Того
Того (франц. Togo), или званично Тоголешка Република (франц. République Togolaise), држава је у западној Африци.[3] Главни град Тогоа је Ломе. На југу излази 56 км дугом обалом на Гвинејски залив, део Атлантског океана, а граничи на западу са Ганом, на северу са Буркином Фасо и на истоку са Бенином.
Тоголешка Република République togolaise (француски) | |
---|---|
![]() | |
Главни град | Ломе |
Службени језик | француски |
Владавина | |
Председник | Фор Насингбе |
Председник Владе | Коми Селом Класу |
Облик државе | Унитарна једнопартијска председничка република |
Историја | |
Независност | Од Француске 27. априла 1960. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 56.785 km2 (123) |
— вода (%) | 4.2 |
Становништво | |
— 2017.[2] | 7.965.055 (99) |
— густина | 140,27 ст./km2 |
Економија | |
Валута | ЦФА франак |
Остале информације | |
Временска зона | UTC UTC |
Интернет домен | .tg |
Позивни број | +228 |
ГеографијаУреди
ПоложајУреди
Државе са којима се Того граничи су: Буркина Фасо, Гана и Бенин. Површина државе износи 56.785 km².
- Најсевернија тачка: тромеђа са Ганом и Буркином Фасо.
- Најисточнија тачка: неименована локација на граници са Бенином, близу ушћа реке Моно у Атлантски океан.
- Најјужнија тачка: на граници са Ганом и Атлантским океаном, близу главног града.
- Најзападнија тачка: тромеђа са Ганом и Буркином Фасо.
Геологија и рељефУреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Земља се простире у смеру север-југ у дужини од око 550 km, са ширином од 40 до 130 km. Због издуженог облика Того захвата више географских зона које се настављају из суседних земаља: на крајњем југу налази се обална низија са плитким лагунама, на северу и југу рељеф је раван или валовит (северну равницу покрива савана), док се у средишту и на крајњем северозападу терен издиже (највиша тачка Агој, 986 m)
- Највиши врх: Агој (986 m)
- Најнижа тачка: Атлантски океан (0 m)
ВодеУреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Воде заузимају око 4,2% површине. Највеће језеро је Тоголешко језеро. Најдужа река је Моно (467 km).
Флора и фаунаУреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
КлимаУреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
ИсторијаУреди
О историји Тога пре додира са Европљанима мало је познато. У 18. веку обалу данашњег Тога контролисала је Данска, али крајем 19. века у великом таласу европске колонизације ово подручје је заузела Немачка. Немачки Того укључивао је и источни део данашње Гане. Након Првог светског рата колонију су поделиле Уједињено Краљевство којој је припао западни део и Француска која је добила исток са већином путне инфраструктуре коју су изградили Немци.
Кад су се 1950-их афричке земље почеле припремати за деколонизацију, поставило се питање судбине подељеног Тога. Британски Того се на плебисциту 1956. изјаснио за прикључење британској Златној обали и две колоније су створиле независну Гану. У француском делу је 1960. проглашен самостални Того. Године 1963. у државном удару је свргнут и убијен први председник Сулванус Олимпио, а 1967. у новом удару је на власт дошао начелник главног стожера оружаних снага, потпуковник (касније генерал) Етијен Ејадема.
Ејадема се комбинацијом клијентелизма и репресије одржао на власти све до смрти у фебруару 2005. по чему је рекордер међу афричким вођама. Године 1974. провео је африканизацију свих личних имена у земљи, променивши сопствено у Гнасингбе. Током 1970-их стање тогоанске привреде се побољшало захваљујући приходима од фосфата, али кад су почетком 80-их цене фосфата на светском тржишту пале Того је захватила дубока економска криза. Ејадема је успео преживети талас демократизације у Африци 1990-их и победити на изборима три пута које су међународни посматрачи разнолико оценили. На месту председника наследио га је син Фауре Гнасингбе.
СтановништвоУреди
Становништво Тогоа састоји се од око 20 етничких група. Две највеће су народ Ив који живи на југу и Кабје са севера.[2] Ова два народа су у недавној тогоанског историји често била политички сукобљена (дугогодишњи председник Ејадема припадао је народу Кабје и многи су га оптуживали за фаворизовање северног дела земље). Језици Евеа и Кабјеа служе и за међусобно споразумевање мањих група. Француски је језик управе и вишег образовања.
Верски, више од половине становника припада домаћим религијама. Хришћана је нешто мање од 30%, а муслимана око 20%.
Административна поделаУреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
ПривредаУреди
Тогоанска привреда темељи се на комерцијалној и некомерцијалној пољопривреди, рударству и трговини. Најважније извозне културе су памук, кафа и какао. Извозе се и фосфати.
БДП је за 2004. процењен на 1.600 УСД по становнику (мерено по ППП-у).
РеференцеУреди
- ^ „Constitution of Togo”. 2002. Архивирано из оригинала на датум 14. 02. 2012. Приступљено 20. 11. 2011.
- ^ а б „Togo”. CIA World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала на датум 31. 08. 2020. Приступљено 26. 10. 2017.
- ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
ЛитератураУреди
- Bullock, A L C, Germany's Colonial Demands (Oxford University Press, 1939).
- Gründer, Horst, Geschichte der deutschen Kolonien, 3. Aufl. (Paderborn, 1995).
- Mwakikagile, Godfrey, Military Coups in West Africa Since The Sixties (Nova Science Publishers, Inc., 2001).
- Packer, George, The Village of Waiting (Farrar, Straus and Giroux, 1988).
- Piot, Charles, Nostalgia for the Future: West Africa After the Cold War (University of Chicago Press, 2010).
- Schnee, Dr. Heinrich, German Colonization, Past and Future – the Truth about the German Colonies (George Allen & Unwin, 1926).
- Sebald, Peter, Togo 1884 bis 1914. Eine Geschichte der deutschen "Musterkolonie" auf der Grundlage amtlicher Quellen (Berlin, 1987).
- Seely, Jennifer, The Legacies of Transition Governments in Africa: The Cases of Benin and Togo (Palgrave Macmillan, 2009).
- Zurstrassen, Bettina, "Ein Stück deutscher Erde schaffen". Koloniale Beamte in Togo 1884–1914 (Frankfurt/M., Campus, 2008) (Campus Forschung, 931).
Спољашње везеУреди
- Republic of Togo official site
- National Assembly of Togo official site
- Chief of State and Cabinet Members
- Country Profile from New Internationalist
- Country Profile from BBC News
- Togo from Encyclopædia Britannica
- Togo на сајту The World Factbook (језик: енглески)
- Togo from UCB Libraries GovPubs
- Того на сајту DMOZ (језик: енглески)
- Того (Викиатлас)
- Key Development Forecasts for Togo from International Futures
- Web Radio Togo official Web Radio
- Togo 2012 Summary Trade Statistics
- Togo Woezon Tourism