Какао се добија сушењем и млевењем делова биљке какаовац, који се користи за прављење чоколаде. Име какаа потиче од речи cacahuatl из наватл језика[1]. Зрна биљке какаовац се осуше, прже и мељу, слично као зрна кафе у процесу производње кафе . Какао сам има горак укус, од њега се добија и прави какао прах, какао путер или бутер и чоколада, која има у себи шећер и млеко у праху.[2]

Зрна какаа пре печења

Какао је први донео у Европу Кристифор Колумбо 1502. из Америке, одакле потиче. Тамо су домаћини од те биљке правили пиће, које се допадало шпанским колонизаторима.

Какао је изузетно богат магнезијумом.

Највећи произвођачи какаа - 2009/10.
(милиони тона)
 Обала Слоноваче 1,242
 Гана 0,632
 Индонезија 0,550
 Нигерија 0,235
 Камбоџа 0,209
 Бразил 0,161
 Еквадор 0,150
Укупно на свету 3,635
Извор: (ICCO)[3]

ИзвориУреди

  1. ^ Bingham, Ann (2010). South and Meso-American mythology A to Z (2nd изд.). New York: Chelsea House. стр. 19. ISBN 978-1-4381-2958-7. 
  2. ^ „Kakao - značaj i lekovitost”. Zdravi smo. Приступљено 3. 2. 2020. 
  3. ^ Production - Latest figures from the Quarterly Bulletin of Cocoa Statistics Архивирано на сајту Wayback Machine (20. септембар 2014), ICCO Statistics Division

Спољашње везеУреди