Мали

држава у западној Африци

Мали (франц. Mali), или званично Република Мали (франц. République du Mali) држава је у западној Африци без излаза на море. Главни град је Бамако.[4] Мали је осма по величини земља у Африци, са површином од 1.240.278 км². Граничи се са Алжиром, Нигером, Мауританијом, Сенегалом, Буркином Фасо, Гвинејом и Обалом Слоноваче. Независна је од 22. септембра 1960. године.

Република Мали
République du Mali  (француски)
Крилатица: Један народ, један циљ, једна борба
(франц. Un peuple, un but, une foi)
Химна: За Африку и за тебе, Мали
(франц. Pour l'Afrique et pour toi, Mali)[1]
Положај Малија
Главни градБамако
Службени језикфранцуски
Владавина
ПредседникБа Ндау
Председник ВладеМоктар Уан
Историја
НезависностОд Француске
22. септембра 1960.
Географија
Површина
 — укупно1.240.278 km2(24)
 — вода (%)1,6
Становништво
 — 2013.[2][3]19.329.841(68)
 — густина15,59 ст./km2
Економија
ВалутаЦФА франак
Остале информације
Временска зонаUTC (UTC+0)
(UTC+1) лети
Интернет домен.ml
Позивни број+223

Број становника Малија је 18 милиона.[5] Процењује се да је 67% становништва у 2017. години било млађе од 25 година.[6] Суверена држава Мали сe састоји од осам региона, а њене границе на северу се протежу дубоко у средиште пустиње Сахара, док јужни део земље, где живи већина становника, чине реке Нигер и Сенегал. Економија земље је центрирана на пољопривреди и рударству. Један од најистакнутијих природних ресурса Малија је злато, при чему је Мали трећи највећи произвођач злата на афричком континенту,[7] и соли.[8]

ИсторијаУреди

Царство МалиУреди

Најстарији становници су семитска и берберска племена. Царство Мали је било једно од три царства која су контролисала транссахарску трговину златом, сољу, робовима и другом робом. Друга два су била царство Гана и царство Сонгаи.

 
Царство Мали на свом врхунцу

Царство је формирано у горњем току реке Нигер и достигло је врхунац у 14. веку. Градови Ђене и Тимбукту су тада били центри трговине и исламских студија. Царство је опало у значају као резултат унутрашњих интрига.

Сонгајско царствоУреди

Мароканска инвазија 1591. и успостављање поморских трговачких путева означили су крај значаја ове регије као трговачког ракршћа. Најгора забележена глад десила се између 1738. и 1756. када је умрло око половине становништва Тимбуктуа.[9]

Француска колонизацијаУреди

Простор Малија био је француска колонија од 1895, као Француски Судан (франц. Soudan français).

НезависностУреди

Мали је стекао потпуну унутрашњу аутономију 25. новембра 1958. Дана 4. априла 1959, Француски Судан је са Сенегалом формирао Федерацију Мали. Федерација се распала 20. августа 1960, када ју је напустио Сенегал. Независна Република Мали је проглашена 22. септембра исте године.

У Малију се новембра 1968. догодио миран државни удар, председник - диктатор постаје Муса Траоре (владао до 1991). Економске реформе је зауставила катастрофална суша која је трајала од 1968. до 1974. Демонстрације провив владе из 1991. довеле су до промене власти и до новог устава. Од тада је Мали био једна од политички и друштвено најстабилнијих држава Африке.[10] Године 2002. дошло је до прве демократске смене власти када је на председничким изборима независни кандидат Амаду Тумани Туре победио кандидата дотада владајуће странке Малијског савеза за демократију.

Јануара 2012. избила ја Туарешка побуна са циљем добијања шире аутономије или независности за север Малија, у области Азавад. Национални покрет за ослобођење Азавада, организација чији је циљ да од Азавада направи домовину за народ Туарега, контролисала је област од априла 2012.

Председник Малија Амаду Тумани Туре је збачен у државном удару 22. марта 2012. због свог поступања у кризи, месец дана пре предвиђених председничких избора.[11] Побуњени војници, који себе називају Национални комитет за обнову демократије и државе, је преузео власт и суспендовао устав. Као последица нестабилности изазване државним ударом, три највећа града у Малију Кидал, Гао и Тимбукту, су за три дана пали под власт побуњеника. Након што су освојили град Дуенца, Национални покрет за ослобођење Азавада је изјавио да је испуно своје циљеве и зауставио офанзиву. Следећег дана покрет је прогласио независност Азавада од Малија.[12]

Национални покрет за ослобођење Азавада је у почетку подржавала исламистичка група Ансар Дине. Након што је војска Малија потиснута из Азавада, Ансар Дине је почела да уводи шеријатски закон. НПОА и исламисти су се затим покушали да помире супротстављене визије о будућности проглашене државе. Као последица тога, НПОА је почела да се бори против Ансар Дине и других исламистичких група, укључујући и покрета за јединство и џихад у западној Африци, ћелије Ал Каиде у исламском Магребу. До 17. јула 2012. исламисти су пореузели контролу над већином градова у северном Малију од НПОА.

Председник Француске Франсоа Оланд је 11. јануара 2013. одобрио захтев владе Малија за страну помоћ и наредио француској војсци да се укључи у сукоб.[13]

ГеографијаУреди

ПоложајУреди

Налази се у западном делу северне Африке. Државе са којима се Мали граничи су: Алжир, Нигер, Буркина Фасо, Обала Слоноваче, Гвинеја, Сенегал и Мауританија. Површина државе је 1.240.192 km².

Геологија и рељефУреди

Рељеф претжно чине побрђа и пустињски део. Највиши врх је Мандиги са 1.150 m. Око 65% државе је пустиња.

ВодеУреди

Кроз Мали (као и Гвинеју, Мали, Нигер и Нигерију) пролази река Нигер, дужине од око 4.200 км, и улива се у Гвинејски залив. Њена дубина варира у зависности од дела године, тј. у једном делу године врло је дубока, а у другом може да се препешачи. Узводно од града Тимбуктуа има веома густу речну мрежу. Поред ње, значајна је и река Сенегал која је дугачка око 1.800 км и улива се у Атлантски океан.

Флора и фаунаУреди

КлимаУреди

Клима је тропска на југу, те степска и пустињска ка северу. Колебања температуре су од 21-33 °C. Биљни свет степе и саване.

ВладаУреди

По уставу Малија из 1992, председник се бира на 5 година. Председник је шеф државе и врховни командант оружаних снага. Такође именује председника владе. Устав дефинише Мали као вишепартијску демократију.

Административна поделаУреди

Осам региона и један округ (главни град Бамако).

ПривредаУреди

Слабо је развијена, а слабе су и природне могућности. Од 1981-1985 постојао је петогодишњи план за образовање државних добара, како пољопривреде тако и индустрије. Данас, највећи удео има пољопривреда са 40%. Пољопривреду чине културе: памук, дуван, шећерна трска, кукуруз, ананас, банане. Развија се у долинама река. Руде: манган, злато, боксит, гвоздена руда, фосфати. Индустрија: текстилна, индустрија намештаја, прехрамбена, машине...

СтановништвоУреди

Број становника је 2009. износио 14.517.176.[14] Више од 90% њих живи на југу земље, нарочито у престоници Бамаку, који је милионски град. Становништво је углавном рурално (68% 2002), док је 5–10% популације номадско.

Становништво се састоји од великог броја народа, међу којима доминирају: Манде 50% (Бамбара (36,5%), Малинке, Сонинке), Фулани 17%, Волта народи 12%, Сонгаји 6%, Туарези и Маври 10%, остали 5%.

ЈезициУреди

Званични језик је француски, а говори се још око 40 локалних језика. Најзначајнији међу њима је језик бамбара којим се служи 80% становништва.

РелигијаУреди

Око 90% становника су муслимани, 1% су хришћани, а 9% су припадници домородачких религија.

КултураУреди

 
Џамија у месту Ђене

Најпознатији представници су музичари Тумани Диабате који свира на традиционалном инструменту кора и гитариста Али Фарка Туре.

РеференцеУреди

  1. ^ Председништво Малија: Симболи Републике, национална химна Малија, на званичном веб-сајту Koulouba Архивирано на сајту Wayback Machine (16. децембар 2008), www.koulouba.pr.ml, Приступљено 4. маја 2012. године (језик: француски)
  2. ^ „Mali preliminary 2018 census”. Institut National de la Statistique. Архивирано из оригинала на датум 18. 4. 2010. Приступљено 29. 11. 2018. 
  3. ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. стр. 51–55. Приступљено 11 August 2013. [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2014)
  4. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  5. ^ „World Population Prospects: The 2017 Revision”. ESA.UN.org (custom data acquired via website). United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Приступљено 10. 9. 2017. 
  6. ^ Index Mundi using CIA World Factbook statistics, January 20, 2018, retrieved April 13, 2019
  7. ^ Mali gold reserves rise in 2011 alongside price Архивирано 2015-11-21 на сајту Wayback Machine. Retrieved 17 January 2013
  8. ^ Human Development Indices Архивирано 2012-01-12 на сајту Wayback Machine, Table 3: Human and income poverty, p. 6. Retrieved 1 June 2009
  9. ^ Len Milich: Anthropogenic Desertification vs ‘Natural’ Climate Trends, Приступљено 12. 4. 2013.
  10. ^ USAID Africa: Mali Архивирано на сајту Wayback Machine (11. новембар 2010). USAID. Last accessed: May 15, 2008. Retrieved on: June 3, 2008.
  11. ^ „Државни удар у Малију – Викивести” (на језику: (језик: српски)). Sr.wikinews.org. Приступљено 18. 1. 2013. 
  12. ^ „Туарези прогласили независност на северу Малија – Викивести” (на језику: (језик: српски)). Sr.wikinews.org. Приступљено 18. 1. 2013. 
  13. ^ „Французи настављају акције у Малију – Викивести” (на језику: (језик: српски)). Sr.wikinews.org. Приступљено 18. 1. 2013. 
  14. ^ (језик: француски)PDF„Communiqué du Conseil des Ministres du mercredi 07 octobre 2009”. Maliweb. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2009. Приступљено 31. август 2010. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди