Акра (енгл. Accra) је главни град државе Гане и њен највећи град[1] покрива површину од 225,67 km2 (87,13 квадратних миља) са процењеном градском популацијом од 4,2 милиона према подацима из 2020. године.[2] Подручје је организовано у 12 округа локалне управе - 11 општинских округа и градски округ Акра, који је једини округ у главном граду коме је додељен статус града.[3][4][5] „Акра“ се обично односи на метрополитанско подручје Акре, које служи као главни град Гане, док се округ под управом Скупштине метрополе Акре разликује од остатка главног града као „Град Акра“.[6] У свакодневној употреби изрази „Акра“ и „Град Акра“ се користе као синоними.

Акра
енгл. Accra
Accra Skyline 2.jpg
Акра
A drone footage of Accra central, Ghana.jpg
Ghana 54th Pic001 B003.jpgNational Theatre.jpg
Ghana Meetings (10036523405).jpgKing Tackie Tawia I.jpgOverzicht vuurtoren - Accra - 20375374 - RCE.jpg
The Octagon, Accra .jpgWest Ridge, Accra Street.jpg
Overzicht boten op het strand - Accra - 20375370 - RCE.jpgGeneral Post Office, Central Accra, Ghana.jpg

Административни подаци
Држава Гана
Становништво
Становништво
 — 2013.2.291.352
 — густина13.244,81 ст./km2
Географске карактеристике
Координате5°33′00″ СГШ; 0°13′00″ ЗГД / 5.55° СГШ; 0.216667° ЗГД / 5.55; -0.216667Координате: 5°33′00″ СГШ; 0°13′00″ ЗГД / 5.55° СГШ; 0.216667° ЗГД / 5.55; -0.216667
Апс. висина61 m
Површина173 km2
Акра на мапи Гане
Акра
Акра
Акра на мапи Гане
Остали подаци
ГрадоначелникMohammed Adjei Sowah
Позивни број0302, 0302
Веб-сајт
http://www.ghana.gov.gh/

Акру је основао народ Га, око 1500. године. Реч Акра потиче од речи нкран што значи мрави. Током дела своје историје Акра је служила као центар за трговину са Португалцима, који су изградили тврђаву у граду, а до краја седамнаестог века и Швеђани, Холанђани, Французи, Британци и Данци.[7] Године 1877, на крају другог рата између Британаца и Ашанти конфедерације, Акра је заменила Кејп Кост као главни град Британске колоније Златна Обала. После изградње железнице ка унутрашњости земље, Акра је постала економски центар Гане. Већи делови града су уништени у земљотресима 1862. и 1932. године.[8] Када је 6. марта 1957. Гана постала независна, Акра је постала њен главни град.

Данас је Акра један од најбогатијих и најмодернијих афричких градова, са високим квалитетом живота по афричким стандардима. Главне економске активности су финансије, комуникације, грађевинарство, транспорт и пољопривреда (делом риболов).

Знаменитости Акре су: Национални музеј, Академија наука и уметности, Национални архив, Централна библиотека, тврђава Кристијанборг коју су изградили Данци, Национално позориште, Центар за националну културу, светионик, национални стадион, Меморијални центар панафричке културе и неколико плажа.[9]

ГеографијаУреди

КлимаУреди

Клима Акра (Међународни аеродром Акра) 1961–1990, ектреми 1936–1997
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 35,8
(96,4)
37,1
(98,8)
36,2
(97,2)
35,0
(95)
34,6
(94,3)
31,5
(88,7)
32,3
(90,1)
32,8
(91)
33,9
(93)
33,6
(92,5)
38,0
(100,4)
36,0
(96,8)
38,0
(100,4)
Максимум, °C (°F) 32,1
(89,8)
32,7
(90,9)
32,5
(90,5)
32,2
(90)
31,2
(88,2)
29,3
(84,7)
28,5
(83,3)
28,0
(82,4)
29,0
(84,2)
30,5
(86,9)
31,6
(88,9)
31,7
(89,1)
30,8
(87,4)
Просек, °C (°F) 27,3
(81,1)
27,7
(81,9)
27,7
(81,9)
27,7
(81,9)
27,2
(81)
25,6
(78,1)
24,4
(75,9)
24,3
(75,7)
25,2
(77,4)
26,0
(78,8)
27,0
(80,6)
27,2
(81)
26,4
(79,5)
Минимум, °C (°F) 23,4
(74,1)
24,1
(75,4)
24,1
(75,4)
24,2
(75,6)
23,9
(75)
23,1
(73,6)
22,5
(72,5)
22,2
(72)
22,4
(72,3)
23,9
(75)
23,5
(74,3)
23,4
(74,1)
23,4
(74,1)
Апсолутни минимум, °C (°F) 15,0
(59)
16,7
(62,1)
18,9
(66)
19,4
(66,9)
18,6
(65,5)
17,8
(64)
17,8
(64)
17,2
(63)
18,3
(64,9)
19,4
(66,9)
17,8
(64)
16,7
(62,1)
15,0
(59)
Количина падавина, mm (in) 10,9
(0,429)
21,8
(0,858)
57,1
(2,248)
96,8
(3,811)
131,2
(5,165)
221,0
(8,701)
66,0
(2,598)
28,0
(1,102)
67,8
(2,669)
62,4
(2,457)
27,7
(1,091)
16,1
(0,634)
806,8
(31,764)
Дани са падавинама 1 2 5 6 10 15 9 7 8 7 3 2 75
Релативна влажност, % 77 78 79 80 81 85 84 83 81 82 80 80 81
Сунчани сати — месечни просек 210,8 206,2 213,9 219,0 210,8 141,0 145,7 155,0 171,0 226,3 237,0 241,8 2.378,5
Сунчани сати — дневни просек 6,8 7,3 6,9 7,3 6,8 4,7 4,7 5,0 5,7 7,3 7,9 7,8 6,5
Извор #1: World Meteorological Organization (average high, low and precipitation)[10]
Извор #2: Deutscher Wetterdienst (extremes, humidity 1952–1967, mean temperature 1941–1994, and sun)[11]

ИсторијаУреди

СтановништвоУреди

Популација (ист.): Акра
Година19311950196019701984200020092013
Становништво61 000[12]160 000390 000624 091[13]969 1951 658 9372 263 78532 291 352

ПривредаУреди

СаобраћајУреди

Партнерски градовиУреди

Акра има четири званична сестринска града:[14]

РеференцеУреди

  1. ^ „Accra | national capital, Ghana”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 21. 6. 2020. 
  2. ^ „Ghana”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Приступљено 23. 11. 2013. 
  3. ^ The country's first president, Kwame Nkrumah, declared the Accra Town Council, as it was referred to at the time, a city
  4. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 7. 5. 2018. Приступљено 6. 5. 2018. 
  5. ^ „Our Background – AMA”. ama.gov.gh. Архивирано из оригинала на датум 10. 1. 2018. Приступљено 14. 1. 2018. 
  6. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 10. 1. 2018. Приступљено 14. 1. 2018. 
  7. ^ „Ghana: Géographie et paysages”. Routard.com (на језику: француски). Приступљено 21. 6. 2020. 
  8. ^ Universalis‎, Encyclopædia. „ACCRA”. Encyclopædia Universalis (на језику: француски). Приступљено 21. 6. 2020. 
  9. ^ „Présentation du Ghana : Géographie”. import-export.societegenerale.fr (на језику: француски). Приступљено 21. 6. 2020. 
  10. ^ „World Weather Information Service – Accra”. World Meteorological Organization. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2016. Приступљено 17. 10. 2016. 
  11. ^ „Klimatafel von Accra (Int. Flugh.) / Ghana” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: немачки). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 17. 10. 2016. 
  12. ^ Africa since independence : a comparative history. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-333-68273-9. 
  13. ^ Africa since independence : a comparative history. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-333-68273-9. 
  14. ^ „SCI: Sister City Directory”. Sister-cities.org. Архивирано из оригинала на датум 31. 8. 2010. Приступљено 5. 8. 2010. 
  15. ^ „Johannesburg's Sister Cities”. joburg.org.za. Архивирано из оригинала на датум 1. 2. 2014. Приступљено 14. 2. 2014. 
  16. ^ „DC Sister Cities”. os.dc.gov. Архивирано из оригинала на датум 2. 7. 2017. Приступљено 8. 8. 2017. 
  17. ^ „Columbia's Sister Cities”. columbiawac.org. Архивирано из оригинала на датум 8. 9. 2013. Приступљено 14. 2. 2014. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди