Мауританија

држава у западној Африци

Мауританија (арап. موريتانيا),[3] или званично Исламска Република Мауританија (арап. الجمهورية الإسلامية الموريتان), је држава у западној Африци.[4] Излази на Атлантски океан на западу, граничи се са Сенегалом на југозападу, Малијем на истоку и југоистоку, Алжиром на североистоку, и на северозападу са Западном Сахаром, територијом коју је анектирао Мароко. Име долази од античког берберског краљевства Мауретаније. Главни и највећи град је Нуакшот, који се налази на атлантској обали.

Исламска Република Мауританија
الجمهورية الإسلامية الموريتان (арапски)
Крилатица: Част, братство, правда
(арап. شرف إخاء عدل)
Химна: Национална химна Мауританије
(арап. نشيد وطني موريتاني)
Положај Мауританије
Главни градНуакшот
Службени језикарапски
Владавина
Облик државеПолупредседничка теократска исламистичка република
 — ПредседникМухамед улд Газуани
 — Председник ВладеМухамед Салем улд Бекир
 — Председник Народне скупштинеШеик Ахмед Баје
Историја
НезависностОд Француске
28. новембар 1960.
Географија
Површина
 — укупно1.030.700 km2(29)
 — вода (%)занемарљиво
Становништво
 — 2013.[1][2]3.461.041(133)
 — густина3,36 ст./km2
Економија
ВалутаМауританска огија
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC 0
Интернет домен‍.mr‍
Позивни број+222

Историја

уреди

Од петог до седмог века миграција берберских племена из северне Африке је отерала Бафуре, прве становнике Мауританије и претке народа Сонинке. Године 1076. Алморавиди су напали и освојили Гана царство. Мауритански тридесетогодишњи рат (1644−76) је неуспешни покушај Бербера да зауставе инвазију арапских племена које је предводило племе Бени Хасан. Потомци овог племена чине горње слојеве мауританског друштва.

Француска колонизација на почетку 20. века је донела укидање ропства и крај међуплеменских ратова. Током колонијалног доба становништво је остало номадско, али велики број црнаца чији су преци вековима раније били протерани из земље је почео да се враћа на југ земље.

Мауританија је постала независна 28. новембра 1960. Председник Моктар улд Дада је реформисао Мауританију у ауторитарну једнопартијску државу 1964. својим новим уставом. Његова Партија мауританског народа је постала владајућа организација. Дада је поново изабран за председника [1966, 1971 и 1976. 1975. делимично због националистичких разлога и делимично због страха од мароканског експанзионизма, Мауританија је напала и анексирала јужну трећину бивше Шпанске Сахаре (данашња Западна Сахара) 1975. променивши јој име у Тирис ал Гарбија. Године 1978. пуковник Мустафа улд Салек је извршио државни удар и уклонио председника, власт је прешла на Војни комитет за национални опоравак (ЦМРН). 1979. њега је отерала друга група официра која је променила име хунте у Војни комитет за национални спас (ЦМСН), чији шеф је постао пуковник Мухамед Куна улд Хаидала. Децембра 1984. Мауја улд Сид`Ахмед Таја је уклонио Хаидала и прогласио се шефом ЦМСН-а. Августа 2005. део мауританске војске, укључујући и чланове председничке гарде, је заузео главне тачке главног града Нуакшота, док је председник Улд Таја био ван земље. Улд Таја више није могао да се врати и остао је у егзилу. Нова Хунта се назвала Војни савет за правду и демократију, чији вођа је пуковник Ели улд Мухамед Вал.

На референдуму 26. јуна 2006. грађани Мауританије су већином од 97% одобрили нови устав који је ограничио дужину мандата председника. Вођа хунте, пуковник Вал је обећао да ће се придржавати устава и да ће мирно препустити власт. На дан 10. априла 2007. Мауританија је поновно примљена у чланство Афричке уније, пошто је суспендована након удара из 2005. године. Дана 19. априла 2007. на дужност председника ступио је Сиди улд Шеик Абдалахи.[5]

Војска Мауританије је извела државни удар против председника Сиди Мухамеда Абдулахија 6. августа 2008. Након хапшења председника и премијера сву власт је преузео Мухамед улд Абдел Азиз.[6]

Географија

уреди

Положај

уреди

Државе са којима се Мауританија граничи су: Западна Сахара (под контролом Марока), Алжир, Мали и Сенегал. Површина државе износи 1.030.700 km², чиме је Мауританија је 29. држава на свету.[7]

Геологија и рељеф

уреди
 
Мапа Мауританије

Северни и већи део средишњег дела земље заузима пустиња Сахара у којој је живот ограничен на оазе. На југу земље простире се степски Сахел где нешто већа количина падавина омогућава развој номадског сточарства и ограниченог ратарства. Пољопривреда могућа је само на крајњем југозападу уз обале граничне реке Сенегал. Рељеф Мауританије састоји се од низина и ниских узвисина, а највиши врх је Кедијет Ијил (915 m) на северу уз западносахарску границу.

Воде

уреди

Флора и фауна

уреди

Клима

уреди

Клима је тропска пустињска, са дуготрајним сушама.

Административна подела

уреди
 
Поглед на Нуакшот из ваздуха

Мауританија је подељена у 13 региона који су подељени у 44 департмана. Региони и њихови главни градови су:

Регион Административни центар
Адрар Аејар
Асаба Кифа
Бракна Алег
Дакле Нуадибу Нуадибу
Горгол Каједи
Гидимака Селибаби
Од еш Шарги Нема
Од еш Гарби Ејун ел Атрус
Еншири Акжужт
Нуакшот Нуакшот
Тагант Тиџикжа
Тирис Земур Фдерик
Трарза Росо

Привреда

уреди
 
Пијаца у Нуакшоту

Мауританија је тринаести произвођач гвожђа на свету које представља 50% извоза земље. Мауританија годишње произведе 10,4 милиона тона и њене залихе су процењене на 200 милиона тона. Мауританија је постала произвођач нафте 2006. Нафтно поље је откривено у Атлантском океану и аустралијско предузеће Вудсајд је добило право на експлоатацију. Резерве овог поља су процењене на 120 милиона барела. Власти су процениле да ће у 2006. зарадити 180 милиона долара, што представља четвртину државног буџета. Мауританија је један од региона света најбогатијих рибом. Око половина становништва је још увек запослена у пољопривреди која је у паду због честих суша током 1970-их и 1980-их година двадесетог века.

Референце

уреди
  1. ^ „Национална агенција за статистику” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 09. 2015. г. Приступљено 29. 05. 2014. 
  2. ^ „1: Répartition spatiale de la population”. Recensement Général de la Population et de l'Habitat (RGPH) 2013 (Извештај) (на језику: француски). National Statistical Office of Mauritania. јул 2015. стр. v. Приступљено 20. 12. 2015. 
  3. ^ Wells, John C. (2008), Longman Pronunciation Dictionary (3rd изд.), Longman, ISBN 9781405881180 
  4. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 10. 04. 2014. 
  5. ^ „Réforme constitutionnelle en Mauritanie : « Un référendum inutile et dangereux »”. Le Monde.fr (на језику: француски). 4. 7. 2017. Приступљено 18. 1. 2022. 
  6. ^ „Histoire de la Mauritanie - Détours Mauritanie”. www.voyagemauritanie.com. Приступљено 18. 1. 2022. 
  7. ^ „CIA - The World Factbook - Rank Order - Area”. Архивирано из оригинала 09. 02. 2014. г. Приступљено 6. 8. 2008. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди