Пет добрих царева

Под термином „Пет добрих царева” подразумева се период највеће моћи Римског царства, када су владали следећи цареви:

То је био период изузетног развоја Римског царства, када су цареви владали у сагласју са сенатом и када су се држали закона. У овом периоду цареве су наслеђивали најспособнији људи у царству; први природни син који је прекинуо овај низ био је син Марка Аурелија Комод, који се показао као врло рђав избор. Добре особине ових царева нарочито долазе до изражаја када се има у виду да су их наследили рђави владари током III века, који су у знатној мери допринели Кризи III века.[1]

ИсторијаУреди

Нерва–Трајанова династијаУреди

Нерва је био први из династије.[2] Иако је његова владавина била кратка, дошло је до делимичног помирења између војске, сената и народа. Нерва је за сина усвојио популарног војсковођу Трајана. Затим је Хадријан наследио Трајана; он је био претпостављени наследник потоњег и тврдио је да је био усвојен на Трајановој самртној постељи.

РеференцеУреди

  1. ^ „Decline of the Roman Empire”. Приступљено 2007-09-18. 
  2. ^ „Adoptive Succession”. Приступљено 2007-09-18. 

Спољашње везеУреди