Кикирики (лат. Arachis hypogaea)[2][3] је врста биљке из породице махунарки (Fabaceae), потиче из Јужне Америке, Мексика и Централне Америке. То је једногодишња биљка која нарасте од 30 до 50 cm.[4] Има жуте цветове. Плодови се развијају испод земље, у махунама у којима буде 1-4 семена. У људској употреби налази се семе, као храна, додатак колачима, за производњу кикирики путера и сл. Он се широко узгаја у тропима и суптропима, што је важно за мале и за велике комерцијалне произвођаче. Класификован је и као зрна махунарки,[5] а због високог садржаја уља, као уљарица.[6] Светска годишња производња ољуштеног кикирикија износила је 44 милиона тона у 2016, предвођена Кином са 38% укупне светске производње. Нетипично међу биљкама махунарки, махуне кикирикија се развијају под земљом (геокарпија), а не изнад земље. Имајући на уму ову карактеристику, ботаничар Карл Лине дао је кикирикију специфичан епитет hypogaea, што значи „испод земље“.

Кикирики
Koeh-163.jpg
Научна класификација edit
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Rosids
Ред: Fabales
Породица: Fabaceae
Род: Arachis
Врста:
A. hypogaea
Биномно име
Arachis hypogaea
Subspecies and varieties
  • subsp. fastigiata Waldron
    • var. aequatoriana Krapov. & W. C. Greg
    • var. fastigiata (Waldron) Krapov. & W. C. Greg
    • var. peruviana Krapov. & W. C. Greg
    • var. vulgaris Harz
  • subsp. hypogaea L.
    • var. hirsuta J. Kohler
    • var. hypogaea L.
Синоними[1]
  • Arachis nambyquarae Hoehne
  • Lathyrus esquirolii H. Lév.
Кикирики

Кикирики припада ботаничкој породици Fabaceae (или Leguminosae), познатој као породица махунарки, пасуља или грашка.[1] Као и већина других махунарки, кикирики садржи симбиотске бактерије које фиксирају азот у чворићима корена.[7] Капацитет да фиксира азот значи да кикирики захтева мање ђубрива које садржи азот и побољшава плодност земљишта, што га чини вредним у плодореду.

Кикирики је по укусу и нутритивном профилу сличан орашастим плодовима као што су ораси и бадеми, и, као кулинарски ораси, често се сервирају на сличан начин у западним кухињама. Ботаничка дефиниција ораха је „плод чији зид јајника постаје тврд у зрелости“. По овом критеријуму, кикирики није орах.[8] Међутим, кикирики се обично категорише као орашасти плодови за кулинарске сврхе и уопштено у уобичајеном енглеском језику.

ИсторијаУреди

Род Arachis је ендемски за Јужну Америку.[9] Култивисани кикирики (A. hypogaea) је настао као хибрид између две дивље врсте кикирикија, за које се сматра да су A. duranensis и A. ipaensis.[9][10][11] Почетни хибрид би био стерилан, али је спонтано удвостручење хромозома вратило његову плодност, формирајући оно што се назива амфидиплоид или алотетраплоид.[9] Генетска анализа сугерише да се хибридизација можда догодила само једном и да је довела до A. monticola, дивљег облика кикирикија који се јавља на неколико ограничених локација у северозападној Аргентини, или у југоисточној Боливији, где се та доместикована сорта кикирикија данас узгаја,[12] а из које је вештачком селекцијом настао A. hypogaea.[9][10]

Нутритивна вредностУреди

Кикирики, валенција, сиров
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија2.385 kJ (570 kcal)
21 g
Шећери0,0 g
Прехрамбена влакна9 g
48 g
Засићене7 g
Мононезасићене24 g
Полинезасићене16 g
25 g
Триптофан0,2445 g
Треонин0,859 g
Изолеуцин0,882 g
Леуцин1,627 g
Лизин0,901 g
Метионин0,308 g
Цистин0,322 g
Фенилаланин1,300 g
Тирозин1,020 g
Валин1,052 g
Аргинин3,001 g
Хистидин0,634 g
Аланин0,997 g
Аспарагинска киселина3,060 g
Глутаминска киселина5,243 g
Глицин1,512 g
Пролин1,107 g
Серин1,236 g
Витамини
Тиамин 1)
(52%)
0,6 mg
Рибофлавин 2)
(25%)
0,3 mg
Ниацин 3)
(86%)
12,9 mg
Витамин Б5
(36%)
1,8 mg
Витамин Б6
(23%)
0,3 mg
Фолат 9)
(62%)
246 μg
Витамин Ц
(0%)
0 mg
Витамин Е
(44%)
6,6 mg
Минерали
Калцијум
(6%)
62 mg
Гвожђе
(15%)
2 mg
Магнезијум
(52%)
184 mg
Манган
(95%)
2 mg
Фосфор
(48%)
336 mg
Калијум
(7%)
332 mg
Цинк
(35%)
3,3 mg
Остали конституенти
Вода4,26 g

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.

Кикирики је богат есенцијалним хранљивим материјама (десна табела, подаци УСДА о нутријентима). У референтној порцији од 100-gram (3 12-ounce), кикирики обезбеђује 2.385 kilojoules (570 kilocalories)) енергије хране и одличан је извор (дефинисан као више од 20% дневне вредности, ДВ) неколико витамина Б, витамина Е, неколико прехарамбених минерала, као што су манган (95% ДВ), магнезијум (52% ДВ) и фосфор (48% ДВ), и дијетарних влакана (десна табела). Он такође садрже око 25 g протеина у порцији од 100 g, што је већи удео него у многим орашастим плодовима.[13]

Нека истраживања показују да је редовна конзумација кикирикија повезана са нижим специфичним ризиком од смртности од одређених болести.[14][15] Међутим, клиничке студије не дозвољава да се закључи узрок и последице. Према америчкој Управи за храну и лекове, „научни докази сугеришу, али не пружају доказе да конзумација 1,5 унци дневно већине орашастих плодова (као што је кикирики) као део исхране са ниским садржајем засићених масти и холестерола може смањити ризик од срчаних обољења."[16]

На другом месту после соје, кикирики је највећи светски извор биљног уља. Она су главни састојак маргарина и комерцијално се производе као уље за салату и за кување.[17]

ФитохемикалијеУреди

Кикирики садржи полифеноле, полинезасићене и мононезасићене масти, фитостероле и дијетална влакна у количинама сличним неколико орашастих плодова.[15]

Коре кикирикија садрже ресвератрол који је под прелиминарним истраживањем због његовог потенцијалног дејства на људе.[18][19]

Састав уљаУреди

Уље од кикирикија, као обично уље за кување и салату, садржи 46% мононезасићених масти (првенствено олеинске киселине), 32% полинезасићених масти (првенствено линолне киселине) и 17% засићених масти (првенствено палмитинске киселине).[20][21] Уље које се може екстраховати из целог кикирикија коришћењем једноставне воде и методе центрифугирања, NASA разматра у свом програму Напредне животне подршке за будуће дуготрајне људске свемирске мисије.[22]

ГалеријаУреди

ИзвориУреди

  1. ^ а б „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Royal Botanic Gardens, Kew and Missouri Botanical Garden. 2013. Приступљено 13. 2. 2015. 
  2. ^ USDA GRIN Taxonomy, Приступљено 29. 6. 2016 
  3. ^ Domonoske, Camila (20. 4. 2014). „A Legume With Many Names: The Story Of 'Goober'. NPR. National Public Radio. Архивирано из оригинала на датум 6. 6. 2020. 
  4. ^ Putnam, D.H., et al. (1991) Peanut. University of Wisconsin-Extension Cooperative Extension: Alternative Field Crops Manual.
  5. ^ „Grain Legumes”. www.hort.purdue.edu. Приступљено 2015-09-29. 
  6. ^ „Oil crops for production of advanced biofuels”. European Biofuels Technology Platform. Архивирано из оригинала на датум 9. 9. 2015. Приступљено 28. 9. 2015. 
  7. ^ „Legumes Of The World | Royal Botanic Gardens, Kew”. www.kew.org. Архивирано из оригинала на датум 05. 09. 2015. Приступљено 2015-09-29. 
  8. ^ „The Peanut Institute – Peanut Facts”. peanut-institute.org. Архивирано из оригинала на датум 8. 4. 2019. 
  9. ^ а б в г Seijo, Guillermo; Graciela I. Lavia; Aveliano Fernandez; Antonio Krapovickas; Daniel A. Ducasse; David J. Bertioli; Eduardo A. Moscone (1. 12. 2007). „Genomic relationships between the cultivated peanut (Arachis hypogaea, Leguminosae) and its close relatives revealed by double GISH”. American Journal of Botany. 94 (12): 1963—1971. PMID 21636391. doi:10.3732/ajb.94.12.1963 . 
  10. ^ а б Kochert, Gary; Stalker, H. Thomas; Gimenes, Marcos; Galgaro, Leticia; Lopes, Catalina Romero; Moore, Kim (1996-10-01). „RFLP and Cytogenetic Evidence on the Origin and Evolution of Allotetraploid Domesticated Peanut, Arachis hypogaea (Leguminosae)”. American Journal of Botany. 83 (10): 1282—1291. JSTOR 2446112. doi:10.2307/2446112. 
  11. ^ Moretzsohn, Márcio C.; Gouvea, Ediene G.; Inglis, Peter W.; Leal-Bertioli, Soraya C.M.; Valls, José F.M.; Bertioli, David J. (2013-01-01). „A study of the relationships of cultivated peanut (Arachis hypogaea) and its most closely related wild species using intron sequences and microsatellite markers”. Annals of Botany. 111 (1): 113—126. ISSN 0305-7364. PMC 3523650 . PMID 23131301. doi:10.1093/aob/mcs237. 
  12. ^ Krapovickas, Antonio; Gregory, Walton C. (2007). translated by David E. Williams and Charles E. Simpson. „Taxonomy of the genus Arachis (Leguminosae)” (PDF). IBONE. 16 (Supl.): 1—205. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 4. 3. 2016. Приступљено 13. 9. 2016. 
  13. ^ „Nutrition facts for peanuts, all types, raw, USDA Nutrient Data”. Conde Nast, USDA National Nutrient Database, version SR-21. 2014. Приступљено 15. 1. 2015. 
  14. ^ Bao, Ying; Han, Jiali; Hu, Frank B.; Giovannucci, Edward L.; Stampfer, Meir J.; Willett, Walter C.; Fuchs, Charles S. (2013-11-21). „Association of Nut Consumption with Total and Cause-Specific Mortality”. New England Journal of Medicine. 369 (21): 2001—2011. ISSN 0028-4793. PMC 3931001 . PMID 24256379. doi:10.1056/NEJMoa1307352. 
  15. ^ а б „Nuts (including peanuts)”. Micronutrient Information Center. Corvallis, OR: Linus Pauling Institute, Oregon State University. 2009. Приступљено 29. 11. 2016. 
  16. ^ Taylor CL (14. 7. 2003). „Qualified Health Claims: Letter of Enforcement Discretion – Nuts and Coronary Heart Disease (Docket No 02P-0505)”. Center for Food Safety and Applied Nutrition, FDA. Приступљено 14. 10. 2015. 
  17. ^ Tredgold, Margaret H. (1986). Food plants of Zimbabwe. Natural History Museum of Zimbabwe Library: Mambo Press. стр. 36. ISBN 9780869224007. 
  18. ^ „Resveratrol”. Micronutrient Information Center. Corvallis, OR: Linus Pauling Institute, Oregon State University. 2016. 
  19. ^ Sales, J. M.; Resurreccion, A. V. (2014). „Resveratrol in peanuts”. Critical Reviews in Food Science and Nutrition. 54 (6): 734—70. PMID 24345046. S2CID 13183809. doi:10.1080/10408398.2011.606928. 
  20. ^ „Nutrition facts for oil, peanut, salad or cooking, USDA Nutrient Data”. Conde Nast, USDA National Nutrient Database, version SR-21. 2014. Приступљено 15. 1. 2015. 
  21. ^ Ozcan MM (2010). „Some nutritional characteristics of kernel and oil of peanut (Arachis hypogaea L.)”. J Oleo Sci. 59 (1): 1—5. PMID 20032593. doi:10.5650/jos.59.1 . 
  22. ^ Shi L, Lu JY, Jones G, Loretan PA, Hill WA (1998). „Characteristics and composition of peanut oil prepared by an aqueous extraction method”. Life Support Biosph Sci. 5 (2): 225—9. PMID 11541680. 

Спољашње везеУреди