Википедија

Лаба

река у Чешкој
За другу употребу, погледајте страницу Елба.

Лаба (чеш. Labe), Елба (нем. Die Elbe) или Вуобјо (глсрп. Łobjo и длсрп. Łobjo) је једна од највећих средњоевропских река. Извире у Чешкој. Дуга је 1.094 km (680 mi).[1] Слив реке се својим највећим делом простире у Немачкој (65,5%), затим у Чешкој (33,7%), а веома малим делом у Аустрији (0,6%) и Пољској (0,2%). Улива се у Северно море код Куксхавена, близу улаза у Килски канал.

Лаба
Elbe enters Germany at-Schmilka.JPG
Лаба на граници Чешке и Немачке
Elbe Einzugsgebiet.png
Опште информације
Дужина1.094 km
Басен148.268 km2
Пр. проток711 ​m3⁄s
Пловностдо града Пардубице
Водоток
ИзворКрконоше, Чешка
В. извора1.386 m
УшћеСеверно море
Географске карактеристике
Држава/еЧешка, Немачка
НасељаХрадец Кралове, Пардубице, Усти над Лабом, Дрезден, Десау, Магдебург, Хамбург
ПритокеВлтава, Охра, Зале, Јизера, Црни Елстер, Хафел, Мулде
Река на Викимедијиној остави

ЕтимологијаУреди

Име реци су можда дали Келти који су њене воде запосели у старом веку. Келтско слово (можда 'elb') значило је напросто велика река и јавља се у много река у Шведској и према неким изворима има исходиште у индоевропским језицима у значењу бели и светао или чист .[2] а у многим античким праменима се река назива „Албис“ са значењем бели, светао, чист. Чешко име је одвођено вероватно од германског „Алба“ .[3] и једино је име реке које није женског рода. Захваљујући Келтима је Влтава[4]ref>Šmilauer, Vladimír (1946). „O jménech našich řek” [Names of our rivers]. Naše řeč (на језику: чешки). Institute of the Czech Language. 30 (9–10): 161—165. ISSN 0027-8203. </ref> сматрана за притоку Елбе а не супротно.

КурсУреди

У Чешкој РепублициУреди

Елба (Лаба) се настаје на обронцима планине Виолик на надморској висини од 1.386 m (4.547 ft) у Дивовским планинама на северозападној граници Чешке. Од бројних малих потока чије воде сачињавају младу реку, најважнији је Биле Лаба, или Бела Лаба. Након што се спусти низ 30 m (98 ft) водопада Лабе, овај поток се уједињује са стрмо бујичном Малом Лабом, а затим уједињени ток Лабе наставља пут југа, избијајући из планинских долина у Јаромержу,[5][6] где прима Упу[7] и Метује.[8]

Овде Лаба улази у огромну долину по имену Полаби (што значи „земља уз Лабу”), и наставља на југ кроз Храдец Кралове (где се Орлица улива), а затим до Пардубица, где нагло скреће на запад. Код Колина, неких 43 km (27 mi) даље, постепено се савија према северозападу. Код селс Карани, мало изнад Брандиса на Лаби, улази Јизера.

У Мелнику њен ток је више него удвостручен Влтавом, главном реком која вијуга на север кроз Бохемију. Узводно од ушћа, Влтава је заправо много дужа (434 km (270 mi) наспрам 294 km (183 mi) од Лабе до сада), и има већи проток и већи слив. Ипак, из историјских разлога, река је задржала име Лаба, и зато што на месту ушћа управо Лаба тече кроз главну, ширу долину, док се Влтава улива у долину да би се срела са Елбом под скоро правим углом, и тако изгледа као приточна река.

Нешто ниже, у Литомјержици, воде Елбе су обојене црвенкастим Охреом. Овако увећана и набујала у ток ширине 140 m (460 ft), Лаба просеца пут кроз базалтну масу Ческе Стредохори, пробијајући се кроз живописну, дубоку, уску и закривљену стеновиту клисуру.

У НемачкојУреди

Убрзо након што је пређе чешко-немачку границу и прође кроз пешчарске удубине планине Елбског пешчара, ток поприма северозападни правац, који у целини задржава право до Северног мора.

Река пролази кроз Дрезден и коначно, иза Мајсена, улази на своје дуго путовање преко Севернонемачке низије пролазећи дуж некадашње западне границе Источне Немачке, додирујући на путу Торгау, Витенберг, Десау, Магдебург, Витенберг и Хамбург, и прихватајући воде Мулде и Сале са запада, и оне из Шварце Елстера, Хавела и Елде са истока. У свом северном делу обе обале Лабе карактеришу равне, веома плодне мочваре (Лабске мочваре), некадашње поплавне равнице Лабе које су сада преграђене насипима.

У Магдебургу постоји вијадукт, Магдебуршки водени мост, који води канал и његов бродски саобраћај преко Елбе и њених обала, омогућавајући бродском саобраћају да несметано пролази испод њега.

 
Средња Лаба у Севернонемачкој равници у близини села Горлебен. У овом делу, река је била део Гвоздене завесе између Западне и Источне Немачке током Хладног рата. Из тог разлога, обале река и данас изгледају релативно природно и неразвијено. (Фотографија снимљена 2011.)
 
Поглед на Елбу у Саксонској Швајцарској, област у Немачкој

НавигацијаУреди

Лаба је одувек била пловна за комерцијалне бродове,[9] и пружа важне трговинске везе чак до Прага. Река је повезана каналима (Латерални канал Лабе, Канал Лаба-Хавел, Мителандканал) са индустријским подручјима Немачке и Берлином. Канал Лаба-Либек повезује Лабу са Балтичким морем, као и Килски канал, чији је западни улаз близу ушћа Лабе. Бродски канал Лаба-Везер повезује Лабу са Везером.

Версајским уговором пловидба на Лаби постала је предмет Међународне комисије за Лабу, са седиштем у Дрездену.[10] Статут комисије потписан је у Дрездену 22. фебруара 1922. године.[11] Сходно члановима 363 и 364 Версајског уговора, Чехословачка је имала право да закупи сопствени лучки басен Молдаухафен у Хамбургу. Уговор о закупу са Немачком, под надзором Уједињеног Краљевства, потписан је 14. фебруара 1929. године, а завршава се 2028. Од 1993. Чешка Република има бивши чехословачки правни положај.

Пре поновног уједињења Немачке, пловни саобраћај у западној Немачкој био је отежан чињеницом да је унутрашња пловидба до Хамбурга морала да пролази кроз Немачку Демократску Републику. Лаба-Сеитенканал (Латерални канал Лабе) изграђен је између западнонемачког дела Мителанд канала и Доње Лабе да би се обновила ова веза. Када су се две нације поново ујединиле, почели су радови на побољшању и обнављању првобитних веза: Магдебуршки водени мост сада омогућава великим баржама да пређу Лабу без уласка у реку. Често низак водостај Лабе више не омета пловидбу до Берлина.[12]

РеференцеУреди

  1. ^ „Elbe River basin” (PDF). International Commission for the Protection of the Elbe River. Приступљено 2018-03-20. 
  2. ^ Teče Labe Архивирано на сајту Wayback Machine (23. март 2009), oficiální webové stránky města Chvaletice, 3. 3. 2006, autor neuveden
  3. ^ Pavla Loucká: Řeky si pojmenovali nejdřív Архивирано на сајту Wayback Machine (8. октобар 2008), 21. 5. 2007, Science World, vydává IDG Czech a. s.
  4. ^ Mahoney, William (2001). The History of the Czech Republic and Slovakia. ABC-CLIO. стр. 3. ISBN 0313363064. 
  5. ^ „Pevnost Josefov” (на језику: чешки). Město Jaroměř. Приступљено 2021-10-01. 
  6. ^ „Monuments in Town” (на језику: чешки). Město Jaroměř. Приступљено 2021-10-01. 
  7. ^ „Charakteristiky toků a povodí ČR - Úpa” (на језику: чешки). VÚV TGM. Приступљено 2018-05-08. 
  8. ^ „Charakteristiky toků a povodí ČR - Metuje” (на језику: чешки). VÚV TGM. Приступљено 2018-05-08. 
  9. ^ Ellmers, Detlev (1991). Brachmann, Hansjürgen, ур. „Die Rolle der Binnenschiffahrt für die Entwicklung der mittelalterlichen Städte” [The role of inland shipping in the development of mediaeval cities]. Monum. Ger. Hist. Frühgeschichte der europäischen Stadt. Berlin: Akademie Verlag. 4 (425): 137—147. 
  10. ^ The commission was staffed with two representatives of Czechoslovakia and one representative of Anhalt, Belgium, France, Hamburg, Italy, Prussia, Saxony, and the United Kingdom each, with Czecholosvakia and the German states being those, whose territory was crossed by the Elbe and thus competent for maintaining navigation installations. Cf. Der Große Brockhaus: Handbuch des Wissens in zwanzig Bänden: 21 vols., completely revised ed., Leipzig: F. A. Brockhaus, 151928–1935, vol. 5 (1930): Fünfter Band Doc–Ez, article: 'Elbe', pp. 400seqq., here p. 402. No ISBN.
  11. ^ Text in League of Nations Treaty Series, vol. 26, 220–247.
  12. ^ NoorderSoft Waterways Database

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

 
Лаба на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лаба&oldid=25624347”