Википедија

Буркина Фасо

држава у западној Африци

Буркина Фасо (франц. Burkina Faso)[4][5] (понекад насловљена само као Буркина) је континентална држава у западној Африци[6]. Она има површину од 274.200 km2 (105.900 sq mi) и граничи се са шест земаља: Малијем северу, Нигером на истоку, Бенином на југоистоку, Ганом и Тогом на југоистоку и Обалом Слоноваче на југозападу. Раније се звала Горња Волта, а садашњи назив добила је 4. августа 1984. године. Према процени Уједињених нација из јулу 2018. ова земља је имала 19.751.651 становника.[7] Буркина Фасо je франкофонска земља, тако да је франсуски званични језик владе и привреде. Око 40% популације говори Моси језик.[7] Престоница земље је Уагадугу.[5]

Буркина Фасо
Burkina Faso  (француски)
Крилатица: Јединство, напредак, правда
(франц. Unité, Progrès, Justice)
Химна: Једна једина ноћ
(франц. Une Seule Nuit)
Положај Буркине Фасо
Главни градУагадугу
Службени језикфранцуски[1]
Владавина
ПредседникРок Марк Кристиан Каборе
Председник ВладеКристоф Џозеф Мари Дабире
Историја
НезависностОд Француске
5. августа 1960.
Географија
Површина‍
 — укупно274.000 km2 (74)
 — вода (%)0,1
Становништво‍
 — 2013.[2][3]17.322.796 (61)
 — густина63,22 ст./km2
Економија
ВалутаЦФА франак
Остале информације
Временска зонаUTC +0
Интернет домен‍.bf‍
Позивни број+226

ИмеУреди

До 1984. звала се Горња Волта по рекама Црној, Белој и Црвеној Волти (данас Mouhoun, Nakambé и Nazinon) које протичу кроз земљу. Садашње име на најзаступљенијим домаћим језицима Моси и Диоула значи „земља усправних људи“.

ГеографијаУреди

Земља је природно подељена на северни и јужни део. Северни део је сачињен од пустиње, док јужни садржи обиље биљног покривача са шумама и воћкама. Већина централног дела државе се налази у савани, од 198 до 305 m висине изнад нивоа мора, који садржи релативно богату флору и фауну.

ПоложајУреди

Буркина Фасо је континентална земља која се граничи са шест држава. Налази се између Сахаре и Великог Гвинејског залива.

Геологија и рељефУреди

Буркина Фасо је равна копнена земља, од којих је већина 200–400 m надморске висине. Запад је мало планински, највиша тачка у држави је Монт Тема, 749 m. Већина земљишта је слив реке Волте и три гране: Моухон (Црна Волта) 1.160 km, Накамбе (Бела Волта), Назион (Црвена Волта).

ВодеУреди

Флора и фаунаУреди

КлимаУреди

Буркина Фасо има примарно тропску климу са два веома изражена годишња доба. У кишној сезони, земља прима од 600 до 900 милиметара воде, док у сувој сезони дувају Хармати, топли, суви ветрови из Сахаре. Кишна сезона траје око четири месеца, од Маја/Јуна до Септембра, и краћа је у северном делу земље. Постоје три климатске сезоне: Сахел, Судан-Сахел и Судан-Гвинеја. Сахел на северу годишње прими мање од 600 милиметара воде од кише, а такође има изузетно високе температуре, од 5 до 47 °C.

ИсторијаУреди

Као и целу западну Африку, Буркину Фасо су населили рано углавном скупови ловаца у северозападном делу земље, чији су алати (стругач, главе од стрела...) откривени 1973. године. Насеља настају између 3600. и 2600. п. н. е.

Новија историјаУреди

Република Горња Волта је успостављена 11. децембра 1958. године као самоуправна колонија у оквиру Француске заједнице, а 5. августа 1960. је стекла потпуну независност, са Морисом Јамеогом као председником. Након протеста студената и синдиката, Јамеога је изгубио власт у државном удару из 1966. године, предвођеном Сангулом Ламизаном, који је постао председник. Његова владавина се подударала са Сахелском сушом и глађу, и суочен с проблемима утицаја традиционално моћних синдиката у земљи, он је био смењен у државном удару из 1980. године, који је предводио Саје Зербо. Поново суочавајући се са отпорима синдиката, Зербова влада је оборена у државном удару из 1982. године, који је предводио Жан-Батист Уедраого. Вођа љевичарске фракције Уедраогове владе, Тома Санкара, постао је премијер, али је нешто касније завршио у затвору. Напори да се он ослободи довели су до поновног државног удара из 1983. године, након чега је он постао председник.[8][9] Санкара је преименовао земљу у Буркина Фасо и покренуо је амбициозни социо-економски програм који је укључивао националну кампању за остваривање писмености, аграрну реформу на селу, конструкцију железнице и путева, и успоставио законске регулација зе спречавање женског гениталног сакаћења, присилних бракова и полигамије.[9][10] Санкара је збачен са власти и убијен у државном удару из 1987. године који је предводио Блез Компаоре. Погоршани односи са бившим колонизатором Француском и савезником Обалом Слоноваче били су наведени као разлог за државни удар.

Године 1987, Блез Компаоре је постао председник и након једног наводног покушаја државног удара из 1989. године, он је поново изабран 1991. и 1998. године. Изборе је бојкотовала опозиција и имали су веома мали одзив. То је био случај и са изборима из 2005. године. Он је остао шеф државе све док није био збачен са власти путем општег омладинског преврата 31. октобра 2014,[11][12] након чега је прогнан у Обалу Слоноваче. Мишел Кафандо је затим постао прелазни председник земље. Дана 16. септембра 2015. је дошло до војног државног удара против Кафандове владе, који је спровео Пук председничког обезбеђења, бивша Компаорева председничка гарда.[13] Дана 24. септембра 2015, под притиском Афричке уније, ECOWAS и оружаних снага, војна хунта је пристала да преда власт, и Мишел Кафандо је поново постављен за привременог председника.[14] На општим изборима одржаним 29. новембра 2015, Рок Марк Кристијан Каборе је однео победу у првом кругу са 53,5% гласова[15] и положио је заклетву као председник 29. децембра 2015.[16]

Године 2018 ЦИА Светска чињенична књига даје овај преглед проблема са којима се суочава Буркина Фасо. „Земља је доживела терористичке нападе у свом главном граду 2016, 2017. и 2018. године и наставља да мобилизује ресурсе за борбу против терористичких претњи”. Године 2018. неколико влада је упозорило своје грађане да не путују у северни део ове земље и у неколико провинција у источном региону.[17][18] ЦИА извештај исто тако наводи да „висок раст популације у Буркини Фасо, понављајуће суше, свеприсутна и трајна несигурност снабдевања храном и ограничени природни ресурси резултирају лошим економским проспектима за већину њених грађана.” Извештај је оптимистичан у неким аспектима, посебно у погледу активности које се спроводе уз помоћ Међународног монетарног фонда. „Нови трогодишњи ИМФ програм (2018—2020), одобрен 2018. године, омогућиће влади да умањи буџетски дефицит и очува критичну потрошњу на друштвене услуге и приоритетне јавне инвестиције.”[19]

СтановништвоУреди

 
Главни град Уагадугу

Становништво Буркине Фасо се дели на десет етничких група. Скоро половину чине Моси, затим Манде, Фулани, Бобо и други. Урбана популација је мала (око 15%), а највећи градови су Уагадугу са 1.626.950[20] становника и Бобо-Диуласо са 537.728[21] (подаци из 2012). Становништво исповеда разне религије; највише је муслимана (55%), а затим следе анимисти (33%) и католици (10%).

Административна поделаУреди

ПривредаУреди

Главни чланак: Привреда Буркине Фасо

Буркина Фасо је међу најсиромашнијим земљама света. Велик број становника Буркине Фасо био је запослен у њеним јужним суседима, посебно у Обали Слоноваче, али је њихова присутност допринела политичкој нестабилности крајем деведесетих. Привреда се темељи на извозу памука. БДП је у 2004. био око 1.100 долара по становнику.

СпортУреди

Прву медаљу за Буркину Фасо на Олимпијским играма је освојиo такмичар у атлетици Уг Фабрис Занго. Стигао је до бронзане медаље у Токију 2020. године у дисциплини троскок.[22]

РеференцеУреди

  1. ^ André, Géraldine (31. 5. 2007). „École, langues, cultures et développement”. Cahiers d'Études Africaines (на језику: француски). 47 (186): 221—247. ISSN 0008-0055. doi:10.4000/etudesafricaines.6960. 
  2. ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (14. август 2012)
  3. ^ „Burkina Faso population projection” (на језику: енглески). 2017. Архивирано из оригинала 06. 09. 2019. г. Приступљено 8. 1. 2018. 
  4. ^ „burkina-faso noun – Definition, pictures, pronunciation and usage notes | Oxford Advanced Learner's Dictionary at OxfordLearnersDictionaries.com”. www.oxfordlearnersdictionaries.com (на језику: енглески). Приступљено 20. 11. 2017. 
  5. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 193. ISBN 86-331-2075-5. 
  6. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  7. ^ а б Burkina Faso Population 2019
  8. ^ Burkina Faso Salutes "Africa's Che" Thomas Sankara by Mathieu Bonkoungou, Reuters, Oct 17 2007
  9. ^ а б Thomas Sankara: The Upright Man by California Newsreel
  10. ^ Commemorating Thomas Sankara by Farid Omar, Group for Research and Initiative for the Liberation of Africa (GRILA), November 28, 2007
  11. ^ "Violent Protests Topple Government in Burkina Faso", The New York Times.
  12. ^ Tens of thousands attend Burkina Faso protest, Protesters voice opposition to referendum that would allow Blaise Campaore to extend his presidential term, Al Jazeera (Reuters). Last updated: 1 June 2014 01:34.
  13. ^ „Burkina Faso coup: military says it now controls country after arresting leaders”. The Daily Telegraph (Online edition). United Kingdom. 17. 9. 2015. Архивирано из оригинала 11. 10. 2017. г. Приступљено 17. 9. 2015. 
  14. ^ „Burkina Faso coup: Michel Kafando reinstated as president”. BBC News. 23. 9. 2015. Приступљено 23. 9. 2015. 
  15. ^ Mathieu Bonkoungou and Nadoun Coulibaly, "Kabore wins Burkina Faso presidential election", Reuters, 1 December 2015.
  16. ^ "Burkina Faso swears in new president, capping transition", Agence France-Presse, 29 December 2015.
  17. ^ „Quebec woman and Italian friend missing in Burkina Faso”. 
  18. ^ „Burkina Faso Travel Advisory”. Government of USA. 11. 10. 2016. Приступљено 6. 1. 2019. 
  19. ^ „Africa - Burkina Faso”. CIA. 21. 12. 2018. Архивирано из оригинала 06. 09. 2019. г. Приступљено 16. 1. 2019. 
  20. ^ „World Gazetteer”. Архивирано из оригинала 11. 01. 2013. г. Приступљено 20. 02. 2016. 
  21. ^ „World Gazetteer”. Архивирано из оригинала 11. 01. 2013. г. Приступљено 20. 02. 2016. 
  22. ^ „Pikardu zlato u troskoku, prva medalja u istoriji za Burkinu Faso”. b92.net. Приступљено 6. 8. 2021. 

ЛитератураУреди

  • Rupley, Lawrence; Bangali, Lamissa & Diamitani, Boureima (2013). Historical Dictionary of Burkina Faso. The Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-6770-3. 
  • Engberg-Perderson, Lars, Endangering Development: Politics, Projects, and Environment in Burkina Faso (Praeger Publishers, 2003).
  • Englebert, Pierre, Burkina Faso: Unsteady Statehood in West Africa (Perseus, 1999).
  • Howorth, Chris, Rebuilding the Local Landscape: Environmental Management in Burkina Faso (Ashgate, 1999).
  • McFarland, Daniel Miles and Rupley, Lawrence A, Historical Dictionary of Burkina Faso (Scarecrow Press, 1998).
  • Manson, Katrina and Knight, James, Burkina Faso (Bradt Travel Guides, 2011).
  • Roy, Christopher D and Wheelock, Thomas G B, Land of the Flying Masks: Art and Culture in Burkina Faso: The Thomas G.B. Wheelock Collection (Prestel Publishing, 2007).
  • Sankara, Thomas, Thomas Sankara Speaks: The Burkina Faso Revolution 1983–1987 (Pathfinder Press, 2007).
  • Sankara, Thomas, We are the Heirs of the World's Revolutions: Speeches from the Burkina Faso Revolution 1983–1987 (Pathfinder Press, 2007).

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Буркина_Фасо&oldid=25736088”