Колач је мањи слатки комад пецива пуњен различитим филовима. Најчешћи састојак колача јесу мед или шећер, маслац, млеко, ораси и друго коштуњаво воће, јаја, чоколада или какао и различите врсте воћа (џемова и мармелада).[1] Могу бити различитог облика, али најчешће су округлог или правоугаоног облика.

Чоколадни колачи
Добош торта је једна од првих врста колача

Мањи комади теста називају се ситни колачи или колачићи.

ИсторијаУреди

Колачи и посластице постојали су од древних времена. Припремали су их стари Египћани, Грци, Римљани. Кинески изум, млеко у праху, у свом товару носио је чувени трговац, путник и путописац Марко Поло. Прве пите од слатког сира (сира и меда), својеврсне су претече торти од сира (чизкејк) прављене у Грчкој у време одржавања прве Олимпијаде, дакле 776. године пре наше ере. У сваком случају, није лако закључити који је колач најстарији.[2]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 537. 
  2. ^ „Најстарија торта на свету?”. Politikin Zabavnik. Архивирано из оригинала на датум 18. 5. 2010. 

Спољашње везеУреди