Отворите главни мени

Гана

држава у западној Африци

Гана (енгл. Ghana), званично Република Гана (енгл. Republic of Ghana), је унитарна конститутивна демократија држава која излази на Гвијнејски залив, део Атлантског океана, у западној Африци.[6] Територијално Гана заузима 238. 535 km². Граничи се са Обалом Слоноваче на западу, Буркином Фасо на северу и Тогом на истоку. На Сонинке језику реч Гана значи „краљ ратник”.[7]

Република Гана
Republic of Ghana  (енглески)
Крилатица: Слобода и правда
(енгл. Freedom and Justice)
Положај Гане
Главни градАкра
5°33′N 0°15′W / 5.550° СГШ; 0.250° ЗГД / 5.550; -0.250Координате: 5°33′N 0°15′W / 5.550° СГШ; 0.250° ЗГД / 5.550; -0.250
Службени језикенглески[2][3]
Владавина
Облик државеУставна демократија
 — ПредседникНана Акуфо-Адо
 — ПотпредседникМахамду Бавумиа
Историја
НезависностОд Уједињеног Краљевства
6. марта 1957.
Географија
Површина
 — укупно238.540 km2(79)
 — вода (%)3,5
Становништво
 — 2010.[4][5]24.233.431(49)
 — густина101,59 ст./km2
Економија
ВалутаКеди
Остале информације
Временска зонаUTC +1
Интернет домен‍.gh‍
Позивни број+233

Прва држава која је на подручју Гане никла, а да је трајала дужи период, је настала у XI веку. Више држава је настајало и нестајало на овом подручју од тада, од којих је најјаче било царство Ашанти.[8]Почевши од XV века, бројне европске силе су се бориле за права на трговину. До краја XIX века овим подручје је контролисало Уједињено Краљевство. Након једног века опирања домородачког становништва данашње границе су одређене током почетка XX века као колонија Златна Обала. Независност је стекла 6. марта 1956. године.[9]

Гана је мултикултурна нација, чија популација броји 29 милиона људи[10], који припадају већем броју различитих етничких, лингвистичких и пелигијских група. Пет посто становништва има традиционална веровања, 67,2 % се изјашњавају као католици, докле муслимани представљају 23,6 % становништва. Географске особине изразито варирају, од обалских савана до тропских шума.

Гана је демократска држава чији је председник и шеф државе и шеф владе.[11] Растући економски и политички просперитет последњих година је од ове афричке државе направио лидера у региону западне Африке. Гана је чланица Покрета несврстаних, Афричке уније, Економске заједнице држава западне Африке, Групе 24 и Комонвелта нација.[12]

ИмеУреди

Реч Гана значи „краљ ратник“ и то је била титула владара средњовековног царства Гане, иако се ово царство налазило северније од данашње Гане. Од имена Гана добијено име Гвинеја, којим су називане неке области у Западној Африци.[13]

ГеографијаУреди

ПоложајУреди

Гана се налази на обали Гвинејског залива само неколико степени северно од екватора и због тога има топлу климу. Гана заузима 238.535 km² и има обалу која је дугачка 560 km. Ова држава се налази између 4° 45′ и 11° северне географске ширине и 1° 15′ источне и 3° 15′ западне географске дужине. Гринички меридијан пролази кроз Гану, пролазећи кроз индустријски приобални град Тему. Гана је географски најближа центру Земље (0°, 0°), иако се он налази у Атлантском океану, приближно 614 km југоисточно од обале ове афричке државе. Гана се граничи са Обалом Слоноваче на западу, на северу се налази Буркина Фасо, а на истоку Того.

Геологија и рељефУреди

Рељеф Гане углавном је раван или брежуљкаст. Узвисине се налазе само на западу и крајњем истоку земље, уз тогоанску границу (највиши врх Маунт Адјафато, 880 m). Средишња Гана покривена је густом шумом чија се површина последних деценија смањује због сече, а северне две трећине земље и уски обални појас покрива савана. Велико акумулацијско језеро Волта са површином од 8.500 km² значајно је за привреду земље.

ВодеУреди

Гана је држава изузетно богата водама, бројне реке теку кроз њу. Уз то има и велики број језера, што природних, што вештачких који доприносе богатству ове државе. Највеће језеро Гане је вештачко језеро Волта, које формира највећи систем притока на том подручју, њене најважније притоке би биле река Афрам и река Оти чији систем обухвата две трећине река целе државе.На југу се налази неколико мањих река које овај слив не обухвата. Најважније реке тог типа би биле река Пра, река Тано, Анкобара, Бирим и Денсу.

Флора и фаунаУреди

КлимаУреди

Клима у Гани је тропска, због чега се издвајају два периода у години: сушни и влажни период.

ИсторијаУреди

 
Замак Елмина 1688. године

Иако је модерна Гана преузела име средњовековног трговачког царства у западној Африци, нема историјских доказа о повезаности двеју држава. Стара Гана је обухватала подручје данашње Мауританије и Малија. Пре доласка Европљана данашња Гана је била периферно подручје великих царстава која су имала средишта на јужном рубу Сахаре. Европљани су се од првих контаката крајем 15. века до средине 19. века ограничили на оснивање обалних трговачких стахица у којима се трговало углавном робовима и златом (отуда потиче и колонијални назив Гане, Златна обала).

Британци су у другој половини 19. века истиснули остале колонијалне силе и заузели унутрашњост земље. Улогу трговине робљем и златом у привреди преузео је плантажно узгајање какаовца и производња какаа који су донели Гани значајне приходе. Покрет за самоуправу и независност који је ојачао након Другог светског рата довео је земљу до осамостаљења 1957. као прву независну државу „црне“ Африке, под водством Квамеа Нкруме.

Владавина Нкрумаха трајала је до 1966. када је свргнут у војном удару. Његова политика пан-афричког социјализма имала је погубне последице по привреду; земља је нагомилала велики спољни дуг, а несташице хране постале су стална појава. Од 1966. до 1981. трајало је раздобље политичке нестабилности са честим војним ударима и сменама влада. Тада власт преузима поручник ратног ваздухопловства Џери Ролингс који је успео да побољша стање у земљи и два пута, 1992. и 1996. да победи на релативно слободним председничким изборима. Ролингса је након избора 2000. заменио опозициони вођа Џон Куфуор. Немири у Обали Слоноваче на почетку 2000-их помогли су Гани због раста цене какаоа, најважнијег ганског извозног производа, иако ни Гана није била поштеђена племенских сукоба на северу земље.

СтановништвоУреди

Као и у многим другим афричким државама, ганско становништво је језички хетерогено, тако да је енглески, језик бивших колонизатора, задржан као службени и језик међусобне комуникације. Најбројније језично-етничке групе су Акан (44%), Моши-Дагомба (16%), Ив (13%) и Га (8%). Међу религијама највише верника има хришћанство 63%, потом следе традиционална афричка веровања 21% и ислам 16%[14].

Најпознатији Ганац данашњице је Кофи Анан, генерални секретар Уједињених нација од 1997.

Административна поделаУреди

ПривредаУреди

Привреда Гане темељи се на пољопривреди и рударству. Главни извозни производи су злато, какао и дрво. Извози се и електрична енергија произведена у хидроелектрани Акосомбо на реци Волти. БДП је у 2004. био око 2.300 долара по становнику, мерено по ППП-у.

Државни празник: 6. март.

РеференцеУреди

  1. ^ „Emefa.myserver.org”. Архивирано из оригинала на датум 26. 04. 2012. Приступљено 21. 12. 2010. 
  2. ^ „Language and Religion”. Ghana Embassy. Архивирано из оригинала на датум 1. 3. 2017. Приступљено 8. 1. 2017. »English is the official language of Ghana and is universally used in schools in addition to nine other local languages. The most widely spoken local languages are, Ga, Dagomba, Akan and Ewe.« 
  3. ^ „Ghana – 2010 Population and Housing Census” (PDF). Government of Ghana. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 9. 2013. Приступљено 1. 6. 2013. 
  4. ^ „2010 Population Projection by Sex, 2010–2016”. Ghana Statistical Service. Архивирано из оригинала на датум 24. 4. 2018. Приступљено 2. 5. 2018. 
  5. ^ Antoinette I. Mintah (2010). „2010 Provisional Census Results Out”. 4 February 2011. Population Division, Ghana Government. Архивирано из оригинала на датум 15. 6. 2011. Приступљено 7. 2. 2011. 
  6. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  7. ^ Jackson, John G. (2001). Introduction to African Civilizations. Сједињене Америчке Државе: Citadel Press. стр. 201. ISBN 978-0-8065-2189-3. 
  8. ^ „Asante Kingdom”. Afrika-Studiecentrum (на језику: енглески). 08. 06. 2014. 
  9. ^ „Video: A New Nation: Gold Coast becomes Ghana In Ceremony, 1957/03/07” (на језику: енглески). 1957. 
  10. ^ „Ghana Population (2018)”. Worldometers (на језику: енглески). 
  11. ^ „Gana”. CIA World FactBook (на језику: енглески). 20. 05. 2016. 
  12. ^ „Ghana-US relations”. United States Department of State (на језику: енглески). 13. 02. 2013. 
  13. ^ Харпер, Даглас. „Etymology of Ghana”. Online Etymology Dictionary (на језику: енглески). 
  14. ^ Чињенице о народу Гане Архивирано на сајту Wayback Machine (март 7, 2008) (на језику: енглески), од 13. јула 2006.

ЛитератураУреди

  • Jackson, John G. (2001). Introduction to African Civilizations. Сједињене Америчке Државе: Citadel Press. стр. 201. ISBN 978-0-8065-2189-3. 
  • Arhin, Kwame, The Life and Work of Kwame Nkrumah (Africa Research & Publications, 1995)
  • Babatope, Ebenezer, The Ghana Revolution: From Nkrumah to Jerry Rawlings (Fourth Dimension Publishing, 1982)
  • Birmingham, David, Kwame Nkrumah: Father Of African Nationalism (Ohio University Press, 1998)
  • Boafo-Arthur, Kwame, Ghana: One Decade of the Liberal State (Zed Books Ltd, 2007)
  • Briggs, Philip, Ghana (Bradt Travel Guide) (Bradt Travel Guides, 2010)
  • Clark, Gracia, African Market Women: Seven Life Stories from Ghana (Indiana University Press, 2010)
  • Davidson, Basil, Black Star: A View of the Life and Times of Kwame Nkrumah (James Currey, 2007)
  • Falola, Toyin and Salm, Stephen J, Culture and Customs of Ghana (Greenwood, 2002)
  • Grant, Richard, Globalizing City: The Urban and Economic Transformation of Accra, Ghana (Syracuse University Press, 2008)
  • Hadjor, Kofi Buenor, Nkrumah and Ghana (Africa Research & Publications, 2003)
  • Hasty, Jennifer, The Press and Political Culture in Ghana (Indiana University Press, 2005)
  • James, C.L.R., Kwame Nkrumah and the Ghana Revolution (Allison & Busby, 1977)
  • Kuada, John and Chachah Yao, Ghana. Understanding the People and their Culture (Woeli Publishing Services, 1999)
  • Miescher, Stephan F, Making Men in Ghana (Indiana University Press, 2005)
  • Milne, June, Kwame Nkrumah, A Biography (Panaf Books, 2006)
  • Nkrumah, Kwame, Ghana : The Autobiography of Kwame Nkrumah (International Publishers, 1971)
  • Utley, Ian, Ghana – Culture Smart!: the essential guide to customs & culture (Kuperard, 2009)
  • Various, Ghana: An African Portrait Revisited (Peter E. Randall Publisher, 2007)
  • Younge, Paschal Yao, Music and Dance Traditions of Ghana: History, Performance and Teaching (Mcfarland & Co Inc., 2011)
  • Laura Burke; Armando García Schmidt (2013). Ghana: Staying on Track in a Challenging Environment. Verlag Bertelsmann Stiftung, Gütersloh. стр. 127—147. ISBN 978-3-86793-491-6. 

Спољашње везеУреди