Мауританија
Мауританија (арап. موريتانيا),[3] или званично Исламска Република Мауританија (арап. الجمهورية الإسلامية الموريتان), је држава у западној Африци.[4] Излази на Атлантски океан на западу, граничи се са Сенегалом на југозападу, Малијем на истоку и југоистоку, Алжиром на североистоку, и на северозападу са Западном Сахаром, територијом коју је анектирао Мароко. Име долази од античког берберског краљевства Мауретаније. Главни и највећи град је Нуакшот, који се налази на атлантској обали.
| Исламска Република Мауританија الجمهورية الإسلامية الموريتان (арапски) | |
|---|---|
.svg) | |
| Главни град | Нуакшот |
| Службени језик | арапски |
| Владавина | |
| Облик државе | Полупредседничка теократска исламистичка република |
| — Председник | Мухамед улд Газуани |
| — Председник Владе | Мухамед Салем улд Бекир |
| — Председник Народне скупштине | Шеик Ахмед Баје |
| Историја | |
| Независност | Од Француске 28. новембар 1960. |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 1.030.700 km2 (29) |
| — вода (%) | занемарљиво |
| Становништво | |
| — 2013.[1][2] | 3.461.041 (133) |
| — густина | 3,36 ст./km2 |
| Економија | |
| Валута | Мауританска огија |
| — стоти део валуте | 100 центи |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC 0 |
| Интернет домен | .mr |
| Позивни број | +222 |
Историја
уредиОд петог до седмог века миграција берберских племена из северне Африке је отерала Бафуре, прве становнике Мауританије и претке народа Сонинке. Године 1076. Алморавиди су напали и освојили Гана царство. Мауритански тридесетогодишњи рат (1644−76) је неуспешни покушај Бербера да зауставе инвазију арапских племена које је предводило племе Бени Хасан. Потомци овог племена чине горње слојеве мауританског друштва.
Француска колонизација на почетку 20. века је донела укидање ропства и крај међуплеменских ратова. Током колонијалног доба становништво је остало номадско, али велики број црнаца чији су преци вековима раније били протерани из земље је почео да се враћа на југ земље.
Мауританија је постала независна 28. новембра 1960. Председник Моктар улд Дада је реформисао Мауританију у ауторитарну једнопартијску државу 1964. својим новим уставом. Његова Партија мауританског народа је постала владајућа организација. Дада је поново изабран за председника [1966, 1971 и 1976. 1975. делимично због националистичких разлога и делимично због страха од мароканског експанзионизма, Мауританија је напала и анексирала јужну трећину бивше Шпанске Сахаре (данашња Западна Сахара) 1975. променивши јој име у Тирис ал Гарбија. Године 1978. пуковник Мустафа улд Салек је извршио државни удар и уклонио председника, власт је прешла на Војни комитет за национални опоравак (ЦМРН). 1979. њега је отерала друга група официра која је променила име хунте у Војни комитет за национални спас (ЦМСН), чији шеф је постао пуковник Мухамед Куна улд Хаидала. Децембра 1984. Мауја улд Сид`Ахмед Таја је уклонио Хаидала и прогласио се шефом ЦМСН-а. Августа 2005. део мауританске војске, укључујући и чланове председничке гарде, је заузео главне тачке главног града Нуакшота, док је председник Улд Таја био ван земље. Улд Таја више није могао да се врати и остао је у егзилу. Нова Хунта се назвала Војни савет за правду и демократију, чији вођа је пуковник Ели улд Мухамед Вал.
На референдуму 26. јуна 2006. грађани Мауританије су већином од 97% одобрили нови устав који је ограничио дужину мандата председника. Вођа хунте, пуковник Вал је обећао да ће се придржавати устава и да ће мирно препустити власт. На дан 10. априла 2007. Мауританија је поновно примљена у чланство Афричке уније, пошто је суспендована након удара из 2005. године. Дана 19. априла 2007. на дужност председника ступио је Сиди улд Шеик Абдалахи.[5]
Војска Мауританије је извела државни удар против председника Сиди Мухамеда Абдулахија 6. августа 2008. Након хапшења председника и премијера сву власт је преузео Мухамед улд Абдел Азиз.[6]
Географија
уредиПоложај
уредиДржаве са којима се Мауританија граничи су: Западна Сахара (под контролом Марока), Алжир, Мали и Сенегал. Површина државе износи 1.030.700 km², чиме је Мауританија је 29. држава на свету.[7]
Геологија и рељеф
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Северни и већи део средишњег дела земље заузима пустиња Сахара у којој је живот ограничен на оазе. На југу земље простире се степски Сахел где нешто већа количина падавина омогућава развој номадског сточарства и ограниченог ратарства. Пољопривреда могућа је само на крајњем југозападу уз обале граничне реке Сенегал. Рељеф Мауританије састоји се од низина и ниских узвисина, а највиши врх је Кедијет Ијил (915 m) на северу уз западносахарску границу.
Воде
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Флора и фауна
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима
уредиКлима је тропска пустињска, са дуготрајним сушама.
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Административна подела
уреди
Мауританија је подељена у 13 региона који су подељени у 44 департмана. Региони и њихови главни градови су:
| Регион | Административни центар |
|---|---|
| Адрар | Аејар |
| Асаба | Кифа |
| Бракна | Алег |
| Дакле Нуадибу | Нуадибу |
| Горгол | Каједи |
| Гидимака | Селибаби |
| Од еш Шарги | Нема |
| Од еш Гарби | Ејун ел Атрус |
| Еншири | Акжужт |
| Нуакшот | Нуакшот |
| Тагант | Тиџикжа |
| Тирис Земур | Фдерик |
| Трарза | Росо |
Привреда
уреди
Мауританија је тринаести произвођач гвожђа на свету које представља 50% извоза земље. Мауританија годишње произведе 10,4 милиона тона и њене залихе су процењене на 200 милиона тона. Мауританија је постала произвођач нафте 2006. Нафтно поље је откривено у Атлантском океану и аустралијско предузеће Вудсајд је добило право на експлоатацију. Резерве овог поља су процењене на 120 милиона барела. Власти су процениле да ће у 2006. зарадити 180 милиона долара, што представља четвртину државног буџета. Мауританија је један од региона света најбогатијих рибом. Око половина становништва је још увек запослена у пољопривреди која је у паду због честих суша током 1970-их и 1980-их година двадесетог века.
Референце
уреди- ^ „Национална агенција за статистику” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 09. 2015. г. Приступљено 29. 05. 2014.
- ^ „1: Répartition spatiale de la population”. Recensement Général de la Population et de l'Habitat (RGPH) 2013 (Извештај) (на језику: француски). National Statistical Office of Mauritania. јул 2015. стр. v. Приступљено 20. 12. 2015.
- ^ Wells, John C. (2008), Longman Pronunciation Dictionary (3rd изд.), Longman, ISBN 9781405881180
- ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 10. 04. 2014.
- ^ „Réforme constitutionnelle en Mauritanie : « Un référendum inutile et dangereux »”. Le Monde.fr (на језику: француски). 4. 7. 2017. Приступљено 18. 1. 2022.
- ^ „Histoire de la Mauritanie - Détours Mauritanie”. www.voyagemauritanie.com. Приступљено 18. 1. 2022.
- ^ „CIA - The World Factbook - Rank Order - Area”. Архивирано из оригинала 09. 02. 2014. г. Приступљено 6. 8. 2008.
Литература
уреди- „Mauritania”. International Monetary Fund. Архивирано из оригинала 22. 5. 2020. г. Приступљено 7. 6. 2020.
- „Gini Index coefficient”. CIA World Factbook. Приступљено 16. 7. 2021.
- „Human Development Report 2021/2022” (PDF) (на језику: енглески). United Nations Development Programme. 8. 9. 2022. Приступљено 8. 9. 2022.
- Foster, Noel (2010). Mauritania: The Struggle for Democracy. Lynne Rienner Publishers. ISBN 978-1935049302.
- Hudson, Peter (1991). Travels in Mauritania. Flamingo. ISBN 978-0006543589.
- Murphy, Joseph E (1998). Mauritania in Photographs. Crossgar Press. ISBN 978-1892277046.
- „Slavery's last stronghold”. CNN. Архивирано из оригинала 19. 2. 2014. г. Приступљено 3. 2. 2014.
- Pazzanita, Anthony G (2008). Historical Dictionary of Mauritania. Scarecrow Press. ISBN 978-0810855960.
- Ruf, Urs (2001). Ending Slavery: Hierarchy, Dependency and Gender in Central Mauritania. Transcript Verlag. ISBN 978-3933127495.
- Sene, Sidi (2011). The Ignored Cries of Pain and Injustice from Mauritania. Trafford Publishing. ISBN 978-1426971617.
- Chafer, Tony. The End of Empire in French West Africa: France's Successful Decolonization?. Berg (2002). ISBN 1-85973-557-6
- Newton, Alex, (1988). History of West Africa.
- „First peaceful transfer of power in Mauritania's presidential polls”. 22. 6. 2019.
- Sahara in classical antiquity: Map of Roman presence and archeological findings in the Western Sahara region (p. 514). 1981. ISBN 9780435948054. Архивирано из оригинала 2017-04-01. г. Приступљено 2016-10-30.
- Warner, Rachel. "Historical setting". In Mauritania: A Country Study Архивирано 2006-06-10 на сајту Wayback Machine (Robert E. Handloff, editor). Library of Congress Federal Research Division (June 1988). This article incorporates text from this source, which is in the public domain.
- afp.google.com, Coup in Mauritania as president, PM arrested Архивирано 2008-08-09 на сајту Wayback Machine
- „news.bbc.co.uk, Troops stage 'coup' in Mauritania”. 6. 8. 2008. Архивирано из оригинала 2008-08-07. г. Приступљено 2008-08-06.
- „telegraph.co.uk Mauritania president under house arrest as army stages coup”. Архивирано из оригинала 2018-06-23. г. Приступљено 2018-04-02.
- „themedialine.org, Generals Seize Power in Mauritanian Coup”. Архивирано из оригинала 2008-08-10. г. Приступљено 2008-08-06.
- „Renegade army officers stage coup in Mauritania”. Fox News. 25. 3. 2015. Архивирано из оригинала 2015-09-24. г. Приступљено 2015-08-05.
- „Ghazouani sworn in as new Mauritanian president”.
- „Mauritania's new president sets down his mark | MEO”.
Спољашње везе
уреди- République Islamique de Mauritanie (official government website at archive.org)
- République Islamique de Mauritanie (official government website at archive.org)
- Mauritania. The World Factbook. Central Intelligence Agency.
- Мауританија на сајту Curlie (језик: енглески)
- Mauritania profile from the BBC News.
- Мауританија (Викиатлас)
- Country profile and timeline Conservative Middle East Council
- Forecasts for Mauritania Development
- Background Note: Mauritania - History from the US State Department.
