Википедија

Конгресна библиотека

(преусмерено са Library of Congress)

Конгресна библиотека (енгл. Library of Congress) национална је библиотека Сједињених Држава и „истраживачка рука” Конгреса Сједињених Држава. Једна је од највећих библиотека у свету. Њена збирка укључује преко 29 милиона каталогизованих књига и других штампаних материја на преко 470 језика; више од 58 милиона рукописа; највећу збирку ретких књига у Северној Америци (укључујући и примерак Гутенбергове Библије), преко 1 милион издања Владе САД, милион издања светских новина од уназад три стотине година, 33.000 увезаних томова новина, 500.000 ролни микрофилма, преко 6.000 стрипова[3]; и највећу светску колекцију правних материјала, филмова, 4,8 милиона мапа, нотних записа и 2,7 милиона звучних записа. Библиотеком руководи конгресни библиотекар.

Конгресна библиотека
Library of Congress
Logo of the United States Library of Congress.svg

US-LibraryOfCongress-Seal.svg

Flag of the United States Library of Congress 2.svg
Застава Конгресне библиотеке
Thomas Jefferson Building Aerial by Carol M. Highsmith.jpg
Зграда Томаса Џеферсона у Вашингтону, Конгресна библиотека
Оснивање24. април 1800. год.; пре 222 године (1800-04-24)
ЛокацијаВашингтон
САД
Обимвише од 38 милиона књига и других штампаних материјала, 3,6 милионa снимака, 14 милиона фотографија, 5,5 милиона мапа, 8,1 милион нотних записа и 70 милиона рукописа, 5,711 инкунабула, и 122.810,430 предмета у некласификованим (посебним) збиркама:
укупно више од 167 милиона ставки[1]
Чланови535 чланова Конгреса САД
ДиректорКарла Хајден (конгресни библиотекар)
Запослени3.105[2]
Веб-сајтwww.loc.gov

То је најстарија федерална културна институција у Сједињеним Државама. Библиотека је смештена у три зграде на Капитол Хилу у Вашингтону; такође одржава конзерваторски центар у Калпепер у Вирџинији.[1] Функције библиотеке надгледа конгресни библиотекар, а зграде библиотеке одржава капитолски архитекта. Конгресна библиотека је једна од највећих библиотека на свету.[4][5] Њене „збирке су универзалне, нису ограничене темом, форматом или националним границама и укључују истраживачке материјале из свих делова света и на више од 450 језика.“[1]

Конгрес се 1800. преселио у Вашингтон, након што је 11 година држао седнице у привременим главним градовима у Њујорку и Филаделфији. У оба града чланови Конгреса САД имали су приступ значајним збиркама Библиотеке њујоршког друштва и Библиотечке компаније Филаделфије.[6] Мала Конгресна библиотека била је смештена у Капитолу Сједињених Држава током већег дела 19. века до почетка 1890-их.

Примарна мисија библиотеке је да истражи упите чланова Конгреса, који се спроводе преко Конгресне службе за истраживање. Она такође има и надгледа Уред за ауторска права Сједињених Држава. Библиотека је отворена јавности за истраживање, иако само високи државни званичници и запослени у библиотеци могу да позајмљују (тј. износе из просторија) књиге и материјале.[7]

ИсторијаУреди

 
Главна читаоница Конгресне библиотеке
 
Изградња Томас Џеферсонове зграде од 8. јула 1888. до 15. маја 1894.

1800–1851: Порекло и Џеферсонов доприносУреди

Џејмс Медисон из Вирџиније је заслужан за идеју о стварању конгресне библиотеке, који је први пут дао такав предлог 1783.[8] Конгресна библиотека је основана 24. априла 1800. године, када је председник Џон Адамс потписао акт Конгреса који такође предвиђа пренос седишта владе из Филаделфије у нови главни град Вашингтон. Део закона је издвојио 5.000 долара „за куповину књига које могу бити потребне за коришћење Конгреса ... и за опремање одговарајућег простора за њихово држање.“[9] Књиге су наручене из Лондона, а збирка се састојала од од 740 књига и три карте, које су биле смештене у новом Капитолу Сједињених Држава.[10]

Председник Томас Џеферсон одиграо је важну улогу у успостављању структуре Конгресне библиотеке. Дана 26. јануара 1802. потписао је закон који је председнику омогућио да именује библиотекара Конгреса и успостави Заједнички комитет за библиотеку који ће то регулисати и надзирати. Нови закон је такође проширио привилегије задуживања на председника и потпредседника.[11][12]

У августу 1814, након што су разорили америчку милицију у Блејденсбургу, Британци су без крвопролића окупирали Вашингтон. У знак одмазде због америчког уништења Порт Довера, Британци су наредили уништавање бројних јавних зграда у граду. Британске трупе спалиле су Конгресну библиотеку, укључујући и њену збирку од 3.000 томова.[10] Ови томови су се налазили у сенатском крилу Капитола.[12][13] Један од ретких конгресних томова који је преживео била је владина књига прихода и расхода за 1810.[14] Њу је као сувенир узео британски поморски официр сер Џорџ Кокберн, чија је породица ту књигу вратила влади Сједињених Држава 1940. године.[15]

У року од месец дана, Томас Џеферсон се понудио да прода своју велику личну библиотеку[16][17] као замену. Конгрес је прихватио његову понуду у јануару 1815. године, издвојивши 23.950 долара за куповину његових 6.487 књига.[10] Неки чланови Представничког дома противили су се отвореној куповини, укључујући представника Њу Хемпшира Даниела Вебстера. Он је желео да врати „све књиге атеистичке, ирелигиозне и неморалне тенденције”.[18]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в „Fascinating Facts”. Library of Congress. Приступљено 2018-04-25. 
  2. ^ „2017 Annual Report of the Librarian of Congress” (PDF). Library of Congress. Приступљено 2018-11-27. 
  3. ^ Конгресна библиотека, Одељак за владина и серијска издања, Приступљено 9. 4. 2013.
  4. ^ „Library of Congress”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 3. 9. 2017. 
  5. ^ „Fascinating Facts – Statistics”. The Library of Congress. Приступљено 16. 2. 2017. 
  6. ^ „History of the Library of Congress”. Library of Congress. Приступљено 20. 10. 2020. 
  7. ^ „FY 2019–2023 Strategic Plan of the Library of Congress”. Library of Congress. Library of Congress. Приступљено 20. 10. 2020. 
  8. ^ Murray, Stuart. The Library: An Illustrated History (New York, Skyhouse Publishing, 2012): 155.
  9. ^ 2 Stat. 55
  10. ^ а б в „Jefferson's Legacy: A Brief History of the Library of Congress”. Library of Congress. 6. 3. 2006. Приступљено 14. 1. 2008. 
  11. ^ 2 Stat. 128
  12. ^ а б Murray, Stuart P. (2009). The library: an illustrated history. New York, NY: Skyhorse Pub. стр. 158. ISBN 9781602397064. 
  13. ^ Greenpan, Jesse (22. 8. 2014). „The British Burn Washington, D.C., 200 Years Ago”. History.com. Приступљено 8. 1. 2021. 
  14. ^ Murray, Stuart (2009). The Library An Illustrated History. Chicago, Illinois: Skyhorse Publishing. стр. 159. 
  15. ^ Murray, Stuart (2009). The library : an illustrated history . New York, NY: Skyhorse Pub. ISBN 978-1-60239-706-4. 
  16. ^ „Thomas Jefferson's personal library, at LibraryThing, based on scholarship”. LibraryThing. Приступљено 2012-11-04. 
  17. ^ LibraryThing profile page for Thomas Jefferson's library, summarizing contents and indicating sources
  18. ^ Murray, Stuart P. (2009). The library : an illustrated history. Chicago: Skyhorse Pub. стр. 162. ISBN 9781602397064. 

ЛитератураУреди

  • Mearns, David Chambers. The Story Up to Now: The Library Of Congress, 1800–1946 (1947), detailed narrative
  • Cole, John Y. and Henry Hope Reed. The Library of Congress: The Art and Architecture of the Thomas Jefferson Building (1998) excerpt and text search
  • Small, Herbert, and Henry Hope Reed. The Library of Congress: Its Architecture and Decoration (1983)
  • Aikin, Jane (2010). „Histories of the Library of Congress”. Libraries & the Cultural Record. 45 (1): 5—24. S2CID 161865550. doi:10.1353/lac.0.0113. 
  • Anderson, Gillian B. (1989), „Putting the Experience of the World at the Nation's Command: Music at the Library of Congress, 1800-1917”, Journal of the American Musicological Society, 42 (1): 108—49, JSTOR 831419, doi:10.2307/831419 
  • Bisbort, Alan, and Linda Barrett Osborne. The Nation's Library: The Library of Congress, Washington, D. C. (Library of Congress, 2000)
  • Cole, John Young. Jefferson's legacy: a brief history of the Library of Congress (Library of Congress, 1993)
  • Cole, John Young. "The library of congress becomes a world library, 1815–2005." Libraries & culture (2005) 40#3: 385–398. in Project MUSE
  • Cope, R. L. "Management Review of the Library of Congress: The 1996 Booz Allen & Hamilton Report," Australian Academic & Research Libraries (1997) 28#1 online
  • Ostrowski, Carl. Books, Maps, and Politics: A Cultural History of the Library of Congress, 1783–1861 (2004) online
  • Rosenberg, Jane Aiken. The Nation's Great Library: Herbert Putnam and the Library of Congress, 1899–1939 (University of Illinois Press, 1993)
  • Shevlin, Eleanor F.; Lindquist, Eric N. (2010). „The Center for the Book and the History of the Book”. Libraries & the Cultural Record. 45 (1): 56—69. S2CID 161311744. doi:10.1353/lac.0.0112. 
  • Tabb, Winston; et al. (2003). „Library of Congress”. Encyclopedia of Library and Information Science. 3: 1593—1612. 
  • Murray, Stuart (2009). The Library: An Illustrated History. New York: Skyhorse Publishing. стр. 162. ISBN 978-1-60239-706-4. 
  • Architect of the Capitol, Washington, D.C. "Thomas Jefferson Building Architecture." Accessed 2011-12-18.
  • Library of Congress. "Thomas Jefferson Building: A Brief History of the Library." Accessed 2011-12-18.
  • McCamley, N.J. Cold War Secret Nuclear Bunkers. Pen & Sword Books Ltd, 2002. ISBN 0-85052-746-5
  • „Section 1201: Exemptions to Prohibition Against Circumvention of Technological Measures Protecting Copyrighted Works”. United States Copyright Office. 2013. Приступљено 26. 7. 2014. 
  • Cole, John (2008). „The James Madison Memorial Building”. On These Walls: Inscriptions and Quotations in the Buildings of the Library of Congress. Scala Arts Publishers Inc. ISBN 978-1857595451. Приступљено 2018-04-23. 

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Конгресна_библиотека&oldid=24358070”