Блез Компаоре (франц. Blaise Compaoré; Зинијаре, (1951-02-03)3. фебруар 1951.(73 год.)), политичар и председник Буркине Фасо од 1987. године до 2014. године.

Блез Компаоре
Лични подаци
Датум рођења(1951-02-03)3. фебруар 1951.(73 год.)
Место рођењаЗинијаре, Горња Волта
Религијаримокатолик
Професијаполитичар
Политичка каријера
Политичка
странка
Конгрес за демократију и напредак
6. председник Буркине Фасо
15. октобар 1987 — 31. октобар 2014.
ПретходникТома Санкара
НаследникЈаукба Исак Зида (вд)

Биографија уреди

Рођен је 3. фебруара 1951. године у Зинијареу у близини главног града Уагадугуа у тадашњој Горњој Волти.[1][2] Стекао је чин капетана у волтанској армији.

На власт је дошао у пучу 1987. године, када је убијен Томас Санкара, први председник Буркине Фасо под тим именом.[3]. Санкарину смрт описао је као „несрећан случај”.[4] Његови политички супарници ову изјаву сматрају спорном.

Након доласка на власт, наредио је смакнуће двојице важних револуционарних вођа због наводног мењања сврхе револуције.[5]

Као председник државе, изабран је на изборима 1991. године на којима је гласало само 25% бирача, што је говорило о нестабилности државе.

Опозиција није успела да му се супротстави, па је победама на изборима 1998, 2005. и 2010. године остајао председник[6]. Припадници опозиције нису били задовољни овом ситуацијом, јер су изменама Устава из 2000. године дозвољена само два мандата за председника. Ипак, он је тврдио да закони не могу да се спроводе ретроактивно, а уставне судије су утврдиле да се та одредба не односи на њега.[7]

Ожењен је од 1985. године и по вери је римокатолик.

Успео је да помири сукобљене стране у државама Того и Обала Слоноваче.[8][9]

Почасни је члан Међународне фондације „Раул Валенберг“.

Био је председник Афричке уније 1998. године и 1999. године, када га је заменио Абделазиз Бутефлика, председник Алжира.

Јуна 2014. године, владајућа партија Конгрес за демократију и напредак објавила је да намерава да организује референдум који би Компаореу допустио да промени устав како би могао да се и по трећи пут кандидује за председника Буркине Фасо на изборима 2015. године. Дана 30. октобра скупштина је заказала заседање на коме је требало да се дискутује о амандману који би Компаореу омогућио кандидатуру, на што су демонстранти провалили у зграду скупштине, запалили ју и опљачкали.[10] Дана 31. октобра Компаоре је објавио да је напустио функцију председника државе, напустио земљу и добио азил у Обали Слоноваче.[11][12][13][14]

Извори уреди

  1. ^ Profiles of People in Power: The World's Government Leaders (2003), page 76-77.}-
  2. ^ "Biographie du président" Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јануар 2010), website of the Presidency (језик: француски)
  3. ^ "The day you find out Blaise is preparing a putsch against me, don't bother trying to counter him or even warning me. It will already be too late...", Christophe Châtelot, Guardian Weekly, Tuesday 30 November 2010
  4. ^ United Nations Human Rights Website - Treaty Bodies Database - Document - Jurisprudence - Burkina Faso
  5. ^ "Burkina Faso (Upper Volta): Independence to the Present" Архивирано на сајту Wayback Machine (27. август 2020), Encyclopedia of African History
  6. ^ "Burkina Faso president re-elected by landslide", BLNZ. November 25, 2010
  7. ^ "BURKINA FASO: Compaore's decision to bid for re-election raises opposition hackles", IRIN, August 11, 2005.
  8. ^ "TOGO: Political agreement aims to end 12-year feud ", IRIN, August 21, 2006.
  9. ^ "COTE D'IVOIRE: New peace agreement", IRIN, March 5, 2007.
  10. ^ "Burkina Faso parliament set ablaze". BBC News. 30 October 2014. Приступљено 30 October 2014.
  11. ^ "Burkina Faso president arrives in Ivory Coast",Anadolu Agency, 1 November 2014.
  12. ^ "Burkina Faso appoints new transitional leader" Архивирано 2014-11-01 на сајту Archive.today, Associated Press, 1 November 2014.
  13. ^ "Former Burkina president Compaore arrives in Ivory Coast - sources" Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2015), Reuter, 1 November 2014.
  14. ^ "Ex-Burkina president Compaore in Ivory Coast", Vanguard, 1 November 2014.

Спољашње везе уреди