Хистидин
Хистидин (His, H) је есенцијална аминокиселина. 2-амино-3-имидазол-пропинска киселина.[3][4]
| |||
Називи | |||
---|---|---|---|
IUPAC назив
Histidin
| |||
Други називи
2-Амино-3-(1H-имидазол-4-ил)пропаноинска киселина
| |||
Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
Абревијација | His, H | ||
ECHA InfoCard | 100.000.678 | ||
MeSH | Histidine | ||
| |||
Својства | |||
C6H9N3O2 | |||
Моларна маса | 155,16 g·mol−1 | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |||
верификуј (шта је ?) | |||
Референце инфокутије | |||
Први пут га је изоловао немачки лекар Албрехт Косел 1896. године.
Хемијска формула: C3H4N2CH2CHNH2COOH
Прехрана
уредиХистидин се налази у воћу као што су банане, месу и перади и млеку и млечним производима. Може да се нађе и у разном поврћу, али у мањим количинама. Са бета аланином формира карнозин који као универзални суплемент даје одличне резултате у суплементацији спортиста (боди билдинг, атлетика итд), у третману аутизма, алцхајмерове болести и многим другим областима.
Физиологија
уредиИз хистидина ензимском декарбоксилацијом настаје хистамин, важан биогени амин.
Референце
уреди- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
Литература
уреди- Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.