва. Главни град је Хагатња (Hagåtña), стари назив је Агања (Agaña). Привреда Гвама углавном зависи од туризма (већином из Јапана) и база америчке војске).

Први становници овог острва били су Негритоси, ниски тамнопути народ коврџаве косе и очију чија боја варира од смеђе до црне. Потекли су из делова југоисточне Азије. Одатле су вероватно дошли услед климатским промена насталих за време последњег до сада леденог доба. Није искључено ни то да су их народи северно и западно од њих приморали да напусте своје постојбине и населе се у Малезији, Новој Гвинеји, Малинезији, Меланезији и Филипинима. Судећи по радиоактивном угљенику, научници су установили да су Негритоси настањивали Нови Гвинеју више од 40.000 година.[5]

Пре Другог светског рата, Гвам је био једна од пет америчких јурисдикција у Тихом океану, заједно са острвом Вејк у Микронезији, Америчком Самоом и Хавајима у Полинезији и Филипинима. Дана 8. децембра 1941. године, неколико сати након напада на Перл Харбор, Јапанци су заузели Гвам, и острво је остало под окупацијом две и по године. Током окупације Гвамани су били изложени присилном раду, затварању, мучењу и погубљењима.[6][7][8] Америчке снаге су поново заузеле острво 21. јула 1944, што се обележава као Дан ослобођења.[9] Од шездесетих година прошлог века, економију Гвама подржавали су првенствено туризам и Америчка војска, за коју је Гвам значајно стратешко добро.[10]

Незванично, али често коришћен територијални мото је „Где амеерички дан почиње”, који се односи на близину острва међународној датумској линији.[11][12] Гвам је међу 17 територија које нису самоуправне на списку Уједињених нација, а члан је Пацифичке заједнице од 1983.[13]

КлимаУреди

Клима Гвама (Гвамски међународни аеродром) (1981–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 34
(94) 		34
(93) 		34
(93) 		36
(96) 		34
(94) 		35
(95) 		35
(95) 		34
(94) 		34
(93) 		34
(93) 		33
(92) 		33
(91) 		36
(96)
Максимум, °C (°F) 29,4
(84,9) 		29,4
(84,9) 		29,9
(85,8) 		30,7
(87,3) 		31,1
(87,9) 		31,1
(87,9) 		30,6
(87,1) 		30,3
(86,5) 		30,4
(86,7) 		30,4
(86,8) 		30,3
(86,5) 		29,8
(85,6) 		30,3
(86,5)
Просек, °C (°F) 26,8
(80,2) 		26,6
(79,9) 		27,1
(80,7) 		27,7
(81,9) 		28,1
(82,6) 		28,1
(82,6) 		27,7
(81,9) 		27,4
(81,4) 		27,4
(81,4) 		27,6
(81,7) 		27,7
(81,8) 		27,3
(81,2) 		27,4
(81,4)
Минимум, °C (°F) 24,2
(75,5) 		23,9
(75,0) 		24,2
(75,6) 		24,7
(76,5) 		25,1
(77,2) 		25,2
(77,4) 		24,8
(76,6) 		24,6
(76,3) 		24,6
(76,2) 		24,7
(76,5) 		25,1
(77,2) 		24,9
(76,8) 		24,7
(76,4)
Апсолутни минимум, °C (°F) 19
(66) 		18
(65) 		19
(66) 		20
(68) 		21
(70) 		21
(70) 		21
(70) 		21
(70) 		21
(70) 		19
(67) 		20
(68) 		20
(68) 		18
(65)
Количина кишеmm (in) 126
(4,96) 		115,1
(4,53) 		70,4
(2,77) 		90,9
(3,58) 		109,2
(4,30) 		180,1
(7,09) 		308,4
(12,14) 		435,6
(17,15) 		359,9
(14,17) 		299,7
(11,80) 		232,9
(9,17) 		151,9
(5,98) 		2.480,1
(97,64)
Дани са кишом (≥ 0.01 in) 18,8 15,7 16,8 17,0 19,3 22,6 24,7 25,3 24,3 25,1 23,4 22,1 255,1
Сунчани сати — месечни просек 176,7 186,0 217,0 213,0 220,1 195,0 155,0 142,6 132,0 133,3 135,0 142,6 2.048,3
Извор #1: NOAA (normals)[14]
Извор #2: Hong Kong Observatory (sun only 1961–1990)[15]

ГалеријаУреди

Гвам из ваздуха

РеференцеУреди

  1. ^ Национална агенција за статистику
  2. ^ „Australia-Oceania :: Guam (Territory of the US)”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Приступљено 26. 8. 2015. 
  3. ^ „U.S. Territories”. DOI Office of Insular Affairs. Архивирано из оригинала на датум 9. 2. 2007. Приступљено 9. 2. 2007. 
  4. ^ „Definitions of Insular Area Political Organizations.”. U.S. Department of the Interior. Архивирано из оригинала на датум 21. 7. 2011. Приступљено 14. 11. 2007.  Office of Insular Affairs. Retrieved October 31, 2008.
  5. ^ Cunningham & Beaty 2001, стр. 1-2.
  6. ^ War Restitution Act : hearing before the Subcommittee on Insular and International Affairs of the Co...|National Library of Australia Архивирано април 6, 2010 на сајту Wayback Machine. Catalogue.nla.gov.au (September 20, 1994). Retrieved June 13, 2012.
  7. ^ "Statement of David B. Cohen Deputy Assistant Secretary of the Interior for Insular Affairs Before the House Committee on Resources Regarding the Report of the Guam War Claims Review Commission|July 21, 2004 Архивирано јануар 20, 2013 на сајту Wayback Machine." Office of Insular Affairs. Retrieved September 19, 2012.
  8. ^ Higuchi, Wakako (2001). „The Japanisation Policy for the Chamorros of Guam, 1941–1944” (PDF). The Journal of Pacific History. 36 (1): 19—35. doi:10.1080/00223340120049424. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 20. 1. 2013. 
  9. ^ „Guam police arrest suspect in memorial theft”. Marine Corps Times. Associated Press. 7. 7. 2007. Архивирано из оригинала на датум 15. 5. 2011. Приступљено 5. 4. 2010. 
  10. ^ Rogers, Robert F. (1995). Destiny's Landfall: A History of Guam. Honolulu: University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-1678-0. 
  11. ^ Mack, Doug (2017). The Not-Quite States of America: Dispatches From the Territories and Other Far-Flung Outposts of the USA. W.W. Norton. стр. 114. ISBN 9780393247602. 
  12. ^ Grabowski, John F. (1992). U.S. Territories and Possessions (State Report Series) . Chelsea House. стр. 39. ISBN 9780791010532. 
  13. ^ „Non-Self-Governing Territories – Official U.N. Website”. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2014. Приступљено 18. 11. 2019. 
  14. ^ „NOWData – NOAA Online Weather Data”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Архивирано из оригинала на датум 8. 7. 2015. Приступљено 17. 11. 2012. 
  15. ^ „Climatological Information for Guam, Pacific Islands, United States”. Hong Kong Observatory. Архивирано из оригинала на датум 20. 1. 2013. Приступљено 17. 11. 2012. 

ЛитератураУреди

  • Cunningham, Lawrence J.; Beaty, Janice J. (2001). A History of Guam. Honolulu: Bess Press. стр. 1—2. ISBN 978-1-57306-068-4. 
  • Maga, Timothy P. Defending Paradise: The United States and Guam, 1898–1950 (Garland, 1988).
  • Rogers, Robert F. Destiny's Landfall: A History of Guam (U of Hawaii Press, 1995).
  • Spear, Jane E. "Guamanian Americans." Gale Encyclopedia of Multicultural America, edited by Thomas Riggs, (3rd ed., vol. 2, Gale, 2014), pp. 263–273. online
  • Robert F. Rogers, Destiny's Landfall: A History of Guam (Honolulu: University of Hawaii Press, 1995)
  • Paul Carano and Pedro C. Sanchez, A Complete History of Guam (Rutland, VT: C. E. Tuttle, 1964)
  • Howard P. Willens and Dirk Ballendorf, The Secret Guam Study: How President Ford's 1975 Approval of Commonwealth Was Blocked by Federal Officials (Mangilao, Guam: Micronesian Area Research Center; Saipan: Commonwealth of the Northern Mariana Islands Division of Historical Preservation, 2004)
  • Lawrence J. Cunningham, Ancient Chamorro Society (Honolulu: Bess Press, 1992)
  • Anne Perez Hattori, Colonial Dis-Ease: U.S. Navy Health Policies and the Chamorros of Guam, 1898-1941 (Honolulu: University of Hawaii Press, 2004)
  • Pat Hickey, The Chorito Hog-Leg, Book One: A Novel of Guam in Time of War (Indianapolis: AuthorHouse Publishing, 2007)
  • Vicente Diaz, Repositioning the Missionary: Rewriting the Histories of Colonialism, Native Catholicism, and Indigeneity in Guam (Honolulu: University of Hawaii Press, 2010)
  • Keith Lujan Camacho, Cultures of Commemoration: The Politics of War, Memory, and History in the Mariana Islands (Honolulu: University of Hawaii Press, 2011)
  • Zotomayor, Alexie Villegas (12. 3. 2013). „Archaeologists say migration to Marianas longest ocean-crossing in human history”. Marianas Variety News and Views: 2. Приступљено 25. 10. 2020. 
  • Hung, Hsiao-chun; Carson, Mike T.; Bellwood, Peter; Campos, Fredeliza Z.; Piper, Philip J.; Dizon, Eusebio; Bolunia, Mary Jane Louise A.; Oxenham, Marc; Chi, Zhang (2015). „The first settlement of Remote Oceania: the Philippines to the Marianas”. Antiquity. 85 (329): 909—926. doi:10.1017/S0003598X00068393  . 
  • Carson, Mike T. (2012). „History of Archaeological Study in the Mariana Islands” (PDF). Micronesica. 42 (1/2): 312—371. 
  • Pugach, Irina; Hübner, Alexander; Hung, Hsiao-chun; Meyer, Matthias; Carson, Mike T.; Stoneking, Mark (14. 10. 2020). „Ancient DNA from Guam and the Peopling of the Pacific”. bioRxiv: 2020.10.14.339135. doi:10.1101/2020.10.14.339135. hdl:21.11116/0000-0007-9BA4-1  . 
  • Vilar, Miguel G.; Chan, Chim W; Santos, Dana R; Lynch, Daniel; Spathis, Rita; Garruto, Ralph M; Lum, J Koji (јануар 2013). „The origins and genetic distinctiveness of the chamorros of the Marianas Islands: An mtDNA perspective”. American Journal of Human Biology. 25 (1): 116—122. PMC 4335639  . doi:10.1002/ajhb.22349. 
  • Peterson, John A. (2012). „Latte villages in Guam and the Marianas: Monumentality or monumenterity?” (PDF). Micronesica. 42 (1/2): 183—208. 

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гвам&oldid=24025935”