Akra
Akra (engl. Accra) je glavni grad države Gane i njen najveći grad[1][2] pokriva površinu od 225,67 km2 (87,13 kvadratnih milja) sa procenjenom gradskom populacijom od 4,2 miliona prema podacima iz 2020. godine.[3] Područje je organizovano u 12 okruga lokalne uprave - 11 opštinskih okruga i gradski okrug Akra, koji je jedini okrug u glavnom gradu kome je dodeljen status grada.[4][5][6] „Akra“ se obično odnosi na metropolitansko područje Akre, koje služi kao glavni grad Gane, dok se okrug pod upravom Skupštine metropole Akre razlikuje od ostatka glavnog grada kao „Grad Akra“.[7] U svakodnevnoj upotrebi izrazi „Akra“ i „Grad Akra“ se koriste kao sinonimi.
| Akra engl. Accra | |
|---|---|
 Akra
   .jpg)       | |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Gana |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2013. | 2.291.352 |
| — gustina | 13.244,81 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 5° 33′ 00″ S; 0° 13′ 00″ Z / 5.55° S; 0.216667° Z |
| Aps. visina | 61 m |
| Površina | 173 km2 |
  Akra Akra na karti Gane | |
| Ostali podaci | |
| Gradonačelnik | Mohammed Adjei Sowah |
| Pozivni broj | 0302, 0302 |
| Veb-sajt | |
| http://www.ghana.gov.gh/ | |
Akru je osnovao narod Ga, oko 1500. godine.[1] Reč Akra potiče od reči nkran što znači mravi. Tokom dela svoje istorije Akra je služila kao centar za trgovinu sa Portugalcima, koji su izgradili tvrđavu u gradu, a do kraja sedamnaestog veka i Šveđani, Holanđani, Francuzi, Britanci i Danci.[8] Godine 1877, na kraju drugog rata između Britanaca i Ašanti konfederacije, Akra je zamenila Kejp Kost kao glavni grad Britanske kolonije Zlatna Obala. Posle izgradnje železnice ka unutrašnjosti zemlje, Akra je postala ekonomski centar Gane. Veći delovi grada su uništeni u zemljotresima 1862. i 1932. godine.[9] Kada je 6. marta 1957. Gana postala nezavisna, Akra je postala njen glavni grad.
Danas je Akra jedan od najbogatijih i najmodernijih afričkih gradova, sa visokim kvalitetom života po afričkim standardima. Glavne ekonomske aktivnosti su finansije, komunikacije, građevinarstvo, transport i poljoprivreda (delom ribolov).
Znamenitosti Akre su: Nacionalni muzej, Akademija nauka i umetnosti, Nacionalni arhiv, Centralna biblioteka, tvrđava Kristijanborg koju su izgradili Danci, Nacionalno pozorište, Centar za nacionalnu kulturu, svetionik, nacionalni stadion, Memorijalni centar panafričke kulture i nekoliko plaža.[10]
Geografija uredi
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Klima uredi
| Klima Akra (Međunarodni aerodrom Akra) 1961–1990, ektremi 1936–1997 | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 35,8 (96,4) |
37,1 (98,8) |
36,2 (97,2) |
35,0 (95) |
34,6 (94,3) |
31,5 (88,7) |
32,3 (90,1) |
32,8 (91) |
33,9 (93) |
33,6 (92,5) |
38,0 (100,4) |
36,0 (96,8) |
38,0 (100,4) |
| Maksimum, °C (°F) | 32,1 (89,8) |
32,7 (90,9) |
32,5 (90,5) |
32,2 (90) |
31,2 (88,2) |
29,3 (84,7) |
28,5 (83,3) |
28,0 (82,4) |
29,0 (84,2) |
30,5 (86,9) |
31,6 (88,9) |
31,7 (89,1) |
30,8 (87,4) |
| Prosek, °C (°F) | 27,3 (81,1) |
27,7 (81,9) |
27,7 (81,9) |
27,7 (81,9) |
27,2 (81) |
25,6 (78,1) |
24,4 (75,9) |
24,3 (75,7) |
25,2 (77,4) |
26,0 (78,8) |
27,0 (80,6) |
27,2 (81) |
26,4 (79,5) |
| Minimum, °C (°F) | 23,4 (74,1) |
24,1 (75,4) |
24,1 (75,4) |
24,2 (75,6) |
23,9 (75) |
23,1 (73,6) |
22,5 (72,5) |
22,2 (72) |
22,4 (72,3) |
23,9 (75) |
23,5 (74,3) |
23,4 (74,1) |
23,4 (74,1) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | 15,0 (59) |
16,7 (62,1) |
18,9 (66) |
19,4 (66,9) |
18,6 (65,5) |
17,8 (64) |
17,8 (64) |
17,2 (63) |
18,3 (64,9) |
19,4 (66,9) |
17,8 (64) |
16,7 (62,1) |
15,0 (59) |
| Količina padavina, mm (in) | 10,9 (0,429) |
21,8 (0,858) |
57,1 (2,248) |
96,8 (3,811) |
131,2 (5,165) |
221,0 (8,701) |
66,0 (2,598) |
28,0 (1,102) |
67,8 (2,669) |
62,4 (2,457) |
27,7 (1,091) |
16,1 (0,634) |
806,8 (31,764) |
| Dani sa padavinama | 1 | 2 | 5 | 6 | 10 | 15 | 9 | 7 | 8 | 7 | 3 | 2 | 75 |
| Relativna vlažnost, % | 77 | 78 | 79 | 80 | 81 | 85 | 84 | 83 | 81 | 82 | 80 | 80 | 81 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 210,8 | 206,2 | 213,9 | 219,0 | 210,8 | 141,0 | 145,7 | 155,0 | 171,0 | 226,3 | 237,0 | 241,8 | 2.378,5 |
| Sunčani sati — dnevni prosek | 6,8 | 7,3 | 6,9 | 7,3 | 6,8 | 4,7 | 4,7 | 5,0 | 5,7 | 7,3 | 7,9 | 7,8 | 6,5 |
| Izvor #1: World Meteorological Organization (average high, low and precipitation)[11] | |||||||||||||
| Izvor #2: Deutscher Wetterdienst (extremes, humidity 1952–1967, mean temperature 1941–1994, and sun)[12] | |||||||||||||
Istorija uredi
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Stanovništvo uredi
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
| Godina | 1931 | 1950 | 1960 | 1970 | 1984 | 2000 | 2009 | 2013 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Stanovništvo | 61 000[13] | 160 000 | 390 000 | 624 091[13] | 969 195 | 1 658 937 | 2 263 785 | 32 291 352 |
Privreda uredi
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Saobraćaj uredi
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Partnerski gradovi uredi
Akra ima četiri zvanična sestrinska grada:[14]
Reference uredi
- ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 25. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „Accra | national capital, Ghana”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 6. 2020.
- ^ „Ghana”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Pristupljeno 23. 11. 2013.
- ^ The country's first president, Kwame Nkrumah, declared the Accra Town Council, as it was referred to at the time, a city
- ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 7. 5. 2018. g. Pristupljeno 6. 5. 2018.
- ^ „Our Background – AMA”. ama.gov.gh. Arhivirano iz originala 10. 1. 2018. g. Pristupljeno 14. 1. 2018.
- ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 10. 1. 2018. g. Pristupljeno 14. 1. 2018.
- ^ „Ghana: Géographie et paysages”. Routard.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 21. 6. 2020.
- ^ Universalis, Encyclopædia. „ACCRA”. Encyclopædia Universalis (na jeziku: francuski). Pristupljeno 21. 6. 2020.
- ^ „Présentation du Ghana : Géographie”. import-export.societegenerale.fr (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 22. 06. 2020. g. Pristupljeno 21. 6. 2020.
- ^ „World Weather Information Service – Accra”. World Meteorological Organization. Arhivirano iz originala 18. 10. 2016. g. Pristupljeno 17. 10. 2016.
- ^ „Klimatafel von Accra (Int. Flugh.) / Ghana” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (na jeziku: nemački). Deutscher Wetterdienst. Pristupljeno 17. 10. 2016.
- ^ a b Africa since independence : a comparative history. Palgrave Macmillan. 2004. ISBN 978-0-333-68273-9.
- ^ „SCI: Sister City Directory”. Sister-cities.org. Arhivirano iz originala 31. 8. 2010. g. Pristupljeno 5. 8. 2010.
- ^ „Johannesburg's Sister Cities”. joburg.org.za. Arhivirano iz originala 1. 2. 2014. g. Pristupljeno 14. 2. 2014.
- ^ „DC Sister Cities”. os.dc.gov. Arhivirano iz originala 2. 7. 2017. g. Pristupljeno 8. 8. 2017.
- ^ „Columbia's Sister Cities”. columbiawac.org. Arhivirano iz originala 8. 9. 2013. g. Pristupljeno 14. 2. 2014.
Literatura uredi
- „Accra”, Encyclopædia Britannica (11th izd.), New York, 1910, OCLC 14782424 — preko Internet Archive
- Accra City Handbook. Accra City Council. 1977.
- Jones J. Tetteh; C.S. Botchwey, ur. (1989). Accra, capital of Ghana. ISBN 9964905041.
- Katherine V. Gough; P. Yankson (2001). „Role of Civil Society in Urban Management in Accra, Ghana”. Ur.: Arne Tostensen; et al. Associational Life in African Cities: Popular Responses to the Urban Crisis. Sweden: Nordiska Afrikainstitutet. str. 127+. ISBN 978-91-7106-465-3.
- Agbenyega Adedze (2003). „Accra, Ghana”. Ur.: Dickson Eyoh; Paul Tiyambe Zeleza. Encyclopedia of Twentieth-Century African History. Routledge. ISBN 0415234794.
- Kwame Anthony Appiah; Henry Louis Gates, ur. (2005). „Accra”. Africana: The Encyclopedia of the African and African American Experience (2nd izd.). Oxford University Press. str. 18. ISBN 978-0-19-517055-9.
- Kevin Shillington, ur. (2005). „Accra”. Encyclopedia of African History. Taylor & Francis. str. 15. ISBN 978-1-57958-245-6.
- John R. Weeks; et al. (2007). „Can we spot a neighborhood from the air? Defining neighborhood structure in Accra, Ghana”. GeoJournal. 69.
- Alex Boakye Asiedu and Godwin Arku (2009). „The rise of gated housing estates in Ghana: Empirical insights from three communities in metropolitan Accra”. Journal of Housing and the Built Environment. 24 (3): 227—247. JSTOR 41107466. doi:10.1007/s10901-009-9146-0.
- David P. Johnson Jr. (2010). „Ga”. Ur.: Kwame Anthony Appiah; Henry Louis Gates. Encyclopedia of Africa. Oxford University Press. ISBN 9780195337709.
- Mobile City of Accra: Urban Families, Housing and Residential Practices, Dakar: Council for the Development of Social Science Research in Africa, 2012, Arhivirano iz originala 06. 03. 2021. g., Pristupljeno 28. 03. 2021
- Improving Participartory Water Governance in Accra, Ghana, Canada: Centre for International Governance Innovation, 2013 — preko International Relations and Security Network
- Ato Quayson (2014). Oxford Street, Accra: City Life and the Itineraries of Transnationalism. Duke University Press. ISBN 978-0-8223-7629-3.
- Marleen de Witte (2016). „Encountering religion through Accra's urban soundscape”. Ur.: Jonathan Darling; Helen F. Wilson. Encountering the City: Urban Encounters from Accra to New York. Routledge. str. 133+. ISBN 978-1-317-14395-6.
Spoljašnje veze uredi
- "Accra Night Life Still Dey Pap", Afrosages.com, 22 January 2020
