Хронологија античког Рима

Антички Рим је назив за римску државу која је највећим делом своје историје обухватала велики део Средоземља и западне Европе.

Римски форум је била централна област око које се Антички Рим развијао

Историја римске државе од 753. п. н. е. до 476. године (пад Западног римског царства) дели се на ова раздобља:

Доба краљевства уреди

Доба република уреди

Доба царства уреди

Након кратке и крваве владавине династије Севера (192217) настаје период грађанских ратова који ће трајати читав век (период „Војничких царева“), који ће накратко бити заустављен у време Константина Великог (306337). Најзначајније Константинове тековине су: Милански едикт (313) и пресељење престонице из Рима у Константинопољ (Цариград) 330. године.

Након Константина хришћанство све више преузима примат у односу на стару религију, па за време његових наследника постаје веома агресивно у односу на пагане. Овај процес је покушао да спречи Јулијан (361363) од цркве назван „Apostata“ (Отпадник), један од најзначајнијих и најспособнијих царева после Константина, али је погинуо у рату са Персијом. Убрзо после његове смрти хришћанство постаје једина дозвољена религија у Римском царству. 395. царство се дели на Западно римско царство и Византију или Источно римско царство). Западно римско царство је пропало 476., а Византија 1453. године.

    • 19. п. н. е.Октавијан Август је саставио нови списак сенатора, којих сад има 600, а себе је ставио на прво место (откуда потиче и назив Принципата по princeps Senatus — први Сенатор) и успоставио нови облик владавине — принципат; организовао је личну гарду — преторијанце; прогласио се Августом (узвишеним у култном смислу); успоставио је снаге јавног реда у Риму и основао ватрогасну службу.
    • 19. п. н. е. — Август је потпуно покорио Шпанију
    • 16. п. н. е.15. п. н. е. — Победа над германским племенима и проширење царства до реке Елбе
    • 12. п. н. е.7. п. н. е.Тиберије осваја Панонију и одлази у провинцију Германију, ради спречавање побуне германских племена
    • 5. године — Тиберије потпуно покорава Германију
    • 6. године — Јудеја постаје римска провинција
    • 69. године — ратује против устаника у Паноноји и Далмацији Батонски рат
    • 9. године — Битка у Теутобуршкој шуми, тешки римски пораз, германска племена, под вођством Арминија (некадашњим римским савезником), из заседе нападају и уништавају три римске легије
    • 11. године — Тиберије и Германик су угушили устанак у провинцији Германији
    • 13. године — Сенат практично проглашава Тиберија за Августовог савладара — Тиберије поново добија трибунску власт и imperim proconsulare maius
    • 14. године — Тиберије обављао ценз заједно са Августом и одлази у Илирик; смрт цара Августа и именовање Тиберија за његовог наследника са именом Тиберије Јулије Цезар Август
    • 15. године — немири у провинцији Германији
    • 17. године — војничке побуне у Галији и Нумидији
    • 21. године — војничка побуна у Тракији; Тиберије се повлачи у Кампанију; устанак Флора и Сакривора у Галији
    • 26. године — Тиберије напушта Рим, одлази у Тарацину а затим се повлачи на острво Капри, а овлашћења преузима заповедник његове гарде Сејан, који проводи терор по Риму
    • 31. године — слом Сејана (осуђен и погубљен)
    • 37. године — Тиберије полази ка Риму, али на рту Мизениуму умире; пепео је положен у Августовом маузолеју; Гај Јулије Цезар Калигула постаје имератором
    • 41. године — Тиберије Клаудије Нерон постаје император
    • 4142. године — устанак у Мауританији
    • 43. године — поход Плауција Силвана на Британију
    • 54. године — Тиберије Клаудије Нерон отрован а Клаудије Цезар Нерон постаје император
    • 61. године — устанак у Британији, предвођен Боудиком, поглавицом племена Ицени
    • 64. године — Рим је уништен у једном пожару; Нерон окривљује хришћане и организује први прогон
    • 66. године — Тит гуши јеврејски устанак у Јудеји
    • 68. године — смрт Нерона и крај владавине династије Јулијеваца—Клаудијаца
    • 69. године — Година четири цара: Сенат је признао за Нероновог насљедника Галбу; римске легије у Германији су изабрале Вителија; преторијанска гарда у Риму је изгласала Отона, а крајем године је на власт дошао Веспазијан
    • 6970. године — Батавијански устанак у провинцији Германији, предвођен Цивилисом.
    • 70Тит, Веспазијанов син, будући цар, разорио Јерусалим
    • 7184. године — умирење Британије и освајање територије данашњег Велса и Шкотске
    • 79 године — после смрти Веспазијана, Тит постаје цар; 24. августа, ерупција вулкана Везува и уништење градова Помпеја и Херкуланеума
    • 80 године — делимично уништење Рима у пожару
    • 80. године — отворен Колосеум
    • 81 године — Домицијан постаје цар
    • 85 године — рат са Дачанима
    • 96 године — Убиство Домицијана и крај владавине династије Флавијаца; Нерва, први од тзв. пет добрих царева постаје император
    • 98 године — Трајан постаје цар
    • 101102. године — Први дачки рат
    • 106109. године — Други дачки рат, сомоубиство дачког краља Децебала и Дакија постаје римска провинција
    • 106. године — изградња Трајановог форума
    • 113117. године — рат са Партима и гушење устанака у северној и средњој Месопотанији
    • 117. године — Хадријан постаје цар.
    • 122. године — изградња Хадријанова бедема (Валлум Хадриани)
    • 132135. године — Јеврејски устанак предвођен Симоном бар Кохба
    • 138. године — Антонин Пије постаје цар
    • 140143. године — после побуне, Антонин заузума Шкотску. ** 152153. године — походи против устаника у Ахаји и Египту
    • 161. године — Марко Аурелије постаје цар
    • 162166. године — неуспешни походи Луција Вера против партског краља Олагаза III.
    • 166175. године — Маркомански рат против германских племена Маркомана и Квада.
    • 172. године — устанак Букола (пастира) у Египту
    • 180. године — смрт Марка Аурелија, посљедњег од пет добрих цар; његов син Комод постаје цар (180—192)
    • 192. године — убијен Комод, на престо долази Пертинакс, влада три мјесеца (192—193)
    • 193. године — убијен Пертинакс, панонске легије проглашавају царем Луција Септимија Севера
    • 195197. године — Септимије Север води рат против Парћана; распуштање старе преторијанске гарде, коју су само сачињавали Италици и становници Галије и Шпаније и формирање нове од становника подунавских и источних провинција; легализовање права ступања у брак војника
    • 208211. године — Септимије Север заузима Каледонију
    • 211. године — Марко Аурелије Каракала постаје цар
    • 212. године — Каракала одобрава закон Constitutio Antoniniana, којом скоро целокупно слободно становништво римског царства добија право римског грађанства
    • 217. године — Каракала убијен; Макрин постаје цар као први из редова витезова.
    • 218. године — убиство Макрина; за наследника проглашен Варије Авит Басијан или Марко Аурелије Антонин, познат као Елагабал, који је на власт дошао као 14. годишњак, али су га због силног разврата убили Преторијанци кад је имао 18 година.
    • 222. године — убиство Елагабала и Александар Север постаје цар
    • 235. године — убиство Александра Севера и почетак владавине војничких царева, где је до 284. године владало око педесет царева
    • 249. на престо долази Деције Трајан, први римски цар илирског порекла.
    • 259. године - Персијски цар Шапур I је заробио цара Валеријана после битке код Едесе.
    • 284. године — Диоклецијан постаје император
    • 285. године — Багаудски рат — устанак багауда робова, сељака и беземљаша
    • око 290. године — Диоклецијан дели владавину са Марком Аурелијем Максимијаном који влада западним делом царства а Диоклецијан источним; Рим није више седиште царства; Диоклецијан ствара апсолутну монархију (доминат), задржава граничну војску али и ствара и оперативну, чију срж чине палатини и царство дели на дванаест дијецеза; Сенат губи политички значај
    • 301. године — утврђене су максималне цне робе и радне снаге
    • 303. и 304. године — уведене су мере против хришћана
    • 305. године — Максимијан абдицира и наслеђује га његов савладар Констанције Хлор
    • 306. године — Константин Велики или (Флавије Валерије Константин) постаје цар
    • 306—324. године — међусобни окршаји римских сувладара, Лициније доживљава пораз и Константин Велики постаје једини владар Рима
    • 312. године — битка код Мулвијског моста, Константин побеђује узрупатора Максенција, а пре битке му се, по легенди указао крст с натписом: 'У овом ћеш знаку победити', па је стога:
    • 313. године — донесен закон о слободном исповједању хришћанске вере у Милану, познат као Милански едикт
    • 325. године — цар Константин Велики ставља ван закона гладијаторске борбе, које се, међутим, и даље спорадично одржавају до око 450. године
    • 330. године — Константинопољ постаје глави град царства
    • 337. године — смрт цара Константина (I или Великог, јер кад се говори о цару овога имена, мисли се увек на њега), насљеђује га Констанције II
    • 357. године — Јулијан Отпадник као намјесник у Галији побеђује Алемане код битка код Аргенторатума
    • 361. године — смрт Констанција II и Јулијан Апостата бива проглашен царем
    • 363. године — погибија Јулијана Апостата у рату са Персијцима при опсади Ктесифона; браћа Валентинијан и Валенс долазе на власт и први влада западним царством из Милана а други источним из Костантинопоља
    • 378. године — битка код Хадријанопоља против Визигота и и погибија Валенса; Теодосије долази на власт
    • 379. године — Теодосије обједињује оба дела царства
    • 379—382. године — победа над Готима и склапање савеза са Готима против Хуна
    • 391. године — Теодосије проглашава хришћанство једином и службеном религијом Римског царства
    • 393. године — Теодосије укида Олимпијске игре (које дотад трају непрекидно од 776. године пре Христа.
    • 395. године — смрт Теодосија и коначна подела римског царства на Источно и Западно римско царство
    • 402. године — победа Стилихона над Готима
    • 402. године — Равена постаје главни град Западног римског царства
    • 404. године — 1. јануара, последња гладијаторска борба у граду Риму
    • 408. године — Готи заузимају Панонију и Норик.
    • 410. године — Готи продиру у Италију, заузимају Рим и пљачкају га.
    • 430 — тих година — Хуни и под заповедништвом Атиле продиру у Галију.
    • 451. године — последњи Римски тријумф: битка на Каталаунским пољима. Римски војсковођа Аеције, познат и као 'последњи прави Римљанин', потпомогнут Визиготима краља Теодорика, побеђује Атилу, али га, из тактичких разлога, не уништава.
    • 455. године — Вандали пљачкају Рим
    • 475. године — Ромул Августул постаје цар
    • 476. године (3. или 4. септембра) — германски заповедник Одоакар скида са власти Ромула Августула, као последњег владара Западног римског царства (али му, као дечаку, поштеђује живот, па овај умире око 511. године) и проглашава се краљем Италије, што се сматра и посљедњом годином Западног римског царства, док Источно римско царство или Византија наставља да траје до 1453. године.
    • 480. године — у Сплиту (у Диоклецијановој палата) убијен (отрован) последњи легитимни цар Западноримског царства (јер је Ромул Августул 'владао' само Италијом), Јулије Непот.
    • Историчари се углавном слажу да се са 476. годином — годином пропасти Западног римског царства, завршава Стари век и раздобље Антике.

Спољашње везе уреди