Хистидин (His, H) је есенцијална аминокиселина. 2-амино-3-имидазол-пропинска киселина.[3][4]

L-Хистидин
Називи
IUPAC назив
Histidin
Други називи
2-Амино-3-(1H-имидазол-4-ил)пропаноинска киселина
Идентификација
3Д модел (Jmol)
Абревијација His, H
ECHA InfoCard 100.000.678
MeSH Histidine
  • N[C@@H](Cc1[nH]cnc1)C(O)=O
Својства
C6H9N3O2
Моларна маса 155,16 g·mol−1
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Први пут га је изоловао немачки лекар Албрехт Косел 1896. године.

Хемијска формула: C3H4N2CH2CHNH2COOH

Прехрана уреди

Хистидин се налази у воћу као што су банане, месу и перади и млеку и млечним производима. Може да се нађе и у разном поврћу, али у мањим количинама. Са бета аланином формира карнозин који као универзални суплемент даје одличне резултате у суплементацији спортиста (боди билдинг, атлетика итд), у третману аутизма, алцхајмерове болести и многим другим областима.

Физиологија уреди

Из хистидина ензимском декарбоксилацијом настаје хистамин, важан биогени амин.

Референце уреди

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 
  4. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 

Литература уреди

  • Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 

Спољашње везе уреди