Отворите главни мени

Државни секретар Сједињених Америчких Држава

члан кабинета САД и главни у Стејт департменту САД
Амблем америчког Стејт департмента
Грб Државног секретара САД

Државни секретар САД се налази на челу Стејт департмента у чијој надлежности су спољни послови. Он је највиши по рангу члан Кабинета САД.

У почетку постојања републике, положај државног секретара био је нормална степеница на путу ка Белој кући — државни секретари који су постали амерички председници су Томас Џеферсон, Џејмс Медисон, Џејмс Монро, Џон Квинси Адамс, Мартин ван Бјурен и Џејмс Бјукенан.

ДужностиУреди

Стејт департмент обавља следеће функције: чува и користи Велики печат Сједињених Држава, обавља дипломатске протоколарне функције за Белу кућу, издаје разна саопштења, формално прихвата председничке оставке и одговара на упите. Осим тога, државни секретар обавља функције по наредби председника, у складу са Уставом, које се тичу преписке, наредби или инструкција америчким изасланицима у иностранству, као и преговоре са представницима страних земаља. Секретар је и председников главни саветник по питању америчке спољне политике, а у последњим деценијама усмерава, усклађује и надзире међусобну сарадњу осталих секретаријата у активностима које се спроводе у иностранству.

Као члан Кабинета са највишом позицијом, државни секретар је амерички четврти званичник по овлашћењима након председника - испред њега су само потпредседник САД, председник Представничког дома и председник Сената.

По америчком закону, оставка председника је пуноважна само уколико је председник писмено поднесе државном секретару. То се догодило само једном, у августу 1974., када је председник Ричард Никсон поднео оставку тадашњем државном секретару Хенрију Кисинџеру.

ЗаклетваУреди

Заклетва коју полажу амерички потпредседник, државни секретар и други званичници у савезној влади: „Свечано изјављујем да ћу подржавати и штитити Устав Сједињених Држава од свих непријатеља, страних и домаћих, да ћу према њему гајити истинску веру и оданост, да ову обавезу преузимам слободном вољом, без икаквих резерви или намере да је избегнем, и да ћу добро и савесно извршавати дужности које преузимам.“

Списак америчких државних секретараУреди

# Слика Име Држава порекла Трајање мандата Актуелни председник
Почетак Крај
1   Томас Џеферсон Вирџинија 26. септембар 1789. 31. децембар 1793. Џорџ Вашингтон
2   Едмунд Рандолф Вирџинија 21. јануар 1794. 20. август 1795. Џорџ Вашингтон
3   Тимоти Пикеринг Масачусетс 10. децембар 1795. 12. мај 1800. Џорџ Вашингтон, Џон Адамс
4   Џон Маршал Вирџинија 13. јун 1800. 4. фебруар 1801. Џон Адамс
5   Џејмс Медисон Вирџинија 2. мај 1801. 3. март 1809. Томас Џеферсон
6   Роберт Смит Мериленд 6. март 1809. 1. април 1811. Џејмс Медисон
7   Џејмс Монро Вирџинија 2. април 1811. 30. септембар 1814. Џејмс Медисон
28. фебруар 1815. 3. март 1817.
8   Џон Квинси Адамс Масачусетс 5. март 1817. 3. март 1825. Џејмс Монро
9   Хенри Клеј Кентаки 7. март 1825. 3. март 1829. Џон Квинси Адамс
10   Мартин ван Бјурен Њујорк 28. март 1829. 23. мај 1831. Ендру Џексон
11   Едвард Ливингстон Луизијана 24. мај 1831. 29. мај 1833. Ендру Џексон
12   Луис Маклејн Делавер 29. мај 1833. 30. јун 1834. Ендру Џексон
13   Џон Форсајт Џорџија 1. јул 1834. 3. март 1841. Ендру Џексон, Мартин ван Бјурен
14   Данијел Вебстер Масачусетс 6. март 1841. 8. мај 1843. Вилијам Хенри Харисон, Џон Тајлер
15   Ејбел П. Апшер Вирџинија 24. јул 1843. 28. фебруар 1844. Џон Тајлер
16   Џон Калхун Јужна Каролина 1. април 1844. 10. март 1845. Џон Тајлер
17   Џејмс Бјукенан пенсилванија 10. март 1845. 7. март 1849. Џејмс Нокс Полк
18   Џон Клејтон Делавер 8. март 1849. 22. јул 1850. Закари Тејлор, Милард Филмор
19   Данијел Вебстер Масачусетс 23. јул 1850. 24. октобар 1852. Милард Филмор
20   Едвард Еверет Масачусетс 6. новембар 1852. 3. март 1853. Милард Филмор
21   Вилијам Л. Марси Њујорк 7. март 1853. 6. март 1857. Френклин Пирс
22   Луис Кес Мичиген 6. март 1857. 14. децембар 1860. Џејмс Бјукенан
23   Џеремаја С. Блек Пенсилванија 17. децембар 1860. 5. март 1861. Џејмс Бјукенан
24   Вилијам Сјуард Њујорк 5. март 1861. 4. март 1869. Абрахам Линколн, Ендру Џонсон
25   Елајхју Б. Вошберн Илиноис 5. март 1869. 16. март 1869. Јулисиз Симпсон Грант
26   Хамилтон Фиш Њујорк 17. март 1869. 12. март 1877. Јулисиз Симпсон Грант
27   Вилијам М. Евартс Њујорк 12. март 1877. 7. март 1881. Радерфорд Хејз
28   Џејмс Г. Блејн Мејн 7. март 1881. 19. децембар 1881. Џејмс Гарфилд, Честер Артур
29   Фредерик Т. Фрилингхајсен Њу Џерзи 19. децембар 1881. 6. март 1885. Честер Артур
30   Томас Ф. Бејард Делавер 7. март 1885. 6. март 1889. Стивен Гровер Кливленд
31   Џејмс Г. Блејн Мејн 7. март 1889. 4. јун 1892. Бенџамин Харисон
32   Џон В. Фостер Индијана 29. јун 1892. 23. фебруар 1893. Бенџамин Харисон
33   Волтер Грешам Илиноис 7. март 1893. 28. мај 1895. Стивен Гровер Кливленд
34   Ричард Олни Масачусетс 10. јун 1895. 5. март 1897. Стивен Гровер Кливленд
35   Џон Шерман Охајо 6. март 1897. 27. април 1898. Вилијам Макинли
36   Вилијам Р. Деј Охајо 28. април 1898. 16. септембар 1898. Вилијам Макинли
37   Џон Хеј Дистрикт Колумбија 10. септембар 1898. 1. јул 1905. Вилијам Макинли, Теодор Рузвелт
38   Елајхју Рут Њујорк 19. јул 1905. 27. јануар 1909. Теодор Рузвелт
39   Роберт Бејкон Њујорк 27. јануар 1909. 5. март 1909. Теодор Рузвелт
40   Филандер Нокс Пенсилванија 6. март 1909. 5. март 1913. Вилијам Хауард Тафт
41   Вилијам Џенингс Брајан Небраска 5. март 1913. 9. јун 1915. Вудро Вилсон
42   Роберт Лансинг Њујорк 24. јун 1915. 13. фебруар 1920. Вудро Вилсон
43   Бејнбриџ Колби Њујорк 23. март 1920. 4. март 1921. Вудро Вилсон
44   Чарлс Еванс Хјуз Њујорк 5. март 1921. 4. март 1925. Ворен Хардинг, Калвин Кулиџ
45   Френк Б. Келог Минесота 5. март 1925. 28. март 1929. Калвин Кулиџ, Херберт Хувер
46   Хенри Л. Стимсон Њујорк 28. март 1929. 4. март 1933. Херберт Хувер
47   Кордел Хал Тенеси 4. март 1933. 30. новембар 1944. Френклин Рузвелт
48   Едвард Стетинијус млађи Вирџинија 1. децембар 1944. 27. јун 1945. Френклин Рузвелт, Хари Труман
49   Џејмс Ф. Бернс Јужна Каролина 3. јул 1945. 21. јануар 1947. Хари Труман
50   Џорџ Маршал Пенсилванија 21. јануар 1947. 20. јануар 1949. Хари Труман
51   Дин Ачесон Мериленд 21. јануар 1949. 20. јануар 1953. Хари Труман
52   Џон Фостер Далес Њујорк 21. јануар 1953. 22. април 1959. Двајт Ајзенхауер
53   Кристијан Хертер Масачусетс 22. април 1959. [20. јануар]] 1961. Двајт Ајзенхауер
54   Дин Раск Џорџија 21. јануар 1961. 20. јануар 1969. Џон Кенеди, Линдон Џонсон
55   Вилијам Роџерс Мериленд 22. јануар 1969. 3. септембар 1973. Ричард Никсон
56   Хенри Кисинџер Дистрикт Колумбија 22. септембар 1973. 20. јануар 1977. Ричард Никсон, Џералд Форд
57   Сајрус Венс Њујорк 23. јануар 1977. 28. април 1980. Џими Картер
58   Едмунд Маски Мејн 8. мај 1980. 18. јануар 1981. Џими Картер
59 Александер Хејг Конектикат 22. јануар 1981. 5. јул 1982. Роналд Реган
60   Џорџ Шулц Калифорнија 16. јул 1982. 20. јануар 1989. Роналд Реган
61   Џејмс Бејкер Тексас 25. јануар 1989. 23. август 1992. Џорџ Х. В. Буш
62   Лоренс Иглбергер Флорида 8. децембар 1992. 19. јануар 1993. Џорџ Х. В. Буш
63   Ворен Кристофер Калифорнија 20. јануар 1993. 17. јануар 1997. Бил Клинтон
64   Медлин Олбрајт Дистрикт Колумбија 23. јануар 1997. 19. јануар 2001. Бил Клинтон
65   Колин Пауел Вирџинија 20. јануар 2001. 26. јануар 2005. Џорџ В. Буш
66   Кондолиза Рајс Калифорнија 26. јануар 2005. 20. јануар 2009. Џорџ В. Буш
67   Хилари Клинтон Њујорк 21. јануар 2009. 1. фебруар 2013. Барак Обама
68   Џон Кери Масачусетс 1. фебруар 2013. 20. јануар 2017. Барак Обама

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди