Џо Бајден

амерички политичар и правник, 46. председник Сједињених Држава (2021-), 47. потпредседник САД (2009-2017), сенатор из Делавера (1973-2009)

Џозеф Робинет „Џо“ Бајден Млађи (енгл. Joseph Robinette „Joe” Biden, Jr.; Скрантон, Пенсилванија, 20. новембар 1942) је 46. и тренутни председник САД, и бивши 47. потпредседник САД у администрацији Барака Обаме. Члан је Демократске странке. Професор је права на више америчких универзитета и од 1973. до 2009. сенатор државе Делавер.

Џо Бајден
Joe Biden presidential portrait.jpg
Џо Бајден 2021. године
Биографија
Пуно имеЏозеф Робинет Бајден Млађи
Датум рођења(1942-11-20)20. новембар 1942.(78 год.)
Место рођењаСкрантон
САД
Држављанство САД
РелигијаРимокатолик
Супружник
  • Нејлија Бајден (Хантер) (в. 1966 —  њена смрт 1972)
  • Џил Бајден (Џејкобс) (в. 1977)
Деца
  • Бо
  • Хантер
  • Наоми
  • Ешли
Професијаправник
Политичка
партија
Демократска странка
ПотписJoe Biden Signature.svg
Тренутна функција
Функцију обавља од 20. јануара 2021.
Избори3. новембар 2020.
ПотпредседникКамала Харис
ПретходникДоналд Трамп
47. потпредседник САД
20. јануар 2009 — 20 јануар 2017.
ПредседникБарак Обама
ПретходникДик Чејни
НаследникМајк Пенс
3. јануар 1973 — 15. јануар 2009.
ПретходникЏејмс Кејлеб Богс
НаследникТед Кауфман

Seal of the President of the United States.svg Seal of the Vice President of the United States.svg

БиографијаУреди

Бајден је рођен у Скрантону у Пенсилванији 1942. и живео је тамо десет година пре него што се преселио у Делавер. Постао је правник 1969. и изабран је у окружни савет округа Њу Касл 1970. Први пут је изабран у Сенат 1972, и постао је шести најмлађи сенатор у историји Сједињених Држава. Поново је биран у Сенат шест пута, и био је четврти сенатор по старешинству у тренутку када је дао оставку да би преузео позицију потпредседника 2009. Био је дугогодишњи члан и бивши председавајући Комитета за спољне односе. Противио се Заливском рату 1991, али се залагао за интервенцију Сједињених Држава и НАТО током Рата у Босни 1994. и 1995. Гласао је за резолуцију која је одобрила Рат у Ираку 2002, али се противио повећању броја америчких трупа у Ираку 2007. Такође је служио и као председавајући Судског комитета Сената, када се бавио питањима везаним за политику о наркотицима, превенцију криминала, грађанске слободе, и водио је законодавне напоре за доношење Закона о контроли насилних злочина и спровођења закона, као и Закона о насиљу против жена. Председавао је Судским комитетом током контроверзних номинација Роберта Борка и Кларенса Томаса за Врховни суд Сједињених Држава.

Џо Бајден се неуспешно борио за председничку номинацију Демократске странке 1988. и 2008. године. Оба пута се повукао из трке услед неубедљиве подршке. Пред председничке изборе 2008, Барак Обама га је одабрао за свог потпредседничког кандидата. Победили су на изборима, и Бајден је постао први католик, и прва особа из Делавера која је постала потпредседник Сједињених Држава.

Као потпредседник у Обаминој администрацији, Бајден је надгледао инфраструктурну потрошњу у циљу борбе против Светске економске кризе и америчку политику према Ираку све до повлачења америчких трупа из Ирака 2011. Његове способности преговарања са републиканцима у конгресу су помогле у доношењу закона као што је Закон о пореским олакшицама, реауторизацији осигурања од незапослености и стварању радних места из 2010, који је разрешио порески застој, Закон о буџетској контроли из 2011, који је разрешио кризу која је те године настала услед достизања максималног дозвољеног задужења Сједињених Држава, и Амерички закон о олакшицама за пореске обвезнике из 2012, који је био усмерен ка решавању претеће „фискалне литице“. 2011. године се противио давању зеленог светла за војну акцију која је довела до смрти Осаме бин Ладена. Обама и Бајден су реизабрани 2012. Октобра 2015, након више месеци спекулација, Бајден је одлучио да се неће кандидовати за председника на председничким изборима 2016. У децембру 2016, није желео да искључи могућност да ће се кандидовати за председника на 2020, али је 13. јануара 2017. објавио да се неће кандидовати, да би само четири дана касније поново одбио да искључи могућност потенцијалне кандидатуре.[1] 12. јануара 2017, Обама му је доделио председничку медаљу слободе, са заслугама. Након напуштања положаја потпредседника, Бајден је именован за професора на Универзитету у Пенсилванији.[2]

У априлу 2019. године, Бајден је најавио кандидатуру на председничким изборима 2020. године, а достигао је праг делегата потребан за обезбеђивање демократске номинације у јуну 2020. године.[3] Дана 11. августа, он је објавио да је америчка сенаторка Камала Харис из Калифорније његов кандидат за потпредседника.

Председничка транзицијаУреди

Сходно Америчким законима, у периоду између избора и инаугурације новог председника, изабрани председник саставља кабинет и долази до постепене транзиције власти. Овлашћења одлазећег председника у тромесечном периоду преносе се на изабраног председника. Џо Бајден је званично постао 46. председник САД 20. јануара 2021.

Бајден је положио заклетву као 46. председник САД на Капитол хилу.

Бајден је већ номиновао неколико кандидата на кључне позиције у администрацији. За већину именовања у председничкој администрацији потребна је сагласност Сената САД, са изузетком позиције шефа особља Беле куће.

Састав Бајденове администрацијеУреди

Позиција Име кандидата Мандат
Председник Џо Бајден 20. јануар 2021
Потпредседник Камала Харис 20. јануар 2021
Државни секретар Ентони Блинкен 26. јануар 2021
Секретар за финансије Џенет Јелен 26. јануар 2021
Секретар одбране Лојд Остин 22. јануар 2021
Државни правобранилац Мерик Гарланд 11. март 2021
Секретар за унутрашње послове Деб Халанд 16. март 2021
Секретар за пољопривреду Том Вилсак 24. фебруар 2021
Секретар за трговину Гина Риамондо 3. март 2021
Секретар за рад Марти Волш 23. март 2021
Секретар за здравство и социјалне службе Хавијер Бекера 19. март 2021
Секретар за образовање Мигујел Кардона 2. март 2021
Секретар за изградњу и урбани развој Марција Фуџ 11. март 2021
Секретар за транспорт Пит Бутиџиџ 3. фебруар 2021
Секретар за енергетику Џенифер Гранхолм 25. фебруар 2021
Секретар за борачка питања Денис МекДонук 8. фебруар 2021
Секретар за националну безбедност Алејандро Мајоркас 2. фебруар 2021
Шеф особља Беле куће Рон Клејн 20. јануар 2021
Управник агенције за заштиту животне средине Мишел С. Риган 11. март 2021
Директор канцеларије за менаџмент и буџет Шаланда Јоунг 24. март 2021
Амбасадор при Уједињеним нацијама Линда Томас-Гринфилд 25. фебруар 2021
Представник САД за трговинску политику Катарина Тиј 18. март 2021
Управник агенција за мало и средње предузеће Изабел Гузмен 17. март 2021
Директор националне обавештајне службе Аврил Хејнес 21. јануар 2021
Директор Централно обевештајне агенције Вилијам Џосеф Бурнс 20. јануар 2021

Политика према БалкануУреди

Још у раној фази балканских конфликата, Џо Бајден је представљао присталицу активне, и по потреби агресивне спољне политике САД на Балкану. Међу првима је Слободана Милошевића назвао ратним злочинцем.[4][5][6][7] Залагао се за прекид санкција на увоз оружја према српским противницима и за одржавање војне обуке босанским муслиманима. Његов утицај на Била Клинтона и залагање за ратну опцију, били су одлучујући за војно ангажовање НАТО-а у ваздушним операцијама на Балкану.[4]

БиблиографијаУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Alter, Jonathan (17. 01. 2017). „Joe Biden: ‘I Wish to Hell I’d Just Kept Saying the Exact Same Thing. The New York Times. Приступљено 2017-01-22. 
  2. ^ Berke, Jeremy (7. 02. 2017). „Here's what Joe Biden will do after 8 years as vice president”. businessinsider.com. Business Insider. Приступљено 2017-02-08. 
  3. ^ Linskey, Annie (9. 6. 2020). „Biden clinches the Democratic nomination after securing more than 1,991 delegates”. 
  4. ^ а б Barone, Michael The Almanac of American Politics 2005. (језик: енглески)
  5. ^ -{"Keep That Wall High; Joe Biden, Warmonger", National Review Online
  6. ^ Only as a last resort, St. Petersburg Times (језик: енглески)
  7. ^ Part of Biden's speech in St. Louis County about Iraq and Milosevic. (језик: енглески)

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди